Japanski proizvođači polažu nade u biogoriva

Biogoriva bi mogla održati motor sa unutrašnjim sagorevanjem u životu. Barem tako veruju mnogi japanski proizvođači automobila. Sada postoji nova istraživačka asocijacija, uključujući Toyotu, Suzuki i Subaru.

U Evropi je kraj motora sa unutrašnjim sagorevanjem odlučen za 2035. godinu. U Japanu se, pak, nastavljaju marljiva istraživanja biogoriva koja će se koristiti u motorima sa unutrašnjim sagorevanjem. Najnoviji primer je projekat pomalo nezgrapnog naziva „Istraživačka mreža za inovacije biomase za automobilska goriva sledeće generacije“.

Ovo je spajanje proizvođača automobila Toyota, Suzuki, Subaru i Daihatsu, trgovinske grupe Toyota Tsusho i naftno-hemijske kompanije Eneos. Cilj je da se optimizuje ekstrakcija i upotreba biomase i bioetanola. Velika prednost biogoriva je ta da može da uštedi emisije ugljen-dioksida kroz fotosintezu tokom uzgoja i rasta prerađenih biljaka.

Verbund postavlja nekoliko prioriteta za neophodno dalje smanjenje ugljen-dioksida u celom proizvodnom procesu. Između ostalog, ovo uključuje istraživanje efikasnih sistema za proizvodnju etanola, kiseonika nusproizvoda i hvatanja i recikliranja ugljen-dioksida. Modelski proračuni treba da budu u stanju da predvide proizvodne količine uzgoja sirovina i goriva. I uzgoj bioetanolnih sirovina kao što su žito, šećerna repa ili biomasa takođe bi trebalo da postane efikasniji.

Bioetanol se dobija destilacijom nakon alkoholne fermentacije pšenice, raži ili šećerne repe. Dostupan je u čistom obliku E100, poznatijem kao mešani oblik sa benzinom kao E85. Mogu ga koristiti samo specijalna vozila, takozvana vozila sa fleksibilnim gorivom (FFV). Bioetanol se već smatrao mogućim rešenjem za ugljenično neutralnu mobilnost pre oko 15 godina, pre nego što su kritike upotrebe prehrambenih useva umanjile entuzijazam.

Savez za biogoriva je već formiran u Japanu krajem prošle godine. Mazda, Toyota, Subaru, Kawasaki i Yamaha će u budućnosti raditi zajedno na motorima za biodizel i vodonik. Cilj je smanjenje emisije ugljen-dioksida kroz klimatski neutralnu vožnju.

Japanci vide veliki potencijal u optimizaciji motora sa unutrašnjim sagorevanjem kako bi poboljšali svoj ugljenični otisak. Važan ključ za ovo su ugljenično neutralna goriva. Mazda Spirit Racing je stoga sredinom novembra 2021. godine ušla u trku serije Super Taikyu u Okajami u Japanu sa prototipom pod nazivom Demio.

1,5-litarski dizel motor Mazde Demio radio je na gorivo koje je stopostotno nastalo iz biomase. Testovima poput Okajama trke, Mazda želi da dokaže pouzdanost ove tehnologije i na taj način doprinese sledećoj generaciji biodizela.

U 2022. Subaru i Toyota će takođe početi sa vozilima na biodizel u pomenutoj trkačkoj seriji. Proizvođači se nadaju da će konkurencija na trkačkoj stazi ubrzati tehnološki razvoj. Prednost: biogoriva se bez velikih napora mogu koristiti u postojećim motorima i prodavati preko postojeće mreže benzinskih stanica.

Sa stanovišta japanskih proizvođača, druga mogućnost za održivo smanjenje ugljeničnog otiska su motori na vodonik. Zajedno sa Densoom i Yamahom, Toyota je razvila motor koji koristi vodonik umesto benzina i stoga je lokalno bez emisija. Motor je morao da se dokaže i na trkačkoj stazi, na 24-časovnoj trci u Fudžiju. U Okajami, druga trka je sada usledila sa više snage i više obrtnog momenta. U međuvremenu, Yamaha i Kawasaki istražuju mogućnost korišćenja vodoničnog motora u dvotočkašima i četvorotočkašima ili terenskim vozilima.

Kako bi obezbedili proizvodnju i transport vodonika bez korišćenja fosilnih goriva, proizvođači kažu da sarađuju sa raznim partnerima i lokalnim zajednicama. U nekim regionima, na primer, biomasa iz tretmana otpadnih voda se koristi za proizvodnju goriva. Za transport se koriste kamioni na gorivne ćelije.

AutoRepublika

(189)