Zanimljivost dana: Chevy-mobile

U današnja vremena nije retkost da razni brendovi unutar jedne korporacije dele platforme, mehaniku, pa čak i dizajnerske linije. Primera radi, novonastali Stellantis u svojoj ponudi ima brendove iz Francuske, Italije, Nemačke i Sjedinjenih Američkih Država i verujemo da je samo pitanje dana kada će iz razlikovati samo značke. Znajuće sve to, današnja zanimljivost dana je možda pomalo čudna, a odnosi se na period iz kasnih sedamdesetih godina prošlog veka kada je veliki General Motors u modele svoje premijum divizije Oldsmobile ugrađivao mehaniku iz jeftinijeg Chevroleta.

Takav potez se pokazao velikim skandalom zbog kojeg je tada najveći svetski proizvođač vozila masovno tužen.

General Motors (GM) je osnovan 1908. godine od strane čoveka po imenu Vilijam Durant, koji je imao dugogodišnje iskustvo sa proizvodnjom kočija i pri tom je bio većinski vlasnik automobilskog brenda Buick. Jedan od načina na koji je Durant stekao veliko bogastvo leži u tom što je nudio za svakoga po malo, pa je smatrao da bi identičan trend mogao da posluži i u automobilskoj industriji.

U naredne dve godine je kupio i Oldsmobile, Oakland/Pontiac i Cadillac, ali je proteran iz kompanije kada nije uspeo da vrati velike bankarske kredite. To ga nije moglo obezhrabriti pa je osnovao Chevrolet i do 1918. godine ponovo stigao do vođstva GM-a kada je pripojio ovu diviziju, ali samo tri godine kasnije po poslednji put je proteran. Na vođstvo tada stiže Pjer Dupont i do kraja dvadesetih godina GM će prestići Ford i postati najveći automobilski proizvođač na svetu.

Dupontove ideje zapravo nisu bile mnogo drugačije od Durantovih, ali je stabilizovao finansijsku situaciju i investirao dodatne sume novca u proizvodnju motora, brodova, vozova, autobusa, tramvaja i mnogih drugih industrijskih grana. Automobilska strategija se odnosila na to da kupac startuje sa jeftinim Chevroletom nedugo nakon što dobije vozačku vozvolu, zatim pređe na sportski Oakland/Pontiac, pa na mirniji i inovantniji Oldsmobile, pa na luksuzni Buick, da bi onda jednog dana pred penziju dostigao ultimativni cilj i postao vlasnik Cadillaca.

Iako su gotovo sve divizije sa izuzetkom Cadillaca delile platformu i određene komponente školjke i mehaničkih delova, svaki brend je i dalje imao potpunu slobodu da samostalno razvije motore i menjače. To bi često dovodilo do nepotrebnih troškova gde bi recimo i Chevrolet i Oldsmobile imali motore identične zapremine i slične snage, ali ugled premijum brendova je još uvek bio na punoj snazi i na njima se nije smelo štedeti.

Ipak, do ranih sedamdesetih godina svet je pogodila prva veća naftna kriza zahvaljujući kojoj su motori bili deljeni, ali čak i takvim slučajevima kupcima je stavljeno do znanja od koga. Primera radi, veoma popularni Chevrolet Monte Carlo je pored motora matičnog brenda, pružao i Buickov V6 i Oldsmobileov V8 dizel, dok su korporacije Ford i Chrysler imale istu strategiju još dvadesetak godina ranije.

I zašto je tako nešto bilo problem kod General Motorsa? Pa sve je započelo 1977. godine kada je Oldsmobile predstavio osmu generaciju modela Delta 88. Bio je dostupan sa bogatom ponudom motora (uključujući i spomenuti Buickov V8), a najpopularniji od njih je bio Rocket V8 zapremine 350 kubnih inča (5,7 litara). Kupci su očekivali da dobijaju novu generaciju u obimnoj porodici agregata Rocket, ali nisu znali da se u realnosti u Deltu 88 ugrađuju dva sasvim različita motora iste zapremine.

Jedini način da se razlikuju je da se na njima vidi fabrički serijski broj, pa je kodna oznaka L34 označavala Oldsmobile, a LM1 Chevrolet. Istina verovatno i ne bi bila otkrivena da čovek po imenu Džozef Sivek iz Čigaka nije pokušavao da servisira svoj Oldsmobile i shvatio da rezervni delovi koje je kupio ne mogu da se ugrade. Nakon što nije dobio zadovoljavajući odgovor od zvaničnog servisa, Sivek je pronašao lokalnog „majstora Muju“, a ovaj mu je potvrdio da njegov Oldsmobile pokreće Chevroletov motor.

Amerikanac se našao uvređenim najviše iz razloga što je platio dodatnih 175 dolara (oko 805 „zelembaća“ u današnjoj vrednosti novca), pa je pokrenuo privatnu tužbu. Kako se vest pročula u javnosti, postalo je jasno da više od polovine od 75 hiljada prodatih primeraka Delte 88 iz 1977. godine zapravo pruža Chevroletov motor i mediji su ih preimenovali u Chevy-mobile.

General Motors je tvrdio da je razlika gotovo neprimetna (oba su razvijala po 160 „konja“) i da nije namerno nikoga obmanuo, već da se odlučio na takav potez iz želje da uštedi na troškovima i da kupcima pruži luksuzniji Oldsmobile po nižim cenama. I pored toga, kompanija se našla na optuženičkoj klupi od strane deset hiljada vlasnika Delte 88 koji su tražili sumu od 131 miliona dolara (današnja 602 miliona) zbog lažnog reklamiranja i prevare.

Znajući da ga čeka velika kazna ukoliko bude poražen na sudu, General Motors je ponudio da plati 550 dolara (današnjih 2.530 najmanjih zelenih novčanica) svima onima koji su kupili Oldsmobile sa Chevroletovim motorom pre 10. aprila 1977. godine kada je vest postala javna. Vlasnicima je ponuđena i dodatna garancija u trajanju od tri godine i to ne samo onima koji su potrošili novac na Oldsmobile već i na Pontiac i Buick, pošto je kasnije otkriveno da su Chevroletovi motori ugrađivani i u njih.

Kompanija je takođe shvatila da je „đavo odneo šalu“ i u budućnosti reklamirala svaki svoj motor samo kao General Motorsov bez konkretnog brenda, iako su neki od njih nastavili da proizvode sopstvenu mehaniku. Čovek bi pomislio da su oni premijum brendovi oštećeni takvom odlukom, ali sasvim je stvarnost bila potpuno nasuprot takvoj percepciji, pošto su Oldsmobile, Buick i Cadillac beležili najbolje prodajne rezultate baš tokom osamdesetih godina prošlog veka.

Neko će reći da su vlasnici tražili „dlaku u jajetu“ i ne sumnjamo da su u pravu. Međutim, moramo još jednom da podsetimo da je Amerika država gde se tužbe pokreću za sitnicu, pa je bilo dovoljno da neko pretrpi „duševni bol“ samo zašto što njegov četvorotočkaš nema reklamirani motor. S druge strane, i nekada veliki General Motors je na težak način naučio da mora da igra po pravilima, i da više nema kompletnu kontrolu kao nekada. Ako ništa drugo, kupci su svakako profitirali zahvaljujući jednom znatičudnom čoveku iz Čikaga…

Za kraj inače da dodam nešto kao lektor na ovaj Zokijev tekst, koji je divan, ali mu je slavu ukrao pridev iz poslednjeg reda gde ne uspeh da odgonetnem šta je Srbin, nakon tridesetak godina života u Americi, a koji je počeo da gubi veze s maternjim jezikom, pokušao da kaže kada je napisao „znatičudni“ 🙂

Samo ti piši Zoko, niko ne zamera zaista!

Zoran Tomasović

(320)