Trbušnjaci se prave u kuhinji

Ishrana ili vežbanje – šta je važnije za zdravo telo?

Nisam nutricionista niti sam profesionalni sportista, ali sam poprilično predana pre svega sportu a od nedavno i zdravom načinu ishrane. Biti na dijeti, u stvari ne znači gladovati, već podrazumeva određen način ishrane koji najčešće prerasta u način života, s ciljem da se rešimo gojaznosti, da održimo telesnu težinu, da određene hronične bolesti držimo pod kontrolom, da budemo poletniji i zdraviji ili da specifična životna uverenja i filozofije pretočimo i kroz ono što unosimo u sebe.

Prvo rušenje opšteprihvaćene urbane legende – bez mesa nema ni kvalitetnog vežbanja, za mene je bilo jedno novo i veliko otkrovenje. Par meseci bez mesa, jaja i ribe, imala sam više snage i energije nego ranije i za sport i za druge životne aktivnosti. Odluka da ove namirnice ne konzumiram je proistekla iz višegodišnjih analiza i razumevanja potreba sopstvenog tela i nikako mi nije pala teško. Iako poletnija sa novim načinom ishrane, naišla sam na jednoličnost u spremanju jela i na nerazumevanje nutritivnih vrednosti namirnica biljnog porekla, u potrazi za adekvatnim proteinima za kojima sportisti toliko luduju.

Odlučila sam se za odlazak kod jedne naše poznate nutricioniste, i nakon detaljne analize krvi i merenja na specijalnim pametnim vagama, već sam bila uveliko u njihovom programu. Iako sportista, moj holesterol je bio poviši i ubrzo smo zajedničkim snagama odlučili da ga adekvatnom ishranom vratimo u normalu.

Prvih par nedelja je bilo… Pa najblaže rečeno teško, morala sam da uđem u jedan potpuno novi svet – svet kuvanja, dinamike obroka i tečnosti, litre i litre tečnosti.

Osam nedelja nakon restrikcija i prvo kontrolno vađenje krvi donelo je veliku radost za mene, holesterol je bio kao u nekog drugog čoveka, toliko niži. Za mene više nije bilo dileme, shvatila sam da ogromna moć leži u ishrani i želela sam da nastavim dalje sa novostečenim navikama i znanjima, a da ne spominjem da je i dodatni gubitak kilograma učinio da se osećam lakšom, da bolje vežbam i da sami mišići budu vidljiviji.

Ubrzo sam nedeljne odlaske u nutricionistički studio na kontrolna merenja doživela kao obuku kroz koju prolazim i uvek sam imala bezbroj pitanja. Iako sam s početka dosta burno reagovala na njihov rigidan stav da je ishrana mnogo važnija od vežbanja i sama sam vremenom došla do sledećeg zaključka:

Mršavljenje i regulisanje određenih zdravstvenih problema

Kada je u pitanju mršavljenje, definitivno ishrana uzima primat u odnosu na vežbanje, izgleda je uvažena norma 80 procenta u korist ishrane a 20% ide na vežbanje. Definitivno je lakše sprečiti unos kalorija nego ih sagoreti vežbanjem. Recimo ako pojedemo nešto u Meku, to može imati i preko 500 kalorija, a da bismo to kompenzovali, neophodno je da trčimo 6 kilometara, što definitivno nije malo.

Evo i par caka koje smo u ovom našom sedmomesečnom projektu naučili uz pomoć stručnjaka:

Ako držite dijetu, pokušajte da napravite dobro izbalansiran izbor namirnica koje sadrže u sebi lake proteine, ugljene hidrate celog zrna i voće i povrće. Dijete koje se baziraju na restriktivnim metodama nisu dobre, kao što je recimo zabranjem unos voća i slično. Verujem da je ideal u adekvatnoj kombinaciji namirnica, kao i u obročenosti,  odnosno razmacima pravilnim između obroka od 3 i po do 4 sata. Četiri zlatna pravila su:

1. Doručkuj kao kralj, ručaj kao princ i večeraj kao prosjak… Iako se ovo naravno ne odnosi bukvalno, ali definitivno jeste ideal da posle 18h se ne jedu ugljeni hidrati.
2. Princip deserta ne postoji-desert je obrok za sebe i uvek se preporučuje za doručak ili užinu, toliko divnih zdravih slatkiša ima da gotovo ni ne mogu da nađem razliku u odnosu na one koje se prave sa industrijskim šećerom.
3. Unos tečnosti i detoksikacija – prva stvar ujutro je čaj na prazan stomak, potom sve ostalo :😊, svakom organizmu treba različit nivo tečnosti ali je opšteprihvaćeno pravilo da svoju težinu podelite sa brojem 25 i dobićete konkretno koliko vam je neohodno tokom dana da unosite tečnosti da biste bili hidrirani. Bilje ima čudesnu moć i vrlo može pomoći kod određenih zdravstvenih okolonosti. Recimo čaj od koprive i maslačka je sjajan za regulisanje nivoa holesterola u krvi, dok je čaj od kukuruzne svile i peršuna odličan za ono što mi zovemo nadutost.
4. Ništa se ne sprema na maslinovom ulju, namirnice se tek nakon termičke obrade polivaju njime.

Naravno ja i dalje verujem da je u procesu mršavljenja neophodno biti fizički aktivan, čak je i dizanje tegova sada već dokazano u spletu okolnosti za mršavljenje neophodno, da ne spominjemo one osobe koje imaju veliki višak kilograma i koji moraju i da brinu o koži, da im ne ostane „višak“. Osim masaža i hidratacije, fizička aktivnost je neophodna.

No, naravno, sve zavisi od nečijeg senzibiliteta i već postojećeg fizičkog stanja. Vrlo je verovatno ukoliko se borite sa velikim viškom kilograma a da se prethodno niste bavili sportom, da će vam biti teško da u prvom periodu nađete balans između ove dve kategorije. U tom slučaju je svakako bolje krenuti od ishrane.

Što bi moja drugarica rekla – lakše mi je umesto čokolade pojesti salatu, nego ići 4 puta u teretanu nedeljno. Sada već i razni instituti za telesnu formu insistiraju na tome da je svakojakim istraživanjima dokazano da ishrana igra mnogo veću ulogu u gubitku kilograma nego vežbanje.

Vežbanje zahteva vreme i stalan trud i potrebno je više vremena da se vide rezultati. I da, objektivno, vežbanjem se troši manje kalorija nego što većina ljudi misli. Tradicionalno je naša ishrana bogata šećerima, mastima, kalorijama, nonsensima od zaprški i slično, ako se samo toga odreknemo relativno brzo možemo videti promene u predelu struka. Ispade da je logika drage mi prijateljice ipak bolja, ukoliko ne možete da se naterate i na vežbanje i zdravu ishranu. Grisine na primer imaju 500 kalorija, a neophodno je otprilike 8 kilometara hoda da biste pojedenu grisinu sagoreli, što je zaista dosta.

No, vežbanje je mnogo bitno, ili kretanje bilo kog tipa, domaćice koje obavljaju kućne poslove bi se iznenadile, koliko kalorija potroše na razna ribanja. Imam pametni sat koji mi to uvek dokazuje 😊

Iako je ovaj tekst većma orijentisam na restriktivne metode za gubljenje kilograma i regulisanje određenih zdravstvenih tegoba, a o samom održavanju telesne težine i balansiranog zdravlja, koji će biti predmet nekog drugog članka, volela bih samo da napomenem da se u procesu održavanja, procenti ipak menjaju u odnosu na mršavljanje. I tada redovno vežbanje dolazi do svog punog sjaja. Da ne spominjemo to da vežbanje uvek uspeva da nam popravi raspoloženje i da pomogne organizmu da se bolje nosi sa stresom, depresijom i raznim nemirima.

Iako lošu ishranu ne možemo da „odvežbamo“, naše telo je stvoreno da bi se kretalo ili propada i fizička aktivnost je od presudne važnosti za poboljšanje ukupnog nivoa zdravlja i kondicije.

Kako je jednom neko kazao – nema veze da li imamo 20 godina ili 80 godina, ukoliko izgubimo potrebu za učenjem, mi smo stari. Kao što je neophodno okupirati um, tako je neophodno okupirati i telo ali pružajući mu najbolje moguće gorivo u vidu hrane, jer ono smo što jedemo. Ova ravnoteža gotovo uvek dovodi i do samog unutrašnjeg blagostanja.

Ružica Majkić

(340)