Dacia Duster 1.5 Blue dCi/115 4×4 Privilege – Jesenje osveženje

Pre samo par sedmica Dacia Duster lagano je retuširana, toliko da se to ne vidi na prvi pogled! Ta nazovi „restilizacija“ iskorišćena je pre svega da se obogati oprema, kao i pojednostavi gama raspoloživih agregata

CO2 obavezuje, Dacia, kao i mnogi drugi proizvođači, prinuđena je da reorganizuje ponudu motora, tako da je od sada Duster 4×4 pogonjen isključivo dizelom 1.5 Blue dCi/115 ks. Ranije, integralni pogon mogao se dobiti i uz 1,3 TCe od 130 i 150 ks, ali kako je tom slučaju ekološka taksa (tzv. „malus“) značajno veća, Dacia je ove verzije izbacila iz ponude. Ne i uz pogon na samo prednje točkove, za razliku od slabijeg dizela 1.5 Blue dCi/95, koji je definitivno završio karijeru u Dusteru.

Time je ulaznica za „4×4 klub“ poskupela za 1.000 evra, koliko je u Francuskoj iznosila razlika u ceni između 1.3 TCe/130 i 1.5 Blue dCi/115. Konkretno, u Srbiji sada najjeftiniji Duster 1.5 Blue dCi/115 4×4 košta 18.690 evra (Essential), odnosno ovde predstavljen Prestige 20.890 evra. Skuplji je od 2WD izvedbe za 1.700 evra (isti završni nivo), tek da znate ukoliko vam 4WD zaista nije neophodan.

Značajna suma novca, no ovaj Duster nije nekakav salonski SUV „za šminku“, njegovi offroad kapaciteti uopšte nisu za potcenjivanje. No, pre nego li se osvrnem na njih da vidimo čime se distancira „novi“ Duster, u ovoj formi prisutan već 4 godine? Detaljima pre svega, po ugledu na novi Sandero izmenjen je „svetlosni potpis“, sada u obliku strele. Radi se o dnevnom svetlu, tj. LED diodama po sredini svetlosne grupe, dok su ranije bila na donjem delu.

Pored njih u istom stilu su i zadnja svetla. Nakon direktnog poređenja s jednim „starim“ Dusterom primetih još blago modificirani gril hladnjaka, izmenjen spojler pri vrhu petih vrata, nove naplatke od 17 cola i dosad nepostojeću boju „Orange Arizona“ (narandžasta Arizona). I to je to, plus nekoliko izmena u unutrašnjosti, što se pre svega odnosi na novi multimedia ekran od 8 cola.

Ovo nema nikakvog uticaja na dizajn komadne table, srećom prihvatljivo dopadljive, ali i dalje urađene isključivo od tvrde plastike. Kvalitet materijala je dakle ostao bazičan ali robustan, tako da ne šokira previše! Barem ne nakon par dana adaptiranja, jer posle novog Nissana Qashqaija u Dusteru sam se osećao pomalo „sirotinjski“!

Naprotiv, sedišta su redizajnirana, dok su nasloni za glavu preuzeti od aktuelnog Clija. Ukoliko spuste pogled vlasnici bivšeg Dustera primetiće i da je centralna konzola između sedišta drugačija, te da je ubačen tapaciran naslon za laktove, od sada podesiv po horizontali (hod od 7 cm). U njemu je omanji boks zapremine 1,1 l, dok su s zadnje strane, koja „gleda“ na putnike pozadi, ugrađena dva USB priključka.

Dacia navodi da su uvedena i dva nova multimedija sistema Media Display i Medija NAV. Prvi integriše autoradio DAB (numerički prijemnik) sa 6 zvučnika, Bluetooth i aplikacije Apple Carplay i Android Auto. Drugi se obogatio satelitskom navigacijom i Wi-Fi konekcijom za navedene aplikacije. Iako je postojao i ranije vredi spomenuti sistem od četiri kamere koji pokriva sve uglove oko vozila, posebno je praktičan prilikom delikatne terenske vožnje.

Naprotiv, instrumenti i pozicija za upravljačem su neizmenjeni, prvima bih prebacio i dalje neobeleženo crveno polje na obrtomeru, dok je sama pozicija korektna, s tim da mi pri dnu široka centralna konzola „reže“ desnu nogu ispod kolena. Zamerke se odnose i na poziciju električnih prekidača za prozore, ok kod Dustera 2 su na vratima (setite se ranije su bila na centralnoj konzoli), ali su smešteni preterano unazad, ruka se uvek mora neprijatno saviti u laktu.

Status quo je i na zadnjoj klupi, dovoljno prostranoj za dve odrasle osobe, ali s previše strmim naslonom. Nije loše za vozilo od 4,34 m, koje je pre u segmentu gradskih SUV nego li kompaktnih. Po mom mišljenju Duster je konkurent jednom Renaultu Captur, Nissanu Juke, Citroenu C3 Aircross, Peugeotu 2008, VW T-Rocu, no pojedini ga porede s Renaultom Kadjar, Nissanom Qashqai, Citroenom C5 Aircross, VW Tiguanom…

I zapremina prtljažnika od 475 l je korektna, osim kada se radi 4×4 verziji, kod koje je smanjen na 411 litara. Pod je ovde uzdignut zbog integralnog prenosa, no u dnu ipak ima dovoljno mesta za rezervni točak, istih dimenzija kao i ostali.

Rumunski Rambo

Nakon toliko prolivenog mastila verovatno i vrapci na grani znaju da je Duster, uprkos silnim poboljšanjima, u tehničkom smislu zastareo, tj. da počiva na platformi nekadašnjeg… Clija 2! Iz tog ugla gledno iznenađuje udobnost ogibljenja, kao i sigurno, ukoliko ne i dinamično ponašanje na putu. Naravno da ne treba očekivati čuda, daleko smo od maločas spomenutog Nissana Qashqai 3 ili par dana kasnije voženog Peugeota 2008, ali sasvim dovoljno za „bon pere de la famille“ (dobrog oca familije, kako to vole da kažu Francuzi).

Vožen u ritmu koji mu priliči ovaj neće dovesti u opasnost vozača i putnike, niti će ih, barem kada je u pitanju vožena izvedba, ostaviti zaglavljene u blatu ili snegu! Da, da, Duster 4×4 samo što se ne pentra po drveću, uz nove Goodyear gume M+S (dimenzije 215/60 R17), vožnja po svim putevima, kao i izvan njih, posve je izvodljiva.

Prvih par dana poterah ga kroz šumu nadomak Pariza u potrazi za kestenjem, da bi za vikend skoknuli do regiona Shampagne (Šampanj), na oko 150 km od kuće! Odlična prilika da se proveri šta zna i ume na auto-putu, odnosno strmim i blatnjavim vinogradskim putevima. Kao što rekosmo od sada se integralni pogon može dobiti isključivo uz snažniji dizel 1.5/115 ks, tim bolje po performanse i potrošnju.

Kada sam poslednji put vozio jedan Duster 4×4 to je bilo uz benzinski 1.2 T/125 ks, na auto-putu ovaj je trošio čitavih 9 litara! Ne i naš dizel, koji se zadovoljio sa nepunih 7 litara, pod uslovom da se pridržava ograničenja od 130 km/h. Ok, diskrecija mu nije jača strana, posebno u radu na mestu i prilikom ubrzanja, na primeru Dustera jasno se vidi koliko dobra izolacija ima uticaja na nivo decibela u kabini.

Želim da kažem da je isti ovaj blok mnogo tiši u brojnim modelima alijanse koje pokreće, kao što su bivši Captur i aktuelni Kadjar! Sva sreća te se stiša pri konstatnoj brzini, ali dok je ne dostigne klepeće i grokće. Naime, 4×4 ide uz drugačije odmeren menjač, prenosni odnosi ovde su mnogo kraći, do te mere da proizvođač savetuje da se iz mesta krene drugom brzinom!?

Ko ubaci u prvu odmah će morati „prešaltovati“ u drugu i tako zaredom. Verovali ili ne, do brzine od 50-60 km/h možete izmenjati prvih pet prenosa za 5-6 sekundi i nastaviti da vozite po gradu, a da pritom niste prebacili ograničenje (ne i u Parizu gde je brzina smanjena na 30 km/h)! Neprekidno „igranje“ s ručicom menjača se dakle podrazumeva, vrlo brzo poželeo sam jedan dobar automatski EDC, kakav se i dalje ugrađuje u Duster 1.3 TCe/150.

Svima je verovatno jasno zašto je Dacia toliko skratila prenose, u terenskim uslovima ovo i te kako dobro dođe, a ne košta ništa… Sva sreća te je šesta nešto duža, pri brzini od 130 km/h motor se ipak vrti na 2.700-2.800 o/min. Osetljivo uvo čuće buku od kotrljanja i šumove od strujanja vazduha, iako u Daciji kažu kako su i na tome poradili. Navodno zahvaljujući novom spojleru pozadi i gumama s manjim otporom trenja, uz nove kotrljajuće ležajeve na točkovima, ima nešto bolji SCx (ne navode koliki), te da je tako kod 4WD ujedno smanjen i nivo CO2 za 5,8 g/km.

Još jednom ponoviću da se kupovina ove opravdava isključivo potrebama, tj. čestom vožnjom izvan asfaltiranih puteva, u protivnom 2WD je prijatniji u svakodnevnoj vožnji, ekonomičniji i naravno jeftiniji. Jeste da integralni pogon dobro dođe i na asfaltu u otežanim uslovima vožnje, ali za uzvrat podiže težinu vozila za stotinak kilograma.

Sa selektorom u modu Auto, ukoliko prednji točkovi proklize i do 50% obrtnog momenta prelazi na zadnje točkove. Stavljanjem selektora u poziciju 4WD Lock naš Duster postaje pravi terenac, uzdignut od tla na 214 mm, ima napadni ugao od 30°, i izlazni od dobrih 33°. Snaga se ravnopravno rasporedi na sva četiri točka, sve do brzine od 60 km/h, pod uslovom da se vozi najmanje jedan minut. Potom, blokada se automatski isključi, kao i u slučaju kada se dostigne 80 km/h.

A kako se ne bi preteralo sa entuzijazmom, na ekranu se može konstatovati nagib vozila prilikom uspona i spusta, odnosno bočni nagib. Elektronski je kontrolisana i brzina spusta, uključivanjem sistema HDC automatski je ograničena na 10 km/h. Podrazumeva se da se ESP može isključiti ukoliko je to neophodno (vožnja po blatu, snegu i slično), no ovaj se opet samostalno aktivirati kada vozilo dostigne 50 km/h (60 km/h u modu 4WD Lock).

Na putevima Šampanje

Na početku testa rekoh da smo vikend proveli „na selu“, odnosno van urbane sredine, u čuvenim vinogradima regiona Šampanj. „Indijansko leto“ samo je pojačalo „plaisir“ (zadovoljstvo), te iako su berbe završene, nabrasmo više kilograma šampanjskog grožda, zaboravljenog od strane berača. Tek opšte kulture radi, šampanjac se u principu pravi od tri vrste grožđa, crni Pinot je najzastupljeniji i predstavlja oko 37 %. Zatim slede sorte beli Pinot Meunier i Chardonnay (šardone), mada ima raznih vrsta šampanjca, kao što je Blanc de Blancs (belo od belog), gde se koristi samo šardone.

Šampanjac je dakle posebna priča, ukoliko verujete da je to samo nekakvo penušavo vino, opasno se varate. Pravi šampanjac se dakle pravi isključivo u ovom regionu, od navedenih sorti grožđa. U njega se ne ubacuje CO₂ kao u obična penušava vina, već se u periodu od najmanje tri godine ovaj sam formira, prirodnom fermentacijom u flaši. Da ne dužim, ovaj region redovno posećujem tokom godine, no najdraži mi je ovaj period rane jeseni, osim grožđa pored puta može se sakupiti i džak oraha.

Ekskurzija je uvek popraćena kupovinom par buteljki šampanjca, svaka kuća u regionu bavi se njegovom proizvodnjom, plus više desetina svetski poznatih brendova kao što su Dom Perignon, Muet&Chandon, Veuve Clicquot, Mercier…  Sve u svemu svake godine u nebrojene podrume uđe oko 250 miliona novih flaša, i isto toliko „sazrelih“ izađe, da bi se u svečanim prilikama našle na stolu potrošača širom sveta.

Za pojedina tržišta je različitog ukusa, u Japanu i SAD vole da je slađi, te je sirup, koji se na kraju dodaje u svaku flašu i koji mu daje finalni ukus, slađi nego li za evropsko tržište. Toliko u vezi turizma, kako noć brzo pada opet se nađosmo na putu za kući, gde malo više obratih pažnju voznu dinamiku.

Naime, setih se podataka da je Dacia poradila i na upravljanju, električna asistencija iznad 70 km/h sada je slabija, kako bi se imao bolji osećaj s podlogom. Sam motor obezbeđuje solidne performanse, iako na pritisak pedale gasa Duster 1.5 Blue dCi ne „poleti“, bez problema održava željeni ritam. Sve u svemu ova Dacia pošteno odrađuje posao i zadovoljava se u proseku s 6-6,5 l goriva, dobar rezultat uzevši u obzir okolnosti u kojima je vožena.

Da živim u regionu koji smo posetili i da sam vlasnik jednog vinograda verujem da bi mi ova verzija odlično „legla“, što uostalom dokazuje količina Dustera i ostalih SUV 4×4 koje vidoh. Od 2017. godine kada je lansirana druga generacija, u Francuskoj se prodalo oko 140.000 primeraka, na ovom tržišitu jedan je od najpopularnijih SUV modela.

I ne samo ovom, od pojavljivanja Duster se proizveo u bezmalo 2 miliona jedinica! No kako se u principu borim s trotoarima, ivičnjacima i „ležećim policajcima“, 2WD mi je „puna kapa“, kada do izražaja dolaze slabiji agregati, kao što je trocilindarski 1.0 TCe/100 ECO-G, pored benzina napajan i gasom (TNG).

Uzevši u obzir da se cena benzina u Francuskoj približila cifri od 2 evra po litru, ovaj ima ozbiljne adute, posebno jer mu je povećan rezervoar za gas na 50 l (+ 16 lit i preko 200 km više autonomije), dok je cena osetno niža od 1.5 Blue dCi. Početna za ovu verziju iznosi u Srbiji 14.690 evra, a da li je i to i dalje previše za prosečnog domaćeg kupca, na vama je da procenite.

U Francuskoj nema jeftinijeg SUV-a, Duster se prodaje, kako to ovde vole da kažu „Come petit paine“ (kao mali hlebići). Tim bolje po njega i narušeno zdravlje alijanse, jer novi Duster 3 nećemo videti pre 2023. godine. Početkom naredne godine najavljena je i tzv. „Serié limitée“ (ograničena serija), nazvana Extreme, koja bi Dusteru trebalo da donese malo više atraktivnosti…

Tekst i fotograije: Perica Rajković

	Dobre strane:
	Terenski kapaciteti, ekonomičan i dovoljno snažan 1.5 Blue dCi, robustan izgled, odnos spoljašnje dimenzije/unutrašnji prostor, bogatija oprema, cena
	Loše strane:
	Previše kratka prva brzina, 4WD samo uz dizel motor,  vozna dinamika u zaostatku za mlađim konkurentima, bez sofisticiranih sigurnosnih sistema, kvalitet upotrebljenih materijala, doboši na zadnjim točkovima

(7776)