AR pijaca klasika: Škoda restaurirala svoj istorijski trkački automobil

Postoji ona tvrdnja koja kaže da kada bi istočni blok iz nekadašnjeg Hladnog rata pratio automobile, jednako dobro kao što je razvijao i pratio oružje, niko na svetu im ne bi bio ravan. Ali naravno, situacija je bila drastično drugačija, pa smo s te strane Evrope i sveta dobijali prepakovane Fiate stare po nekoliko decenija, kao i Trabante, Wartburge i slične velikane.

U planskoj ekonomiji gde se ništa nije prepuštalo slučaju i četvorotočkaši su bili strogo razvijani da pruže ono što podrazumeva jednostavno prevozno sredstvo, a uvek bi se izdvajao neki buntovnik koji je prkosio zakonima.

Naravno, pričamo o Škodi koja je pre dolaska komunista na vlast bila izuzetno cenjen i napredan, poznat proizvođač širom celog sveta. Uglavnom je pamtimo po ne baš impresivnim vozilima pre nego što je preuzela grupa Volkswagen, ali tokom godina Hladnog rata, Škoda je važila za jednog od retkih proizvođača od strane država Varšavskog pakta koja je imala i trkačku istoriju.

Doduše, možda ne u jednakoj meri kao firme sa zapada, ali ukoliko redovno pratite AutoRepubliku, onda ste sigurno primetili veliki broj priča o uspesima na stazama ovog brenda. Nije retkost da se Škoda vrati u svoju istoriju i ponovo pokrene priču o nekom legendarnom modelu, pa čak i da ga ponovo restaurira i pokaže javnosti. Upravo je današnji izveštaj takve prirode i gigant iz Češke Republike je nedavno restaurirao istorijski model pod imenom 1100 OHC Coupe kako bi proslavio čak 120 godina svoje trkačke vizije.

Ovaj kupe se takmičio na trkama izdržljivosti u periodu od 1960. do 1962. godine, a Škoda je zadržala originalnu šasiju, školjku, mehaniku i naravno dokumentaciju. Proizvedena su samo dva primerka i dok su zadržali određene delove sa fabričkih automobila (posebno sa modela Octavia i 440 Spartak) da bi se uštedelo na vremenu i troškovima, većinski deo onoga što smo videli na modelu 1100 OHC Coupe je bilo razvijeno specijalno za njega.

Pokretao ga je atmosferski 1,1-litarski motor sa 90 konjskih snaga koji je omogućavao maksimalnu brzinu od 200 km/h. Spomenućemo da je masa vozila iznosila svega 555 kilograma, a iako je nosio ono „Coupe“ u imenu, samo jedan primerak je bio takav, dok je drugi bio kabriolet.

U zvaničnom izveštaju Škoda ne ulazi u detalje kakve uspehe je ovaj automobil imao, već samo kaže da su ga nova pravila penzionisala sredinom šezdesetih godina prošlog veka, ali na sreću češkog giganta, kupe je došao u ruke čoveka koji je znao šta poseduje i koji ga je čuvao kao „oči u glavi“.

Kabriolet nije bio jednake sreće i slupan je u sudaru (u jednom momentu je čak završio u plamenu pre nego što je popravljen) dok je vlasnik kupea sačuvao sve fabričke delove i on je u jednom trenutku pozajmio motor Nacionalnom tehničkom muzeju u Pragu.

Škoda je otkupila automobil pre osam godina kada je bio u delovima i tada je započeo dugogodišnji proces restauracije. Na sreću, preživela je i dokumentacija s mnoštvom tehničkih detalja, pa inženjeri nisu imali preterano težak posao. Moramo spomenuti da originalna školjka nije bila među živima, i upravo je proces njene ponovne kreacije bio onaj koji je oduzeo najviše vremena.

Plan za budućnost se zasniva na ideji o pojavljivanju na skupovima klasike, možda i na nastupu na festivalu brzine, dok će restaurirani primerak ipak većinu vremena provesti u zvaničnom Škodinom muzeju, koji smo svojevremeno posetili.

Zoran Tomasović

(292)