Volkswagen Golf istorija: Golf IV (drugi deo)

Nova strategija

Pored Golfa, još jedan Volkswagenov model koji je privukao veliku pažnju 1997. godine je bila je nova „buba“. Za njen razvoj je bilo najbitnije američko tržište, gde je Volkswagenova prodaja pala na najniži nivo, a da bi razumeli američke kupce, Nemci su 1991. godine otvorili svoj prvi dizajnerski studio u ovoj državi.

U saveznoj državi Kaliforniji posao je poveren američkom dizajneru J. Maysu, koji je radio za Audi još od 1980. godine. Pošto Kalifornija ima neke od najstrožih zakona o izduvnim gasovima, prvi prototip nove divizije je bio električni, ali je vremenom počeo da liči na „bubu“ do te mere da je privukao pažnju čelnih ljudi kompanije. Volkswagen Concept 1 je debitovao 1994. godine na Salonu automobila u Detroitu, gde je izazvao veliko interesovanje publike. Iako se „buba“ nije prodavala u Americi još od 1977. godine, postojao je i dalje veliki broj vernih kupaca koji su želeli modernu verziju. Serijski model je debitovao 1998. godine i već prve godine pronašao 80.000 mušterija u SAD, mada je potražnja bila daleko manja u Evropi. „Buba“ je bila četvrti model na „A“ ( PQ34) platformi i pretrpela je 50% promena, a u proizvodnji se nalazi do današnjeg dana.

Paralelan razvoj Golfa i A3

Pored „bube“, na tržištu se iznenada našlo još nekoliko Golfovih klonova. Još od kasnih 1980-ih godina premijum proizvođači kao što su Mercedes i BMW su razmatrali ulazak u jeftiniju kategoriju. BMW serije 3 Compact, koji je debitovao 1994. godine, označio je ulazak u takvu klasu dok je Mercedes debitovao sa A klasom tri godine kasnije.

Volkswagen je razmatrao sa Audijem kako da odgovori, a kao rezultat je nastao A3. To je bio tek prvi deo veoma ambicioznog plana sa kojim bi i SEAT i Škoda dobili svoje predstavnike. Trebalo je da svi modeli dele što je više delova moguće da bi se uštedelo na troškovima, ali bi svaka divizija imala sopstveni dizajn, ogibljenje i kvalitet enterijera.

Golf i A3 su razvijani u isto vreme i Audijeva verzija je debitovala godinu dana kasnije kako bi se bolje pokazala u poređenju sa zastarelim Golfom 3. Red je zatim došao na Škodu Octaviju, najjeftiniji od svih modela sa platforme, iako je dobio izuzetno visoke ocene i pružao Audijev 1,8-litarski motor. Priču je završio Seat sa novim Leonom 1999. godine, koji je označen kao sportski najizražajniji model.

Navedeni potez je doneo dosta rizika i automobili su delili svega 20% delova. To je bilo dovoljno za profit, ali su mnogi i dalje poredili Volkswagen sa General Motorsom. Amerikanci su pratili istu strategiju i nisu se previše koncentrisali da urade dizajnerske promene, pa je Volkswagen s razlogom očekivao uspeh. Ipak, mnogi su se žalili da Passat i A4 previše liče i oba modela su izgubila određeni broj kupaca, ali njihova zajednička prodaja je bila za 50,000 jedinica veća 1999. godine nego godinu dana ranije.

Ozbiljan rival u vidu Ford Focusa

Pored konkurencije unutar same grupe, Golf je 1999. godine dobio još jednog velikog rivala, kada je Ford šokirao javnost i zamenio dosadnog Escorta sa revolucionarnim Focusom. Nova dizajnerska škola, koju je Ford nazvao „New Edge“, je donela visoko postavljenu zadnju svetlosnu grupu sa kojom je Focus izgledao potpuno drugačije od bilo kog drugog proizvoda na ulicama.

Ford je uradio i detaljnu analizu kupaca pa je Focus doneo i električno otvaranje gepeka, haubu koja se mogla zaključati sa spoljne strane i radio u sličnom stilu kao i kontrolna tabla. Focus je takođe imao i sigurnosne mere jednako dobre (ako ne i bolje) kao Golf, a posebno je oduševio na planu ponašanja u krivinama. Čak i sa mehaničke strane Fordov velikan je oduševljavao. „Multilink“ zadnje ogibljenje na svim verzijama bio novi standard u C segmentu, dok je većina Golfova i dalje koristila zastarele polukrute osovine. Svi benzinski motori su bili od 16 ventila i nadmašili su Golfove jedinice po snazi. Bez obzira za koju verziju se kupac odlučio, Focus je bio dinamičniji za vožnju uz jednako dinamičan dizajn. Na testovima Golf je odjednom počeo da završava kao drugoplasirani. Čak i moderni 1.6-litarski benzinac sa 105 ks nije mogao da parira rivalu iz Forda, bez obzira što je pružao 16 ventila i ESP, pa je Volkswagen zaključio da je vreme da investira dodatni novac. Preko noći dva velika Fordova inženjera, Ulrich Eichhorn i Karsten Schebsdat, su završila u redovima Volkswagena …

Kabriolet i karavan

Ponuda Golfa je proširena potpuno novim kabrioletom 1998. godine, koji je stigao kao veliko iznenađenje, pošto je prethodnik debitovao svega pet godina ranije. On je pretrpeo određene dizajnerske promene u poređenju sa hečom i opstaće u proizvodnji samo do 2002. godine. Godinu dana posle kabrioleta je stigao i karavan sa impresivnih 1.470 litara prostora. Karavan se nije mogao dobiti sa najsnažnijim dizelima i benzincima, a za proizvodnju će se ponovo postarati Karmann. Volkswagen će postepeno da poveća i snagu tako da će najmoćniji dizel razvijati 150 ks, ubrzavati do 100 km/h za 7,6 sekundi, pružati maksimalnu brzinu od 214 km/h i uz sve to doneti i kombinovanu potrošnju od svega 5,5 litara na 100 km.

Prvi R model

U novembru 2001. godine Volkswagen je konačno debitovao ono šta je svaki ljubitelj Golfa želeo – prvi R model. U početku najavljen kao koncept, R je doneo nižu prednju masku, da bi se oslobodio prostor za veći hladnjak, zatim dvostruke završetke izduvnih cevi i na kraju 18-inčne felne.

R je tako postao Volkswagenov odgovor ne samo na japansku konkurenciju kao što su Mitsubishi Lancer Evolution i Subaru Impreza STI već i mnogo hvaljenom Focusu RS. Fordov predstavnik je stigao početkom 2001. godine sa godinu dana zaostatka i razvijao 212 ks, ali je i dalje pružao pogon na prednje točkove – iako je imao više nego dovoljno elektronike da podnese takvu snagu.

Iste godine, Volkswagen Motorsport je promenio ime u Volkswagen Racing sa ciljem da proizvodi drumske verzije trkačkih automobila u malim brojevima. Trebalo je da takvi modeli ponesu RSi oznaku, ali je plan kasnije promenjen u kombinaciju slova R i zapremine motora. R32 je zvanično debitovao na Salonu automobila u Madridu u maja 2002. godine kao najbolji i najskuplji model Golfa pozicioniran iznad GTI-a. Novi V6 motor zapremine 3,2 litra je razvijao 237 ks na 6.250 obrtaja, ali nažalost to nije bio trkački motor.

Identičan agregat se koristio u luksuznim modelima Touareg i Phaeton, a sa pozitivne strane izduvni sistem je dodavao poseban zvuk. Za početnu cenu od 22.000 funti u Velikoj Britaniji, kupac je dobijao i pogon na sva četiri točka i modifikovano ogibljenje koje je supustilo visinu vozila za 11 milimetara. Sa ubrzanjem do 100 km/h za 6,5 sekundi i maksimalnom brzinom od 245 km/h, R32 je u tom momentu postao najbrži serijski Golf ikada proizveden.

DSG

U samom početku R32 je bio dostupan samo sa šestostepenim manuelnim menjačem, ali od 2003. godine u ponudi se našla i automatska verzija. Ovaj menjač, poznat kao DSG, je bio nešto potpuno novo u automobilskoj industriji i često je opisivan kao dva menjača sa dva kvačila u jednom. DSG menjač pruža dva „reda“ stepena prenosa i kada bi vozač koristio određeni stepen, naredni bi automatski bio spremna za korišćenje u svakom momentu. Na taj način, menjač bi reagovao brže nego tradicionalni automatski menjači i samim tim bi se dobile bolje performanse.

R32 je dobio visoke ocene novinara, koji su hvalili tehnologiju i pogon na sva četiri točka, ali su i kritikovali Volkswagen za ulazak u premijum kategoriju sa cenom. Volkswagen je planirao da ograniči proizvodnju na 5.000 primeraka i uspeo je u tome pa je 4.935 vozila prodato u svega godinu dana. Iako kompanije nije planirala da uvozi R32 u Severnu Ameriku, određeni broj modela je ipak završio na ovom tržištu 2004. godine.

FSI i „aufwiedersehen“ u vidu GTI Anniversary

Do kraja četvrte generacije Volkswagen je predstavio i novu generaciju FSI motora, koji su podigli snagu bez negativnog uticaja na potrošnju. Najpopularniji od njih, zapremine 1,6 litara je razvijao 115 ks. GTI je proslavio 25-godišnjicu 2002. godine i iako je bio u senci R32, Volkswagen je ipak odlučio da ponudi i specijalnu verziju. Uparen sa 1,8-litarskim turbo motorom sa 180 ks, proizvodnja ovog GTI-a je bila limitirana na samo 3.000 primeraka, a u ponudi se kasnije našla i dizel verzija sa 150 ks.

GTI Anniversary se najlakše prepoznaje po 18-inčnim felnama i Recaro sedištima kao i više standardne opreme. U aprilu 2002. godine Bernd Pischetsrieder je postao novi prvi čovek kompanije i na papiru je dočekao odličnu situaciju. Golf 4 je pronašao 4,3 miliona kupaca u samo šest godina proizvodnje, a u junu iste godine je prodat 21.517.415. Golf, čime je prestigao „bubu“ i postao najprodavaniji model kompanije u istoriji. Međutim, to ne znači da je svaki model četvrte generacije bio uspešan. Dugo očekivani MPV nije uspevao da privuče kupce u jednakoj meri kao Renault Scenic, a 2002. godina se završila na veoma loš način. Naime, Peugeot 206 je skinuo Golf sa liste najprodavanijih automobila u Evropi dok je profit kompanije opao za 15%. Sledeći Golf je čekao više nego težak zadatak da se vrati u vrh …

Zoran Tomasović

(5991)