U istoriji automobilske industrije i njenih zvučnih imena, obično ćemo čuti samo za osnivače kompanija, velike dizajnere i možda nekog menadžera koji bi svojom magijom naterao kupce da potroše novac. Međutim, retko se priča o inženjerima iako oni verovatno urade najveći i najteži deo posla iza zatvorenih vrata, a to se naravno tiče pitanja na temu kako će sve funkcionisati ispod lima i učiniti automobil dobrim ili ne.
Jedna od takih osoba je Nikola Materaci, koji je nažalost preminuo ove sedmice u 83. godini života, a ovaj sjajni inženjer je zalužan za neke od najvećih legendi koje je automobilska industrija ikada videla.
Materaci je rođen 1939. godine i automobilsku karijeru je započeo u Lanciji. Nakon relativno male uloge u razvoju njenih drumskih vozila za šire narodne mase, Materaci postaje deo tima za takmičenje u Svetskom reli šampionatu.
Ubrzo je postao ekspert za turbo tehnologiju, što mu je donelo poziciju jednog od glavnih inženjera u Ferrariju. Prvo veliko deli je bio 2,9-litarski turbobenzinac sa osam cilindara u modelu 288 GTO, nakon čega mu je poverena pozicija da predvodi tim koji će razviti legendarni model F40. Kao što nam je poznato, mnogi ga smatraju najvećim velikanom među tvorcima superautomobila, a ujedno je poslednje delo velikog Enca Ferarija pre nego što je ovaj preminuo.
Kada je biznismen Romano Artioli kupio pravo na brend Bugatti i najavio njegovu ponovnu proizvodnju, Materaci je zaposlen kao tehnički direktor i lično je nadgledao tim koji je razvio model EB110. Vremenom je njegova specijalnost proširivana i na školjke izvedene od laganih materijala, čvrstinu šasije i pogon na sva četiri točka.
Pred sam kraj karijere je radio i za firmu B Engineering Edonis pre nego što se penzionisao negde tokom 2006. godine.
Materaci se danas smatra jednim od najvećih inženjerskih umova u automobilskoj industriji zajedno sa nekim drugim legendama kao što su Gordon Mari, Kolin Čepman, Erik Brodli i Kerol Šelbi.
Slava mu!
AutoRepublika
(2091)
Situacija popularnosti licnosti u auto industriji mogla bi ukratko ovako da se opise:
1. Pravi superstarovi su dizajneri, njihova imena i intervjui cesto se vidjaju u medijima.
2. Zatim dolaze poznati menadzeri inicijatori novih ideja. Oni koji nemaju ideje ostaju u senci.
3. Sasvim u dubokoj senci svih firmi su inzinjeri. Po pravilu to su ljudi koji ne zele da nastupaju u javnosti. Oni koji su veoma uspesni i kreatvni uopste nisu anonimni – zahvaljujuci usmenoj razmeni informacija za njih se daleko cuje! Kad-tad.