AR test: Peugeot 408 1.2 145 GT e-DCS6

Dobar ili loš broj?

Peugeot 408 zbunjuje i svojim imenom i svojim izgledom! Koktel koji je pre dve godine delovao opojno, danas se razvodnio, što dokazuji i slabi prodajni rezultati.

Problem s procenama i predviđanjima je što nikada niste sigurni hoće li se zaista ostvariti! Kada je 2022. godine Peugeot 408 predstavljen javnosti, odgovorni su mu na konferenciji za štampu predviđali blistavu karijeru, te samopouzdano istakli kako je „408 c’est clairement un modèle de conquête…“, ili u slobodnom prevodu kako je reč o „modelu s kojim će osvojitu tržište!“

Argumenata nije nedostajalo, pored orginalnog i privlačnog dizajna, 408 poseduje voznu dinamiku superiorniju od jednog SUV-a tipa 3008, kao i prostraniju i praktičniju unutrašnjost od klasične limuzine, kakav je recimo model 508. No predviđanja su jedno a realnost drugo, dobre dve godine kasnije, svima je jasno da 408 nije ostvario željeni komercijalni uspeh, daleko od toga!

Ukoliko i jeste bolje plasiran od ostarele 508-ice, koja će verovatno biti ukinuta do kraja godine, njegova prodaja je višestruko lošija od spomenute 3008-ice. Razloga za slabo interesovanje kupaca ima više, pored visoke cene krivca bi trebalo tražiti i u skromnoj ponudi agregata, rekao bih neadaptiranih njegovom „moćnom“ izgledu.

No, šta je zapravo ovaj 408 i kom segmentu pripada, možemo se opravdano zapitati? Iako smo se u poslednjih desetak godina navikli na neke nove žanrove, kategorije i podkategorije, čak i u okviru same grupacije Stellantis, ovaj 408 je pravi mutant. U kratkim crtama ovde imamo posla s jednim kupeom s petoro vrata od bezmalo 4,7 metara dužine, s kliresom većim za 5 cm od modela 308, na čijoj je platformi postavljen.

U poređenju s postojećom gamom, 408 je duži za 6 cm čak i od 308 SW (karavan), ali je isto toliko kraći od limuzine 508. Njegova silueta je međutim unikatna, ne liči ni na jedan od postojećih modela kuće. Rekao bih „švajcarski nožić, s brojnim praktičnim rešenjima, računajući i dobar unutrašnji prostor, tako da je bilo opravdano očekivati da će preoteti deo klijenata zainteresovanih za 308 SW i 3008! Ne, nisam pobrkao brojeve kada sam naveo 3008, jer 408 ima klirens od bezmalo 19 cm, tako da se teoretski može nadmetati i sa SUV modelima!

Što se tiče ostalih estetskih detalja spomenimo proširen trag točkova, zbog kojih su proširena i „krila“ s prorezima za točkove, na voženom završnom nivou GT-u, njihov obod je od crne lakirane plastike. Izuzmemo li vetrobransko staklo, poklopac motora, prednja vrata i svetlosnu grupu, koji su preuzeti iz 308, svi ostali elementi karoserije su drugačiji.

Oštri uglovi me u izvesnoj meri podsećaju na stil Lamburginija Urusa, posebno kada se radi o krovnom spojleru, gde par „mačijih ušiju“ poboljšava aerodinamiku i skrivaju šarke petih vrata, pomerenih maksimalno unazad, kako bi se dobio prostor za glave putnika. Kad već pričamo o raspoloživom prostoru, trebalo bi spomenuti i produžen zadnji deo, u cilju što veće distance izneđu naslona prednjih sedišta i zadnje klupe, kao i veće zapremine prtljažnika, što ujedno doprinosi i elegantnijim formama.

E sad, izuzmemo li praktični aspekt zadnjeg branika od crne brut plastike (otporan na kontakte s drugim vozilima), zaista ne vidim šta su time dizajneri želeli da kažu? U svakom slučaju nalazim da uživo ovaj Peugeot deluje privlačno, privlačnije nego li na fotografijama, posebno kada je obuven u točkove koji idu i do 20 cola („samo“ 19 na voženom), između kojih je na pragovima lepo oblikovana zaštitna plastika! U stvari, felne idu i do 20 cola, točkovi su većeg prečnika za debljinu guma.

Kao što se može videti na fotografijama, prednji deo je gotovo identična kopija manjeg 308, s LED dnevnim svetlima u obliku očnjaka, koji se spuštaju sve do branika, s tim da je ovde maska u boji karoserije! Teoretski gledano 408 ima (imao je) sve šanse da se dopadne potencijalnim kupcima, no kao i s cvećem, pelcer se ponekad ne primi…

Deja vu

Kao i kod mnogih drugih proizvođača, stil enterijera deli više modela kuće. U slučaju Peugeota, radi se o dobro poznatom „i-cockpitu“, kod kojeg su pojedini elementi, kao što su mini upravljač i gledanje na instrument tablu preko, a ne kroz njega, zadržani.

Ko je bio u prilici smestiti se u aktuelni 308, opravdano će zaključiti kako je unutrašnjost gotovo identična, razlike kod 408 su minimalne. Dakle enterijer je „digitalizovan“, te se pored centralnog ekrana od 10 inča srećemo s još jednim manjim, nakalamljenim odmah ispod. Služi istoj svrsi kao i klasični tasteri, s tim da se izborom pojedine funkcije ovde ulazi u dodatnu podfunkciju i vrše razna podešavanja i reglaže.

Primera radi, ukoliko se dodirne komanda za sedišta, na velikom ekranu iznad pojavi se njihova slika, te se preko ovog ulazi u podmemoriju za izbor raznih vrsta masaže i grejanje. Sve na prvi pogled deluje pomalo komplikovano, neophodno je vremena da bismo se upoznali sa svim funkcijama.

Inače centralni ekran funkcioniše kao kod smartfona, moguće je prstom zumirati sliku ili „listati“ stranice. Mlađim vozačima biće zabavno, nama malo (mnogo) matorijim zamorno, sve je moderno ali informacija ima previše! Ne pokušavajte ih otkriti u vožnji, uostalom pojedine funkcije, kao što je izbor grafike na instrument tabli, nisu dostupne u vožnji, već u stanju mirovanja. Svašta se tu može videti, podesiti i izabrati, nažalost ne i imitacija klasičnih instrumenata.

Instrument tabla se dakle može personalizovati, to jest izmeniti grafika, boja, funkcije… Ovoga puta na test vožnju dobih primerak u najvišem završnom nivou GT-u, gde enterijer krase veoma dobra sedišta u kombinaciji platno/eko koža, sa svim električnim podešavanjima. Lepo, no i dalje je neophodno tražiti kompromise kako mali upravljač ne bi zaklonio instrument tablu.

Sva sreća te sedište ima veliku amplitudu podešavanja, može se spustiti dovoljno nisko čak i kada je za upravljačem veoma korpulentan vozač. Zahvaljujući blago povišenoj poziciji za pohvalu je i pristup radnom mestu, kao i pogled ka napred, naprotiv, unazad je ograničen.

Unutrašnjost kod 408 je znatno prostranija nego li kod 308, što se pre svega ogleda na zadnjoj klupi! Osim što je duži za čitavih 32 santimetara, 408 ima i produženo međuosovinsko rastojanje za 21 cm (2,89 m), od čega najviše koristi imaju kolena putnika pozadi. Uz to, opet usled povišenog odstojanja od tla, ulazak/izlazak iz vozila je jednostavniji nego kod 308 i 508, koji ruku na srce i nisu neke reference, daleko od toga.

Ukratko, kome je unutrašnji prostor važna stavka, računajući i prtljažnik od „lepih“ 536 lit (kod vožene verzije, dok je kod hibridne smanjen na 470 lit), neće biti razočarani, posebno jer su ovde predviđena praktična peta vrata s električnom asistencijom, na kojima je s unutrašnje strane integrisan pokrivač. Tek poređenja radi zapremina prtljažnika kod 408 je na nivou većeg karavana s oznakom 508, nije loše za jedan nazovi kupe.

PP ili Peki ponavljač

Ne, ne, dole potpisani nikada nije ponavljao razred, iako je svake godine bio na popravnom iz matematike. Na fakultetu, koji napustih nakon par godina studiranja zbog retko zanimljivog posla u nekadašnjoj TV Novi Sad, druga je priča, no ovde nisam mislio na moje školske avanture, već na ponavljanje prilikon opisivanja Stellantisovih pogonskih jedinica.

Uzevši u obzir da na desetine modela grupacije koristi iste agregate, ovo je neophodno, ili bi možda bilo jednostavnije da vas zamolim da pročitate prethodne testove, gde sam se već susreo s novim pogonskim sklopom nazvanim 1.2 Hybrid 145! Kako 145 a ne 136 KS, koliko je još do juče razvijao, pitate se?

Lako, u pres voznom parku Peugeota rekoše mi da se sada u obzir uzima i snaga elektromotora, a ne samo termičkog agregata kao do nedavno! Nije šija nego vrat, ništa se tu realno nije izmenilo, radi se samo o marketinškom triku, kako bi kupci poverovali da u rukama imaju snažniji blok… Iskreno rečeno, možda je i ranije trebalo uzeti u obzir snagu elektromotora od 28 KS (55 Nm obrtnog momenta), pod naponom od 48V, koji evidentno pomaže termičkom agregatu od 136 KS (230 Nm).

Sve ostalo je „papagaj“ škola, dakle kako bi se ispravile fabričke greške prethodne generacije agregata s indeksom 1.2 Pure Tech 130, umesto kaiša uronjenog u ulje uveden je lanac, ujedno je izmenjeno još nekih 40 % delova ovog bloka. Sada se može pohvaliti Atkinsonovim ciklusom rada, ujedno je uveden turbo s promenjivom geometrijom.

Umesto nekadašenjeg EAT8-a, uparen je sa šestostepenim automatskim menjačem, u vezi njega verujem da bi opet trebalo ponoviti da je sam „sklop“ orginalne i prilično komplikovane koncepcije, koja nije razvijena od strane Peugeota, već belgijskog specijaliste Puncha Powertraina.

Bez detaljnog ulaženja u kompleksna tehnička rešenja, recimo samo da je u šestostepeni menjač s dvostrukom spojnicom, ubačen spomenuti elektromotor. Lepo, kažete, no koje su mu prednosti u poređnju s bivšim 1.2 PureTechom 130? Iako je hibridni 408 teži za stotinak kila, performanse su nešto bolje, iz mesta do 100 km/h treba mu recimo 9,4 sec, što je za 1,4 sec manje od bivšeg čisto termičkog bloka!

Niža je i potrošnja, posebno u gradskim uslovima ekpolatacije, bivši blok je recimo „ladno“ prebacivao desetak litara, dok se novi zadovoljava s par litara manje! Naravno da ne bi trebalo verovati fabričkim podacima koje spominju neku „smešno“ malu cifru od nepunih 5 lit, realni podaci su negde između 7 i 8 lit.

Samo u idealnim uslovima može se zadovoljiti s oko 5 lit, koliko mi je trebalo od pres centra do kuće (nepunih 50 km, prosečna brzina kretanja 54 km/h), dok na autoputu, gde ovoga puta provedoh dosta vremena, zabeležih odličnih 6,4 lit. Vrag će ga znati zašto, da li zahvaljujući boljoj aerodinamici ili razrađenom motoru, u svakom slučaju isti blok trošio je preko 7 lit u jednom Citroenu C3 Aircrossu, par sedmica ranije.

Zapravo „slatko“ smo se navozali s ovim Peugeotom jer nam je u posetu došla kuma Bilja iz Novog Sada, retko zahvalna osoba za druženje i putovanja, kao i za degustiranje vina, sireva, plodova mora i ostalih francuskih specijaliteta. Izrazila je kuma želju i da skoknemo do Normandije, ali ne tamo gde smo gospođa Rajković i ja otišli prosle sedmice s Dacijom Bigsterom, već malo dalje, u nekoliko retko lepih mondenskih mesta. Jer kuma nije dugme pa da je pustimo da se izgubi negde u Francuskoj, no kako za vikend ne beše lepo vreme, prvo smo posetili „impresioniste“!

Naime na oko 80 km od Pariza nalazi se seoce poznato pod imenom Giverny (izgovara se Živerni), gde su grob i kuća francuskog slikara impresioniste Claudea Moneta (Kloda Monea), i gde su nastale mnoge njegove najpoznatije slike. Nije jedini koji je ovde dolazio i slikao, pored njega tu je još nekoliko čuvenih impresionista kao što su Pol Sezan, Pjer-Ogist Renoar, Karmi Pisaro, čija dela pogledasmo u galeriji, odmah nadomak Moneove kuće.

Ova je između ostalog čuvena i po predivnoj bašti prepunoj cveća, koju svakodnevno obilaze turisti iz celog sveta. Kad smo se već našli u regionu obiđosmo i par nesvakidašnjih zamkova, jedan od njih, odmah pored reke Sene, poznat pod imenom Roche-Guyon (Roš Gujon) služio je sve do 1945. kao velika nemačka baza, između ostalog jer je jednim delom ukopan u stene, s brojnim dobro zaštićenim tunelima.

Interesantno i edukativno „zujanje“, no ne toliko „egzotično“ kao poseta Normandiji, bez obzira što nas vreme nije poslužilo. Nakon 2h30 minuta vožnje iskrcasmo se na nepregledne plaže upravo kao i saveznici 1944. godine, šibani snažnim vetrom i olujnim oblacima. Elem, u Normandiji se vreme menja svakih par sati, beše i sunčanih perioda, taman da se prošetamo po staroj luci u mestu Honfleur (Honfler), odnosno mondenskim gradićima Trouville (Trovil) i Douville (Dovil), koje razdvaja samo most.

Poslednji navedeni postao je pedesetih godina prošlog veka omiljeno mesto bogatih Parižana, koji svakog vikenda skoknu do svojih rezidencija i vila, kao i onih mnogo manje imućnih, tek da osete miris bogatstva… Ako bi išta trebalo izdvoji to je ogroman kazino, pored kojeg je hotel neopisive lepote s pet zvezdica, nazvan Normandy Barriere, inagurisan 1912. godine.

Nebrojene su slavne ličnosti koje su u njemu boravile, spomenušu samo ruskog predsednika Vladimira Putina (gornja galerija), za vreme obeležavanja 70 godina od iskrcavanja saveznika. Nakon večere u nimalo jeftinom ribljem restoranu (180 evra za tri osobe), završismo našu malu ekskurziju, uz zaključak kako je 408 veoma udobno vozilo, nakon višesatne vožnje rekoše mi gospođe da se podjednako dobro osećaju i na prednjim i na zadnjim sedištima.

Već kao po običaju i ovaj Peugeot je pronašao odličan kompromis između udobnog i efikasnog ogibljenja, bez obzira na konfiguraciju puta. Provozah se malo i zemljanim putevima s mnogo rupa, trebalo bi reći da ih amortizeri veoma dobra upijaju, gotovo kao kod jednog pravog SUV-a. U jačim krivinama ima osetno manje naginjanja, vozna dinamika kod 408 bolja je nego li kod bratskog 3008.

Sam agregat zadovoljava većinu prosečnih igrača, posebno u zapadnim zemljama, gde je kontrola brzine dovedena do tačke da je svaki jači pritisak na papučicu gasa riskantan po vozačku dozvolu. Razlog za slabo interesovanje za ovim Peugeotom verovatno leži i u deficitu agregata, pored ovog malog s oznakom 1.2, u ponudi je još 1.6 Hybrid sa spoljašnjim punjenjem.

Razvijen je u dve verzije od 180 i 220 KS, zapravo radi se o istim pogonskim jedinicama, kod obe verzije pronalazimo elektromotor od 110 KS (320 Nm), kog napaja struja iz baterije, isto tako identične snage od 12,4 KWh. Električni motor smešten je odmah pored dobro poznatog 1.6 PureTecha, kome je kod slabije verzije snaga smanjena s 180 na 150 KS, ali je maksimalni obrtni moment od 250 Nm ostao neizmenjen.

Samim tim perfomanse su gotovo identične, slabijem je potrebno samo 0,3 sec više do 100 km/h (8,1 sec) i razvija maksimalnu brzinu od 225 km/h (8 km/h manje od snažnije). Peugeot tvrdi da ovaj hibrid u dobroj meri može da zameni nekadašnji dizel od 2 litre, to jest da su performanse bolje, a potrošnja približno ista.

Problem plasmana Peugeota 408 vezan je i za cenu, u Srbiji za osnovnu verziju Allure neophodno je 33.490 evra, odnosno za voženu GT 37.590 evra. Uz par opcija, kao što su AGR-ova električno podesiva sedišta (2.100 evra) i Hi-Fi sistem Focal (1.200 evra), cena prebacuje 40.000 evra. Na našem tržištu ne pronađoh cene za hibridne verzije PHEV, dok se u Francuskoj kreću između 45 i 50 hiljada evra! I tako, nakon nekih 1.500 pređenih kilometara, vratih 408 u pres centra, da bi odmah, na istom mestu preuzeo novi električni Opel Frontera.

Ukoliko ne znate o čemu se radi, pomoći ću vam, reč je o omanjem SUV-u, razvijenim paralelno s Citroenom C3 Aircrossom. Dakle iste forme i pogonske jedinice, ali uz izmenjenu prednju masku i enterijer, no to je jedna druga priča, koju ću vam ispričati sledeće sedmice…

Tekst i slike: Perica Rajković

(1624)