Zanimljivost dana: Rambler/Rebel je Renault za koji sigurno nikada niste čuli

Od svih francuskih proizvođača, Renault je imao najveći uticaj na američkom tržištu u periodu osamdesetih godina prošlog veka. Kompanija je sarađivala sa firmom American Motors Company (AMC), koji je tada važio za četvrtog najvećeg proizvođača „preko bare“, a jedno vreme se gotovo celokupna američka ponuda zasnivala na evropskim modelima.

Pričamo o legendama kao što su Renault 5 (u Americi se prodavao pod imenom LeCar), 9/11 (Alliance), 18 (Sportwagon) i Fuego, a Francuzi su takođe igrali veliku ulogu u razvoju prvog porodičnog civilnog Jeepa na čijoj bazi će kasnije da debituje i čuveni Grand Cherokee.

U ovom izdanju zanimljivosti nećemo analizirati (ne)uspehe Renaulta u državi Jenkija, već samo obratiti pažnju na jedan od retkih slučajeva gde je AMC bio taj koji je pozajmio svoj proizvod evropskom partneru. U periodu od 1962. do 1967. godine, na Starom kontinentu ste mogli da kupite Renault Rambler, a kasnije i Rebel, i verovatno je da ne biste ni znali da upravljate volanom američkog četvorotočkaša.

Sve do početka Drugog svetskog rata, Renault je bio veoma aktivan u oblasti proizvodnje skupocenih luksuznih automobila. Modeli kao što su 40CV, Reinastella, Nervastella i Suprastella su se mogli pohvaliti motorima sa osam cilindara u linijskoj konfiguraciji.

Naravno, u posleratnom periodu, kada je kupovna moć bila izuzetno slaba, takvi automobili su uglavnom izumrli, a sam Renault se koncentrisao na one za šire narodne mase, kao što je veoma popularni 4CV. Vrh ponude je činio model Fregate, a proizvodio se od 1951. do 1960. godine i pokazao se samo kao senka svojih prethodnika. U prilog tome je išao i relativno slab motor zapremine 2,1 litre sa svega 77 konjskih snaga.

Kada se proizvodnja približavala okončanju, krajem pedesetih godina prošlog veka, Renault se dao na posao kako bi pronašao dostojnog naslednika. Ranije plan je zahtevao da Francuzi samostalno razviju takav četvorotočkaš, ali je prvi čovek firme Renault, Pjer Drejfus zaključio da bi se više isplatilo pronaći partnera.

Put ga je naveo u Ameriku gde je mlada firma AMC spremala novu generaciju modela Rambler. AMC je nastao 1954. godine spajanjem dva posrnula proizvođača Nasha i Hudsona, a u svojoj ponudi je imala izuzetno popularni model Rambler. On je originalno debitovao još 1950. godine dok je Nash još uvek bio samostalan i dugo vremena je važio za jedini američki kompaktni automobil.

Popularnost je posebno eksplodirala nakon recesije iz 1958. godine posle čega je AMC proširio ponudu na nekoliko novih konfiguracija automobila različitih dimenzija. Među njima je bio i Rambler Classic koji je pripadao takozvanoj „intermediate“ kategoriji, to jest srednjoj klasi. To ne znači da je bio generalno mali pošto je dužina iznosila približno 4,9 metara. Renault je u ovom „Jenkiju“ video naslednika velikih predratnih limuzina pa je sklopio ugovor sa AMC-om.

Iako se Rambler nudio kao limuzina sa dvoje i četvoro vrata i kao karavan, Renault je bio zainteresovan samo za verziju sa četovo vrata. S druge strane, AMC je poslovao dovoljno dobro na domaćem tržištu da je želeo da se probije i u Evropi, pa se dogovor činio kao da bi mogao biti dobar za obe strane.

Prema potpisanom ugovoru, Francuzi su kupili licencu i određeni broj delova, koji bi brodom bili poslati iz Amerike, a zatim kompletirani u Renaultovoj fabrici u Belgiji. Francuzi bi potom organizovali dalji izvoz u Austriju, Veliku Britaniju, Alžir i države Beneluksa.

S izuzetkom nekoliko bezbednosnih mera i par znački, dva Ramblera se nisu razlikovala u velikoj meri. To se odnosi i na motor, a iako je AMC pružao i opciju sa osam cilindara, Renault se odlučio samo za onu sa šest cilindara u linijskoj konfiguraciji. Razlog za tako nešto je ležao u veoma visokim porezima u Evropi kojim bi V8 ulazio u teritoriju Mercedesa, Jaguara i ostalih velikanih.

Sve to znači da se ispod haube krio benzinac zapremine 196 kubnih inča (3,2 litre) koji je razvijao 129 konjskih snaga. Uparen sa trostepenim manuelnim menjačem, ovaj 1,3 tone težak automobil je mogao da dostigne maksimalnu brzinu od 150 km/h i pritom da ostvari kombinovanu potrošnju od oko jedanest litara benzina na pređenih sto kilometara. Kao što smo spomenuli, Rambler je bio relativno mali i prost za tadašnje američke standarde, ali se u Evropi smatrao luksuzom i samim vrhom Renaultove ponude. Njegova cena od 18 hiljada franaka je bila za čak 40% veća nego ona koju je proizvođač odredio za Citroen DS19, nama poznatiji kao Ajkula.

Za 1963. godinu snaga je skočila na 138 „grla“, a u izboru se našao i trostepeni automatski menjač. U narednih nekoliko godina, stil će se menjati nekoliko puta po uzoru na američke modele, a Renault, to jest AMC, je nastavio da dodaje sve veću dozu hroma da bi se dobio luksuzniji stil.

Do 1965. godine dužina se približavala do pet metara, a debitovao je i novi motor zapremine 199 kubnih inča (3,3 litre) sa 140 konjskih snaga. Spomenućemo da je jedan primerak proizveden i za tadašnjeg francuskog predsednika Šarla de Gola, ali je ovaj ipak odlučio da ostane veran Citroenu koji mu je navodno više puta spasio život.

Godinu dana kasnije Rambler Classic je penzionisan, a zamenio ga je Rambler Rebel. Sa dužinom od 5.005 milimetara i masom od preko 1,5 tona, Rebel je bio daleko veći od prethodnika, a pokretao ga novi motor zapremine 232 kubna inča (3,8 litara) sa 155 „grla“.

Američki rođak je imao čak šest V8 motora u svojoj ponudi, od čega je najmoćniji razvijao 345 „konja“, ali se Renault opet odlučio koristiti samo onaj sa šest cilindara. Nova pravila u Francuskoj su označila da je porez na kupovinu i registraciju takvih četvorotočkaša postao preskup, a i sama cena Rebela je dostigla brojku od 25.900 franaka. Radi poređenja, značajno tehnički napredniji i moderniji Citroen DS19 se mogao kupiti za samo 14.650 franaka.

Nije pomoglo ni dodavanje kupea u ponudu i Rebel je tiho izbačen iz Renaultove evropske game posle 1967. godine. Do tada firma je već vredno radila na sopstvenom lideru po imidžu, a tu poziciju će da popuni prvi masovno proizvedeni heč koji se zvao 16. Kompanija će nastaviti da proizvodi Rebel u Argentini u saradnji sa domaćom firmom IKA, a u ponudi će biti kupe, limuzina i karavan.

I pored svih mojih napora, nisam uspeo da pronađem podatak o tome koliko je jedinica prodato u Evropi tokom šest godina postojanja, a većina izvora smatra da brojka nije veća od par stotina na godišnjem nivou. Posebno je redak kupe iz 1967. godine, za koji se veruje da se za njega opredelio jednocifren broj mušterija.

Rambler i Rebel su bili tek početak saradnje između dve firme, a krajem sedamdesetih godina Francuzi će postati većinski vlasnici i napraviti pravi napad američke firme sa svojim evropskim modelima. To je ipak priča za neki drugi put, ali znajte da ćemo je zasigurno ispričati.

Zoran Tomasović

(1405)