AR pijaca klasika: Dobijamo prvi japanski automobil vredniji od dva miliona dolara?

Nije tajna da japanska automobilska industrija nikako nema bogatu istoriju kao što je ima ona iz Amerike, Nemačke, Italije, Velike Britanije, Francuske i ostalih globalnih sila. Njihovi četvorotočkaši, iako imaju reputaciju pouzdanosti i možda najboljih uslova za svakodnevnu vožnju od mesta A do mesta B, retko kada su se izdvajali po pitanju stila, inovacija, pa i performansi i bili u rangu s konkurencijom sa zapada.

Siguran sam da će se sad javiti mnogi i reći „a šta je sa Nissanom GT-R i Lexusom LFA?“ i ne sumnjamo da ste u pravu, ali na kraju dana, onda kada dođe vreme za aukcije, modeli iz zemlje izlazećeg Sunca retko kad oduševe.

Japanski dragulj je jedna od tri proizvedene Mazde 767B iz 1989. godine za potrebe trka izdržljivosti za koju je neko izdvojio 1,75 miliona dolara pre četiri godine. Velika brojka, ali je samo sića u poređenju s onom koliko vredi najskuplji italijanski ili američki četvorotočkaš.

To nas dovodi do 2022. godine jer su šanse velike da postoji jedan drugi „Japanac“ koji će oboriti spomenuti Mazdin rekord. Reč je o Toyoti 2000GT, prvom japanskom superautomobilu, ali čak ni to nije bilo dovoljno da se stekne slava.

Ne, ovaj primerak je toliko vredan zato što ima duboku vezu sa čuvenim Kerolom Šelbijem. Šelbi i Toyota tokom šezdesetih godina? Ne, nije šala, pa iako se čuveni američki tjuner uglavnom dovodi u vezu sa Fordom tokom navedenog perioda i četiri pobede u nizu na LeMansu (zapravo samo su dve bile Šelbijeve), tokom 1968. godine je ostao bez posla i bio (finanski) primoran da sarađuje sa još uvek nepoznatom kompanijom protiv koje su Jenkiji ratovali svega dve i po decenije ranije.

Istorija modela 2000GT je toliko zanimljiva da ćemo mu posvetiti posebno izdanje u našoj rublici „zanimljivosti dana“, ali ukratko, reč je o automobilu kojim je Toyota pokušala pokazati svetu da je sposobna napraviti mnogo više od jeftinog prevoznog sredstva.

Projekat zapravo nije započeo u ovoj firmi već u partnerstvu između Nissana i Yamahe uspostavljenim s istim ciljem, a kada se Nissan iznenada povukao, pošto nije želeo da deli slavu sa partnerom, uskočila je Toyota i svetlost dana je ugledao izuzetno poželjan sportista.

Iako je neverovatno podsećao na slavni Jaguar E-Type, teško da mu je neko mogao pronaći manu po pitanju stila. Yamahin 2,0-litarski motor sa šest cilindara u linijskoj konfiguraciji je razvijao 150 „konja“ dok se snaga prenosila na zadnje točkove preko petostepenog manuelnog menjača. Spomenuećmo da je maksimalna brzina iznosila 217 km/h.

Doduše 2000GT jeste imao jednu veliku manu, a to je njegova cena. Toyota je očekivala da će glavno tržište biti ono američko gde je 2000GT koštao čak 7.150 dolara (oko 57.280 „zelembaća“ u današnjoj vrednosti novca), što se možda ne čini previše za današnje standarde, gde i RAV4 može toliko da košta, ali za period šezdesetih godina je bila astronomska cifra.

Primera radi, Porsche 911 i Jaguar E-Type su bili dve hiljade najmanjih zelenih novčanica (današnjih 16.023 dolara) jeftiniji, a za Chevrolet Corvette je bilo potrebno izdvojiti dvostruko manje novca. Na kraju dana, u periodu od 1967. do 1970. godine je isporučeno svega 337 primeraka za uličnu upotrebu i još 14 za profesionalni auto-moto sport.

I kako se onda Kerol Šelbi umešao u celu priču? Pa po završetku 1967. godine su se desila dva velika momenta za firmu Shelby American. Prvo, proizvodnja modela Cobra je okončana dok je Ford povukao fabričku podršku za veliki GT40 na trkama izdržljivosti (GT40 će se takmičiti i pobeđivati još dve godine, ali samo preko privatnih timova).

Iz tog razloga, Kerol se odjednom našao bez posla, a kada je Toyota ponudila budžet od čak 500 hiljada dolara (današnja četiri miliona dolara) za sezonu voženu 1968. godine, takvu ponudu nije mogao da odbije. Konkretnije, japanski gigant se želeo takmičiti u šampionatu nazvanim SCCA (Sports Car Club of America) i to kategoriji zapremine motora do 2,5 litre za inostrane četvorotočkaše, s ciljem da promoviše 2000GT.

Toyota je prvo kontaktirala nekadašnjeg Shelbyjevog inženjera Pitera Broka, a kada ih je ovaj odbio ne želeći da prihvati ponudu Datsuna, izbor je pao na Kerola Šelbija. Ova ikona američke automobilske industrije je imala reputaciju da od „magarca napravi trkačkog konja“ i model Ford Mustang je odličan primer takve tvrdnje.

Pobeđivao je gde god se takmičio, ali je Kerol brzo shvatio da u slučaju modela 2000GT i ne postoji mnogo detalja gde može da unapredi Yamahino vrhunsko inženjerstvo. Snaga motora je povećana na 200 „grla“ i Shelby American je spremio tri primerka. Dva su planirana za takmičenje dok je onaj treći bio rezervni.

Primerak kom posvećujemo ovu priču je onaj sa brojem šasije MF10-10001, što znači da je prvi trkački automobil s ovom oznakom. Toyota ga je originalno koristila za promocije „preko bare“ pre nego što je Shelby American krenuo sa tjuningom.

Nažalost za japanskog giganta, 2000GT nije imao preterano uspešnu sezonu protiv rivala kao što su Alfa Romeo, Datsun, Lotus, Nissan, Porsche i Triumph. Upravo se novi Porsche 911 pokazao kao najteži konkurent i lagano je zauzeo prva dva mesta u generalnom plasmanu.

Najbolje plasiran 2000GT je bio onaj treći sa vozačem Skuterom Patrikom, dok je Dejvi Džordan vozio Toyotu sa priloženih fotografija do četvrte pozicije. Većina timova bi verovatno bila zadovoljna takvim rezultatima na svom debiju, ali Toyota je shvatila da rezultati na stazama ne donose željenu prodaju, pa je ugasila trkački program posle svega godinu dana.

Oba trkačka primerka su ostala u Americi dok je „rezervista“ poslat nazad u Japan da bi bio deo muzejske postavke. Ovaj prvi primerak, onaj kom smo posvetili ovu priču je prodat privatnom kupcu, a kod sadašnjeg vlasnika se nalazi od 1980. godine.

Tokom osamdesetih godina je prošao kroz detaljan proces restauracije. Aukcijska kuća Gooding & Co će krenuti da prima ponude narednog meseca, a mnogi eksperti smatraju da će lagano prestići brojku Mazde pomenute u uvodnom delu ove priče, i promeniti vlasnika za sumu od najmanje 3,5 miliona dolara.

Ako bi se predviđanja stručnih ljudi u vezi s ovim zaista i ostvarila, to bi našeg današnjeg junaka rubrike o klasicima konačno, učinilo najskupljim Japancem u istoriji, što je impresivno čak i ako zanemarimo da mu je u tome pomogla najveća ikona američke automobilske industrije.

Zoran Tomasović

(155)