Početna Zelene strane Da li postoji alternativa Kini u pogledu eksploatacije retkih hemijskih elemenata?
Da li postoji alternativa Kini u pogledu eksploatacije retkih hemijskih elemenata?
1

Da li postoji alternativa Kini u pogledu eksploatacije retkih hemijskih elemenata?

200
1

Amerikanci su zabrinuti zbog jačanja trgovinskih, a samim tim i svih ostalih tenzija u odnosu s Kinom. Suočeni s takvim osećajem, dali su se u razmatranje alternativnih dobavljača materijala i sirovina, koje su od suštinskog značaja u proizvodnji električnih vozila.

Ekonomsko rivalstvo između Amerike i Kine ugrožava lanac nabavke retkih sirovina, koje se neophodne za proizvodnju elektromotora. Pored Amerike i Australije, koje iskopavaju i eksploatišu slične materijale, tu su još i Brazil, Rusija i Vijetnam, a rezerve dragocenih supstanci, koje su smeštene u ovim državama još uvek nisu predmet korišćenja, to jest eksploatacije i prerade.

Poznato je da se u retke hemijske elemente ubraja 17 njih, od kojih 15 pripada grupi lantanida, dok su preostala dva skandijum i itrijum. Lantanidi se u prirodi javljaju u formi oksida i deo su elemenata interne tranzicije. Stalni magneti, oformljeni od strane retkih elemenata, obezbeđuju mangnetni fluks onda kada su magnetisana od strane magnetnog polja i ne gube svojstva kada se razmagnetišu.

Njihova industrijska primena je postala široka tokom devedesetih godina prošlog veka, što je dovelo i do porasta tražnje za njima, naročito od strane automobilske industrije. Tokom 2018. godine, u čak 93% slučajeva, kupci ovih elemenata su bile kompanije angažovane u proizvodnji četvorotočkaša ili komponenti za njih. Uglavnom se koriste u izradi elektromotora.

Sinhroni elektromotori s inkorporiranim permanentnim magnetima, kao sastavnim delom rotora, sačinjeni su od retkih elemenata, kao što su disprozijum, gadolinijum i neodimijum. Ovi elementi se uglavnom uvoze iz Kine. Veoma su retki pa su skupoceni i veoma zahtevni za reciklažu. Zahvaljujući njima, ne postoji potreba za spoljašnjim podsticajima ili četkicama kako bi se generisalo magnetno polje u rotoru, a kako bi se dalje inicirala rotacija nakon izlaganja od spolja generisanom polju u statoru, što ih čini kompaktnijim i jednostavnijim.

Kina poseduje zalihe ovih materijala koje se procenjuju na 44 miliona tona a trenutno se proizvodi 120.000 tona godišnje. Ukoliko bi Kina obustavila izvoz ovih materijala, američki proizvođači bi morali da se okrenu alternativnim dobavljačima, koji iako poseduju značajne rezerve, nemaju dovoljno snažnu industriju iz oblasti iskopa i eksploatacije istih.

Australija

Australija poseduje najglomazniju rudarsku industriju odmah nakon Kine. Prošle godine, rudarska industrija je zabeležila rast u proizvodnji odnosno iskopu retkih elemenata sa 19 na 20 hiljada tona, prema podacima kojima raspolaže Geološki pregled Sjedinjenih Država (United States Geological Survey – USGS).

U Australiji se nalazi najveći rudnik po iskopu retkih elemenata, izuzimajući kineske, a nosi naziv Lynas Corp. Kompanija planira da udvostruči proizvodnju neodimijuma i prazeodimijuma do 2025. i nastojaće da proširi proizvodne kapacitete.

Rudnik će takođe doprineti ublažavanju nestašice ovih materijala u Americi a kroz poslovanje kompanije oformljene kao zajednički poduhvat Blue Line Corp. Ovaj entitet će izgraditi postrojenja za preradu sirovina u Teksasu čije poslovanje neće započeti pre 2022. godine.

Estonija

Estonija je kao država drugi najveći dobavljač retkih elemenata Amerike. U ukupnom američkom uvozu, roba iz Estonije učestvuje sa 6% prema podacima USGS-a. Na estonskoj teritoriji je lociran rudnik Silmet, koji se nalazi u vlasništvu kompanije Neo Performance Materials Inc, a ovaj rudnik odabacuje proizvodnju od 2.500 tona retkih elemenata svake godine, obelodanila je sama kompanija.

Mjanmar

Ova država jugoistočne Azije je četvrti najveći proizvođač retkih elemenata, nakon Kine, Amerike i Australije. Prošle godine je u Mjanmaru proizvedeno 5.000 tona retkih elemenata, ali uz zabranu uvoza 14 mineralnih elemenata u Kinu, dobar deo proizvodnje odlazi na teritorije drugih zemalja.

Indija

Peto najveće globalno nalazište retkih minerala, uz iskop od gotovo 7 miliona tona i godišnju proizvodnju od 1.800 tona, nalazi se u južnoj Aziji, tačnije u Indiji. Kada je Kina ograničila isporuke ostatku sveta, negde od 2007. godine, cene metala su eksplodirale, sve dok se ekonomski tigar Azije nije otvorio ponovo. Indija je bila jedna od zemalja koja je uložila ogromna sredstva u domaću proizvodnju retkih minerala.

Brazil, Vijetnam i Rusija

Brazil i Vijetnam poseduju rezerve od po 22 miliona tona, svaka ekonomija za sebe, prema podacima koje prezentuje USGS. Ipak, veoma su spori u razvoju i postavljanju svoje industrije iz oblasti eksploatacije. Iako je Vijetnam udvostručio svoju proizvodnju tokom prethodne godine, samo je 400 tona ukupno proizvedeno. Sa svoje strane, Brazil je čak smanjio obim proizvodnje sa 1.700 tona iz 2017. godine, na svega 1.000 tona tokom prošle godine.

Rusija se može pohvaliti rezervom od 12 miliona tona retkih elemenata koji čekaju da budu eksploatisani. Trenutno se iz Zemlje izvadi samo 2.600 tona, a ta količina završava na međunarodnom tržištu.

AutoRepublika

(200)

Komentari objavljeni na portalu "Auto Republika" ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst. Redakcija "Auto Republike" zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.

Ostavite komentar

avatar
moron
Gost

Klasike. “Dok jednom ne smrkne, drugom ne svane.”