Mercedes-AMG One najzad prešao u serijske modele

Nedavno smo preneli šeretsku izjavu izvršnog direktora Mercedes-Benza, Ole Kelenijusa, koji reče da je uprava bila pripita onda kada je odobrila razvoj projekta hiperautomobila zvanog Mercedes-AMG One. Da nisu bili „malo pod gasom“, teško je verovati da bi ikada dali zeleno svetlo za dalji razvoj ideje koja je juče doživela premijeru u serijskom izdanju. Šalu na stranu, izgleda da je Mercedes-Benz zaista pokušao da nadmaši sebe, bez da se ozbiljno preračunao da li je u stanju to da izvede.

Uvod u premijeru ovog hiperautomobila je bio 2017. godine kada je svetu predstavljen konceptni Project One. Tada je čuvena divizija AMG obeležila pedeseti rođendan, uz javno izneto obećanje da će se komercijalna verzija automobila pojaviti u javnosti za nekih osamnaest meseci. Ali, Mercedes je zakasnio s premijerom više od 3 i po godine, pa valjda nećete ni vi nama da zamerite što kasnimo dva dana s predstavljanjem.

Nadamo se da će biti dovoljno detaljno i zabavno da zadrži pažnju i zavredi iskupljenje. Ujedno, ova godina je godina i 55. rođendana AMG-a, a 50. rođendana BMW-ovog odeljenja M, pa nek im je sa srećom svima.

Zloglasna „tehnologija Formule 1“ postala je kamen spoticanja, jer je Mercedes-AMG One zaista zamišljen kao kraljevski trkački automobil prilagođen javnim putevima. Upravo je adaptacija ovog tipa postala glavobolja inženjerske ekipe iz Štutgarta (uslovno rečeno). Oko toga se tim borilo duže od četiri godine, kako u glavnoj diviziji AMG-a, tako se ista bitka odigravala i u podružnici engleske kompanije Mercedes-AMG High Performance Powertrains.

Kupe sa termičkim motorom postavljenim u sredini je opremljen hibridnim pogonskim sklopom, čija je glavna komponenta pomenuti V6 turbobenzinski motor zapremine od samo 1,6 litara. Potiče iz automobila Mercedes W07 Hybrid iz 2016. godine. Poseduje čak i pneumatski pogon ventila i pogon razvodnog zupčanika, a maksimalni pritisak pojačanja je čak 3,5 bara.

Istini za volju, inženjeri iz Nemačke su se potrudili i obezbedili da serijska verzija ovog modela ponudi brojna poboljšanja u pogledu mogućnosti svakodnevne upotrebe, pa su ugrađene: nova radilica i klipovi, redizajnirana je elektronika, nov je kombinovani sistem ubrizgavanja, a automobil možete napuniti i „običnim“ benzinom od 98 oktana. Gornja granica u pogledu broja obrtaja je pomerena sa standardnih 15 hiljada na 11 hiljada rpm, iako je to takođe previsoka vrednost za drumske automobile.

A ovde je glavna poenta baš te adaptacije: programeri su uspeli da trkački motor uguraju u ekološke standarde opisane kroz normativ Euro-6! Da bi se to uradilo, morala su biti ugrađena četiri metalna katalizatora, dva keramička i još dva filtera za čestice.

Za njihovo dovođenje na radnu temperaturu predviđena su četiri električna grejača ukupnog kapaciteta 16 kW. I tek nakon što se sistem neutralizacije izduvnih gasova zagreje, elektronika će dati zeleno svetlo za pokretanje benzinskog motora. Utešno je to što je za startovanje motora ovog Mercedesovog čeda (čitaj „čuda“) potrebno samo da pritisnete dugme, dok je pokretanje motora bolida Formule 1 cela ceremonija, a koja uključuje ekspertizu i angažovanje nekoliko mehaničara.

Sam V6 1,6 turbobenzinski motor proizvodi 574 konjskih snaga. Ali, kao i u Formuli 1, na njemu su montirana dva elektromotora. Prvi razvija 122 konjske snage i on vrti „elisu“ turbopunjača, razvijajući do 100 hiljada obrtaja u minuti (sistem MGU-H).

A drugi je postavljen na radilicu motora (preko zupčanika), i on isporučuje 163 konjskih snaga, te ispomaže SUS motoru u zadatku okretanja točkova (MGU-K). Prilikom kočenja, oba motora prelaze u režim rekuperacije i proizvode električnu energiju.

Menjačka kutija je originalna sedmostepena i robotoizovana s jednom keramičkom spojnicom koja se sastoji od četiri diska i hidrauličnog pokretača izmene stepena prenosa, dok je u početku bila predviđena ugradnja osmostepenog menjača, što je bila opcija pre pet godina.

Novitet poseduje samozaključavajući zadnji diferencijala dok je najveća snaga koja dolazi do zadnje osovine na nivou od 737 „konja“.

Međutim, za razliku od automobila Formule 1, na prednjoj osovini je ugrađeno nekoliko elektromotora. Svaki razvija po 163 konjskih snaga, i vrti se do 50 hiljada obrtaja u minuti, ima individualni kontroler i pokreće sopstveni točak preko menjača – tako se sprovodi vektorska kontrola potiska. Vršna snaga hibridnog pogonskog sklopa je 1.063 „grla“, iako se postiže samo sa potpuno napunjenim baterijama.

Istovremeno, članovi razvojnog tima obećavaju da je odgovor pogonske jedinice na pritisak papučice gasa čak i oštriji nego onaj koji se dogodi kada se ista radnja sprovede u vozilu s V8 motoru.

Dva baterijska pakovanja su postavljena u podu iza prednje osovine. Njihov kapacitet je samo 8,4 kWh, ali rade na naponu od 800 volti, pa imaju veoma visok nivo razmene energije i tečni sistem termoregulacije. Pride, postoji mogućnost njihovog dopunjavanja iz zidne utičnice, iako postoji samo AC punjač snage 3,7 kW.

Maksimalni domet u električnom režimu je 18 kilometara, ali nakon što se ta ruta provoza, pretvarači mogu samo da se zagreju da bi pokrenuli motor s unutrašnjim sagorevanjem.

Hiperautomobil Mercedes-AMG One je dugačak 4.756 milimetara i nastao je oko samonoseće karoserije izvedene od ugljeničnih vlakana, a benzinski motor sa menjačem takođe obavlja funkciju podrške. Baš kao što je slučaj na bolidima Formule 1. zadnje poluge vešanja su postavljene na njihova kućišta radilice.

Sam sistem ogibljenja u pet tačaka je osmišljen prema klasičnoj šemi za trkačke automobile: amortizeri su pričvršćeni za karoseriju i povezani su sa oscilirajućim ramenima pomoću šipki.

Amortizeri su podesivi, za potrebe prelaska preko ležećih policajaca možete privremeno podići nos automobila. Ali sa dizajnom automobila Formule 1, ovu šasiju ne treba poistovećivati. Same poluge su aluminijumske, a ne od ugljeničnih vlakana, dok je elastični element došao u vidu obične spiralne opruge, dok se torzione šipke sada koriste u „kraljevskoj formuli“. Kočnice su ugljenično-keramičke a felne su izrađene od legure magnezijuma, s centralnim šrafljenjem.

Drumski hiperautomobil je opremljen sistemom ABS, kontrolom proklizavanja s devet radnih režima i punokrvnim sistemom stabilizacije karoserije, iako može biti uključen režim nazvan Sport Handling, a koji je prilično tolerantan na histerične ispade vozača. Pride, stabilizacija može biti i potpuno isključena.

Vozačka elektronika takođe ima više postavki, pa pored čisto električne, najtiši režim je dobio ime Race Safe. Gradacija režima po stepenu ludila koji izaziva kod vozača teče otprilike ovako: Race, Race Plus i Strat 2. Potonji aktivira posebnu postavku aerodinamike, dok se karoserija približava tlu za 37 milimetara napred i za 30 mm nazad.

Pomenuta aktivna aerodinamika uključuje prednji razdelnik (spliter) koji se može uvlačiti, „škrge“ iznad prednjih točkova (za ispuštanje vazduha iz lukova točkova), podizno zadnje krilo i zaseban deo koji se uvlači u njegovoj radnoj ravni.

Postoje tri aerodinamička režima i prevedno na naš jezik nose imena: drumski autoput, sportska staza i najzlokobniji među njima je Race DRS. Konstruktori tvrde da je karoserijsko perje u stanju da stvori dodatnu silu vertikalnog potiska već pri brzini od 50 km/h.

Dvostruki kokpit je napravljen po trkačkim kanonima uz široku upotrebu ugljeničnih vlakana. Čak su i vozačeve i suvozačeve kadice integrisane u panele karoserije, iako su nasloni serijskog automobila i dalje dobili podešavanje nagiba.

Možete odabrati optimalno pristajanje podešavanjem stuba upravljača i sklopa pedala. Ispred vozača su dva prilagodljiva ekrana od deset inča, a drugi ekran se nalazi ispod plafona umesto uobičajenog retrovizora, pa on emituje sliku koju obezbeđuje kamera s repa vozila. Od elemenata koji utiču na udobnost, tu su elektro pokretani prozori i klima uređaj.

Nakon neophodne adaptacije i finog podešavanja, kupe Mercedes-AMG One se pokazao težim od očekivanog, pa meri 1.695 kilograma kada je spreman za vožnju, iako se u početku govorilo o 1.300 kg. Dakle, vozna dinamika se pokazala lošijom od inicijalno planirane.

Rezultirajuće vreme ubrzanja do 100 km/h je 2,9 sekundi, dok se do 200 km/h stiže za tačno sedam sekundi (iako su pre pet godina obećavali da će biti nužno da se potroši „manje od šest sekundi“ za obavljanje tog zadatka). Hiperautomobil ubrzava i do 300 km/h, ali za 15,6 sekundi. Maksimalna brzina je 352 km/h. Ima više sposobnih automobila na tržištu, ali bez tehnologije iz Formule 1.

Dinamička premijera kupea s oznakom Mercedes-AMG One će se održati krajem juna na festivalu brzine koji se odigrava u Gudvudu. Serijski automobili će početi da se predaju kupcima ove godine: ceo obećani tiraž od 275 primeraka je otkupljen još pre pet godina.

Štaviše, prijave je primljeno u četiri puta višem broju od predviđenog za proizvodnju, ali Mercedes nije počeo da povećava obim proizvodnje. Cena od 2,7 miliona evra je takođe objavljena još 2017. godine, ali sada nije bilo pojašnjenja o eventualnim korekcijama.

AutoRepublika

(376)