AR pijaca klasika: (Ferrari) Dino 246 GT
Ferrari Dino je jedan od najnejasnijih automobila italijanskog proizvođača vozila. Mnogi ljubitelji ove legendarne marke čak i ne smatraju Dino pravim Ferrarijem, što je čudno kada se zna da je u pitanju jedan od najprodavanijih automobila u dugogodišnjoj istoriji kompanije. Ali kada detaljnije pogledamo situaciju, Dino tokom prvih nekoliko godina proizvodnja uopšte zvanično nije ni bio Ferrari…
Ideja o njemu se rodila sredinom pedesetih godina prošlog veka kada je Alfredo „Dino“ Ferari, jedini sin osnivača firme Enca, krenuo sa radom na novom motoru sa šest cilindara za upotrebu u profesionalnom auto-moto sportu.
Nažalost, Dino je preminuo 1956. godine kada je imao samo 24 godine, što je Encu dalo još veći razlog da ga vidi u serijskoj proizvodnji. Poznata je činjenica da nije voleo drumske četvorotočkaše i proizvodio ih je samo da ih homologuje za auto-moto sport, a dugo godina se suprostavljao i centralno postavljenom motorom iz razloga što nisu bili idealni za ulicu.
Tek kada je Fiat odlučio da pokrije deo troškova, slavni italijanski industrijalac je odobrio serijsku proizvodnju, ali pod imenom zasebnog brenda koji je dobio naziv Dino.
Mogli smo da ga vidimo pod značkama Fiata i Ferrarija, a za našu priču je bitniji ovaj drugi. Nudio se u dve generacije, i to od 1967. do 1969. godine kada je fabriku napustilo 152 primerka (Dino 206 GT), a onda i od 1970. do 1974. godine, kada se 3.761 kupca odlučilo za njega (Dino 246 GT).
Kao što im ime kaže, najveća razlika je vladala na polju izbora ugrađenog motora, pa je 206 GT pružao 2,0-litarski benzinac sa 180 konjskih snaga, dok se naslednik mogao pohvaliti sa 2,4-litarskim benzicem s jedanaest „grla“ više.
Dino 246 je za svoj period bio relativno brz automobil, sa ubrzanjem od nule do 100 km/h za manje od sedam sekundi i maksimalnom brzinom od 240 km/h, ali i s cenom od četrnaest hiljada dolara (današnjih 103.738 „zelembaća“) nikako se nije mogao uklopiti u definiciju jeftinog vozila.
Na taj način ovaj sportista je postao ne samo prvi masovno proizvedeni Ferrari već i prvi model italijanskog giganta sa centralno postavljenim agregatom.
Primerak iz današnje priče je iz 1973. godine i do sada je prešao oko 80 hiljada kilometara. Originalno je isporučen izložbeno-prodajnom salonu Jolly Automotiveis Ltda u Sao Paolu u Brazilu. Zatim je uvezen u Sjedinjene Američke Države pet godina kasnije, a nakon nekoliko godina u Kaliforniji, proveo je neko vreme i u Južnoj Karolini, Teksasu i Mičigenu, pre nego što se vratio u Kaliforniju, što se zbilo negde 2014. godine.
Tada je prošao kroz detaljan proces restauracije i vlasnik napominje da se brojevi šasije i mehanika poklapaju s onima koje je nosio u trenutku u kom je napustio fabriku. Kao i svaki drugi Ferrari, bogato je opremljen, a završna izrada je među najboljima u automobilskoj industriji.
Ušli smo u poslednji dan aukcije, a posle osam ponuda, najviša od njih iznosi 280 hiljada američkih dolara.
AutoRepublika
(284)
