Već nekoliko godina jedna od najvećih misterija povodom klasičnih automobila je ona oličena u pitanju gde se nalazi Astom Martin DB5 koji smo videli u filmu Goldfinger iz 1964. godine. Ukupno treći film o tajnom britanskom agentu Džejmsu Bondu je doneo i prvo pojavljivanje jednako legendardnog britanskog automobila, a njihova zajednička misija traje do današnjeg dana.
Ipak, veza nije bila uspešna od prvog dana kao što bi se moglo naslutiti, već su producenti bili primorani da o sopstvenom trošku kupe dva primerka, a tek nakon što se Goldfinger pokazao velikim uspehom u bioskopima, Aston Martin je isporučio dodatna dva modela za promociju.
Ali za snimanje su i dalje korišćena prva dva primerka, od čega je jedan imao sve one špijunske modifikacije koje smo videli u filmu, dok je preostali DB5 zapravo bio fabrički model samo za scene snimanja iz daljine. Producenti će kasnije reći da su sve modifikacije toliko dodale na masi da automobil nikako nije izgledao dobro u scenama gde su prikazivani detalji, pa su zbog toga bili primorani da kupe još jedan DB5.
Nakon što je snimanje završeno, oba Aston Martina su prodata privatnim kupcima. Onaj bez modifikacija je brzo pronašao novog vlasnika, dok su sa modifikovanog skinuti svi detalji koji su dodavali na masi i prodat je jednom biznismenu za 12 hiljada dolara (oko 105.680 „zelembaća“ u današnjoj vrednosti novca). Ovaj je brzo uočio da se broj šasije DP/216/1 poklapa sa filmskim modelom pa je o sopstvenom trošku ponovo kreirao sve modifikacije i ugradio ih u DB5.
Aston Martin je zatim nekoliko puta promenio vlasnika, a poslednji od njih ga je kupio 1986. godine za sumu od 250 hiljada dolara (današnjih 622.725 najmanjih zelenih novčanica). Zatim ga je osigurao, pri čemu je osigurani iznos bio čak šesnaest puta veći od nabavne vrednosti vozila.
E ovde priča polako počinje da kreće u nešto što nas verovatno podseća na misteriju iz holivudskih filmova. Naime, vlasnik Entoni Pugliz je živeo u gradu Boka Raton u američkoj saveznoj državi Floridi, a Aston Martin je bio parkiran u hangaru na aerodromu. Tokom noći 18. juna 1997. godine, u hangar su provalili lopovi i nekako uspeli da ukradu vredni automobil bez da je iko od čuvara tako nešto primetio.
Ni mnogobrojne kamere nisu zabeležile krađu, a nijedan od alarmnih sistema nije aktiviran. Naravno, lako je zaključiti da je neko isplanirao celu situaciju da bi unovčio štetu od osiguranja, ali pritom moramo reći da je bezbednost na američkim aerodromima bilo izuzetno loša sve do kobnog 11. septembra 2021. godine.
Pojavile su se razne teorije, od one da je krađa obavljena helikopterom i da je automobil završnio na dnu okeana, pa do toga da je vlasnik lično preprodao ovaj DB5 da bi unovčio njegovu vrednost preko osiguranja. Pugliz je na kraju dobio iznos od 4,2 miliona dolara (današnjih 7,3 miliona) od osiguravajuće kompanije i činilo se da je priča završena.
Tokom godina mnogi privatni detektivi su pokušali da pronađu misteriozni Aston Martin, a jedan od njih je čovek po imenu Kristofer Marinelo. On je jedan od zaposlednih u agenciji Art Recovery International koja, kao što joj ime kaže, ima zadatak da pronađe izgubljena skupocena umetnička dela.
Još 2018. godine Marinelo je tvrdio da veruje da se automobil nalazi kod privatnog kolekcionara na Bliskom istoku. Spominjale su se lokacije kao što su Saudijska Arabija, Kuvajt i Bahrein, a Marinelo sada potvrdno kaže da je pronašao DB5 sa brojem šasije DP/216/1. Ne želi da otkrije gde je konkretna lokacija, ali može da nam kaže da sadašnji vlasnik nikada nije znao da je kupio ukradeni automobil.
U takvu priču je pomalo teško poverovati pošto broj šasije Goldfingerovog Aston Martina nije baš tajna, a legalni vlasnik ovog četvorotočkaša je i dalje osiguravajuća kompanija koja je isplatila odštetu pre 25 godina.
Ne sumnjamo da ova priča još uvek nema kraj i da će se o njoj pričati i narednih godina. Ako ništa drugo, možda konačno saznamo šta se desilo te 1997. godine. Ukoliko automobil zaista preuzme osiguravajuća kompanija i odluči da ga preproda, eksperti smatraju da se vrednost procenjuje na oko 25 miliona dolara.
AutoRepublika
(377)
