Nemci rekuperiraju energiju oslobođenu prilikom kočenja železničkih kompozicija
Sigurno ste već čitali kako konvencionalni, a još važnije i baterijski automobili koriste sistem za rekuperaciju energije na koji način se dopunjava, u prvom slučaju akumulator a u drugom baterijsko pakovanje (mada su obe kategorije zapravo baterije). U osnovi se radi o konverziji energije inercije, to jest kinetičke u električnu energiju. Višak se oslobađa prilikom kočenja, odnosno usporavanja vozila i kod električnih vozila je to veoma efikasan vid dopune baterija.
Sve ovo posebno dobija na značaju kada je električno vozilo velikih gabarita, ili kada je velike mase, jer se tada kočenjem oslobađa velika količina energije. E sad, možete zamisliti koliku količnu energije oslobađa jedna železnička kompozicija kada usporava. Ko drugi, nego razboriti i pragmatični Nemci su sabrali „dva i dva“, zaključivši da je neviđeno rasipništvo oličeno kroz ne-iskorišćenje „železničke struje“, pa su shodno tome odlučili da prikupe tu električnu energiju i upotrebe je za dopunu baterija električnih autobusa.
U nemačkog Kelnu je, u cilju realizacije navedene zamisli, izgrađena stanica u vidu prototipa. Oblikom liči na običnu stanicu za ultra brzu dopunu baterija, ali uz jedan bitan izuzetak. Naime, u ovom slučaju su u kućištu skrivena 48 bloka litijum-jonskih baterija, uz važnu napomenu da se ovde ne radi o novim ćelijama.
Konkretan baterijski kompleks je sačinjen od ćelija koje su već odslužile svoje u električnim vozilima, pa su pohabane do te mere da više nisu upotrebljive u konkretnim transportnim sredstvima. Ipak, one su još uvek funkcionalne, odnosno sposobne da akumuliraju i na duži vremenski period sačuvaju električnu energiju, koja je, iako značajno manja u odnosu na performase dok su bile nove, i dalje na dovoljno dobrom nivou.
Kao rezultat navedenih dela, konstruktori su dobili baterijski kompleks dodatne težine od oko 700 kilograma, ukupnog kapaciteta od oko 300 kWh. Poenta je da se ove baterije kontinuirano dopunjuju energijom koja izvire sa obližnje železničke linije. U goronjoj zoni prototipa punjača se nalazi jedinica za dopunu električnih autobusa, dok su u donjoj zoni izvedena dva punjača za putnička vozila s električnim pogonom.
Ako se eksperimentalna stanica pokaže kao mudar potez tvoraca, u šta konstruktor nema ni gram sumnje, onda će se slične stanice za dopunom pojaviti širom Kelna, ali i okolnih mesta. Ukupan budžet koji je od strane vlasti odobren za razvoj ovog projekta iznosi šest miliona evra, a tim sredstvima su pokriveni razvojni troškovi, montaža i povezivanje sa železničkom mrežom. Malo manju sumu od trećine je priložilo i nemačko ministarstvo transporta.
AutoRepublika
(655)
6 milki evra onako iz zezanja, realno, ne mogu da se vrate. Ali Njemci ne bi bili Njemci kad ne bi to uradili jer njih svo to rasipanje energije realno boli u srcu…. Tuga je to pregolema….
Zašto je samo novac u pitanju koji „ne može da se vrati“? Horde je možda ulagao svoj novac pa ne može da ga dobije nazad?
Šta ako su oni što su se „nahvatali“ ogromne količine novca za zadnjih 50-100 godina zapitali gde će i kako će im živeti deca? Hoće li umirati od trovanja, đubreta i rakova kojekakvih.
Možda novca imaju previše ali od zagađenja koje su prouzrokovali ne mogu da pobegnu. Druga zemaljska kugla jednostavno nije dostupna.
I šta je za takve 6 miliona evra.
Mislim da je odavno postavka da u željeznici se energija vraća u mrežu. Ovdje je neki marketing u pitanju a ne toliko tehnika…
Biće da je u stvari cela stvar oko toga kako su u stvari iskorištene stare baterije…..
Ja koliko znam ta se tehnologija primenjuje poodavno. Prisutna je i u Beogradskoj trolejbuskoj mreži. Ovo je samo marketinški potez. Izmišljanje tople vode zapakovano u oblande eko-populizma.
To je najbolji postupak za produživanje životnog vijeka EV baterija, odnosno neka vrsta recikliranja istih. Mada, nije nova ideja, Mitsubishi koristi iskorištene EV baterije već 7-8 godina u Japanu, a sva njihova vozila su V2G ready…