Zanimljivost dana: Zaboravljeni francuski sportista Matra Bagheera

Francuska automobilska industrija se kroz istoriju uglavnom delila na svega nekoliko kategorija. U predratnom periodu smo viđali velike premijum brendove kojima bi i najveće italijanske dizajnerske kuće pozavidele na stilu. Zatim imamo naravno Citroen kao predstavnika firmi koje su bile uvek ispred svog vremena, i onda Renault i Peugeot kao eksperte za manje automobile, i za pobede u profesionalnom auto-moto sportu.

Naravno, postojali su i oni manje poznati brendovi kao što su Matra i Simca i često su umeli da iznenade onim što bi predstavili javnosti. Početkom sedamdesetih godina prošlog veka, kada se svet borio sa naftnom krizom, Matra i Simca su predstavile sportistu pod imenom Bagheera i pokazali da možda najbolja dela stižu od onih od kojih najmanje očekujemo.

Matra je osnovana po završetku Drugog svetskog rata, a bavila se izradom mehanike za brodove, oružje i bicikle. Automobilska divizija je dodata 1963. godine i od tada kreće nagli rast u kategoriji sportskih četvorotočkaša. Najpoznatiji od njih je model Djet, o kome smo ranije i pisali, a reč je o pioniru vozila sa centralno postavljenim motorom među serijskim automobilima.

Kasnije će da usledi takmičenje i u profesionalnim formama auto-moto sporta, kao što su Formula 1 i trke izdržljivosti, a takva odluka je sa sobom donosila i veliku potrebu za kapitalom. Kao što znamo, trkanje nikako nije jeftino, pa je Matra krenula da razmatra kako unovčiti svoje serijske automobile. Model 530 se prodavao relativno slabo i tokom devet godina proizvodnje fabriku će napustiti samo 9.609 vozila.

Matra kreće sa radom na nasledniku početkom sedamdesetih godina prošlog veka, s ciljem da zabeleži veći komercijalni uspeh. Ovaj put je u pomoć pozvana i Simca, iz razloga što je pružala veliki broj izložbeno-prodajnih salona i činila se kao idealan partner.

U navedenom periodu Simca se nalazila u rukama američke korporacije Chrysler, pa su i njegovi inženjeri pozvani u pomoć. Upravo je Chrysler zaključio da bi heč sa troje vrata i zapreminom agregata između 1,3 i 1,5 litara bio najbolje rešenje, i to sa centralno postavljenim motorom.

Platforma je pozajmljena sa Simce 1100, o kojoj smo takođe nedavno pisali, ali su dva automobila zapravo delila malo toga. Ne samo što je pozicija motora bila na različitoj lokaciji, već je 1100 pružao pogon na prednjoj osovini, dok je Matrin novitet morao da ima pogon na zadnje točkove u duhu pravih sportskih četvorotočkaša.

Još jedan zanimljiv detalj je onaj na račun sedišta. Da bi privukao više kupaca, automobil je morao da ima više od dva sedišta, ali je zbog pozicije motora bilo nemoguće ugraditi zadnja sedišta. Inženjeri su odlučili da ponude samo prednju klupu sa tri sedišta na njoj. Krajnji rezultat je delovao veoma privlačno, sa skrivenim farovima i izuzetnom aerodinamičnošću.

Izbor imena je pao na Bagheera i prodavao se kao Matra-Simca Bagheera. Chrysler će kasnije prodati svoju evropsku diviziju korporaciji Peugeot-Citroen i ime će biti promenjeno u Talbot-Matra Bagheera.

U samom početku je samo jedan motor bio opcija i to Simcin 1,3-litarski sa 84 konjske snage. Kasnije smo videli i nešto moćnije 1,5-litarsko izdanje sa 90 „grla“, a u oba slučaja samo jedan menjač je bio dostupan i to četvorostepeni manuelni. Spomenućemo da je Bagheera bila dugačka nešto manje od četiri metra uz masu od 965 kilograma.

I pored relativno male snage čak i za svoju kategoriju, ovaj sportista se mogao pohvaliti solidnim performansama. Britanski automobilski magazin Car je imao prilike da testira bazni model sa 1,3-litarskim motorom i zabeležio ubrzanje od nule do 100 km/h za 11,5 sekundi uz maksimalnu brzinu od 160 km/h.

Opcioni 1,5-litarski motor nije poboljšao ubrzanje na pravcu, ali nam je doneo maksimalnu brzinu od 185 km/h, što je u svoje vreme bio fantastičan rezultat. Malo koji drugi automobil u takvom cenovnom rangu je bio zabavniji za vožnju, i možda još bitnije – relativno stabilan na svim brzinama zahvaljujući poziciji motora.

Matra je videla glavnu konkurenciju u vidu modela kao što su Porsche 917 i Fiat X1/9, a cena u Velikoj Britaniji od 5.370 funti (oko 36 hiljada dolara u današnjoj vrednosti novca) je bila daleko niža od nemačkog rivala. Sa spomenute strane, Fiat je bio za oko 30% jeftiniji, ali ni to nije uspelo da smanji potražnju.

Zanimljiv je i podatak da je kompanija radila i na Bagheeri sa osam cilindara. Sklopljeno je nekoliko prototipova koji razvijali 170 „konja“ iz radne zapremine od 2,6 litara, a tokom testa je dostizao brzinu do 230 km/h. Nažalost, naftna kriza iz sedamdesetih godina je uništila svaku želju za serijskim modelom.

Bagheera će ostati na tržištu sedam godina, i u tom periodu će pronaći 47.802 kupaca. To je bio veliki komercijalni uspeh za malu firmu kao što je Matra i omogućio je kompaniji da nastavi da se takmiči u profesionalnom auto-moto sportu.

Zamenio ga je manje popularan model Murena pre nego što je novi vlasnik Peugeot krenuo da pozicionira Matru u nekom drugom pravcu. A Bagheera je otišla u istoriju kao jedan od najzanimljivijih četvorotočkaša ikada ponuđenih od strane francuske automobilske industrije.

Zoran Tomasović

(854)