AR pijaca klasika: Buick pre nego što je postao penzionerski brend
Možda će vas šokirati ova naredna rečenica, ali Buick se nekada smatrao BMW-om američke automobilske industrije. Ova divizija General Motorsa je kroz većinski deo svoje istorije ciljala na starije kupce sa dubokim džepom, koji cene udobnost, opremu i generalno lagano krstarenje po putevima, i na isti način posluje i dan-danas.
Ali, Buick je tokom osamdesetih godina prošlog veka predvodio čovek po imenu Lojd Rojs i mnogi će ga uporediti sa legendarnim Džonom Dilorijanom.
Međutim, dok je Dilorijan kasnije napustio General Motors da bi kreirao sopstveni automobil, Rojs će preporoditi Buick i od njega napraviti mladalački premijum brend. U ovom periodu je gotovo svaki model firme posedovao turbo motor i takozvani „t-top“ (vrsta krova koja može da se skine, ali samo na vrhu vozila).
Prodaja je dostigla rekordnih 1.002.906 vozila 1985. godine pre nego što se Cadillac požalio da mu Buick krade kupce, pa je usledila promena u strategiji i formiranju „penzionerskog brenda“.
Jedan od modela tokom zlatnog perioda za firmu je bio dvosed Reatta. Sa dopadljivim stilom, nezavisnim ogibljenjem i disk kočnicama, Reatta je opstala u prodaji tokom samo kratkog perioda (od 1988. do 1991. godine) i u tom periodu je privukla tek 21.751 kupca. Ono šta ga je omelo da ne bude onaj sportista koji je mogao da bude, jeste nekoliko detalja o čemu ćemo pisati detaljnu priču u našem izdanju zanimljivosti dana.
Ali ukratko, umesto planiranog turbobenzinca koji je Rojs želeo i pogona na zadnjoj osovini, Reatta će pružati samo 3,8-litarski atmosferac sa 170 „konja“ i pogon na prednje točkove, sve da bi se uštedelo, odnosno kako bi se snizili troškovi.
Menjač je takođe bio razočaravajući četvorostepeni i automatski. Fabričke informacije kažu da mu je bilo potrebno 9,9 sekundi da ubrza iz mirovanja do 100 km/h, dok je maksimalna brzina iznosila 210 km/h. Rojs će kasnije reći kako se General Motors bojao da bi Reatta turbo mogla da krade prodaju od Chevroleta Corvette pa mu je naređeno da je napravi „manje privlačnom“.
Za cenu od 35.965 dolara (oko 78.375 „zelembaća“ u današnjoj vrednosti novca), kupac je takođe dobijao prvi automobil na svetu sa potpuno digitalnim komandama u enterijeru, i vozilo koje je poslužilo kao premijerni poligon za takozvani „touch-screen“, odnosno ekran osetljiv na dodir.
Da, nešto što danas uzimamo zdravo za gotovo i možemo da vidimo na svakom novom četvorotočkašu, u stvari nije osmislila neka nemačka ili japanska firma. već jedan zaboravljeni američki Buick. Spomenućemo i da je proizvodnja bila ručna.
Primerak iz današnje priče je proizveden 1990. godine, i trenutno se nalazi u gradu Portland unutar američke savezne države Oregon. Prešao je tek oko 35 hiljada milja ili 56 hiljada kilometara. U samom oglasu se ne navodi mnogo detalja, osim onog da je originalno kupljen u susednoj saveznoj državi Vašington. Reatta danas ne uživa u nekom kultnom statusu, što potvrđuje i prodajna cena od 9.100 američkih dolara.
A zaista nije tako moralo biti…
Zoran Tomasović
(182)
O starosnoj strukturi kupaca pojedinih marki i modela diskutuje se povremeno i u Nemackoj. Bez nekog velikog uzbudjenja jer stariji kupci imaju novac. Ono sto je ponekad pogresno u ovim analizama jeste da se stariji ljudi cesto poistovecuju sa luksuznim i nesportskim automobilima. Greska! Onaj ko jos kao mlad ima sklonost za sportskim automobilima zadrzace je do kraja zivota. Imam vise prijatelja koji su se rodili „stari“, bez ikakve „sportske“ ambicije ni u zivotu ni za volanom. To je stvar gena. Uspesan auto treba da bude elegantan i udoban ali istovremeno vizuelno i tehnicki temperamentan! Model koji je Zoran odabrao… Pročitaj više »
Lloyd Reuss je odlicno spojio onu logiku „Buick ima snagu Pontiaca i luksuznost Cadillaca“. Problem u tome je bilo sto je krao dosta kupaca od Cadillaca, a to se General Motorsu nije dopalo. Reatta je originalno trebala da ima 3,8-litarski turbobenzinac sa 370 ks i pogon na zadnjim tockovima pre nego sto se General Motors usrao da ce krasti prodaju o Cadillaca Allante da ce po performansama osramotiti Chevrolet Corvette.
Ocigledno je da Interna strategija nije dogovorena. Drugo, reklamiranje na racun brendova iz iste korporacije je, najblaze receno, neumesno! Lici mi na dvoboj menadzera za dominaciju u istoj kuci! Trece, Buick ima dovoljno jak istorijski pedigre da moze sam sebi da definise put u buducnost. Samo fali menadzer koji to kapira. 🙁
Unutrašnjost evropskih i američkih automobila su dva različita svijeta, možda je bolje reći, dvije različite planete.Samo treba uporediti unutrašnjost ovog Pontiaka sa unutrašnjošću jednog Maseratija dvosjeda i sve što je zajedničko je to, da su to dva automobila sa dva sjedišta.“Sportski “ auto sa „plakar“ instrument tablom, ogromnim volanom sa dvije prečke i klasičnom ručicom automatskog mjenjača može da postoji samo u američkoj svijesti poimanja „sporta“.