Zanimljivost dana: Gadna narav Enca Ferarija je izrodila i Bizzarrini 5300 GT

Sigurno znate onu automobilsku priču kako je veliki Lamborghini nastao samo zbog tvrdoglavosti Enca Ferarija. Zvanična priča kaže da je Ferućio Lamborgini bio veoma uspešni industrijalac koji je stekao imperiju u proizvodnji traktora, i koji na taj način bio u stanju da priušti najskuplje sportske automobile.

Tokom vlasništva automobila Ferrari 250 GTO, on se požalio Encu kako mu se ne dopada kvačilo, na šta je dobio odgovor „ti se drži svojih traktora, a sportske automobile prepusti meni“.

Naravno, Ferućio se jako uvredio i odlučio da napravi sopstvenog sportistu koji će nadmašiti Ferrari. Voleli bismo da možemo reći kako je ovaj slučaj jedinstven, ali bismo vas onda slagali. Zapravo, Enco je naljutio toliko ljudi svojom tvrdoglavošću, da bi se verovatno mogla napisati dugačka knjiga o svim firmama koje su osnovali nekadašnji zaposleni u Ferrariju, a u ovom izdanju zanimljivosti dana ćemo obratiti pažnju na firmu Bizzarrini.

Većini nas ime Đoto Bicarini verovatno ne znači mnogo, ali ovaj genije je zapravo bio zaslužan za mnogobrojne legende italijanske automobilske industrije. Rođen je 1926. godine i industrijsku karijeru je započeo u Alfi Romeo gde se pokazao kao veoma sposoban inženjer koji je bio u stanju da otkloni sve probleme i nedostatke tokom test vožnji.

To mu je donelo i posao u Ferrariju, a predvodio je tim koji je razvio čuveni model 250 GTO i mnogobrojne trkačke modele. Saradnja je funkcionisala veoma uspešno sve do 1962. godine kada je Đoto dobio otkaz zajedno sa još tri veoma bitne osobe u timu. Odluka je bila veoma ironična, pošto je Ferrari u upravo završenoj sezoni šampionata Formule 1 pobedio na pet od osam trka, ali je Đotu jako smetalo što Encova supruga predstavlja tim izvan Italije i dao je svom šefu ultimatum. Ovaj je izabrao svoju familiju, o čemu smo ranije i pisali, pa je mladi Bicarini ostao bez posla.

Ipak, zajedno sa nekoliko inžinjera osniva Automobili Turismo e Sport (ATS) sa ciljem da nadmaši Ferrari na trkačkim stazama. ATS nikada neće uspeti u tom poduhvatu, ali je ipak predstavio nekoliko zanimljivih modela. Takođe je osnovao i sopstvenu inženjersku firmu Societa Autocar koja je za Lamborghini razvila čuveni motor s dvanaest cilindara. Đoto je radio i za firmu Iso gde je bio najzaslužniji što je ovaj proizvođač, koji je najpoznatiji po modelu Isetta, takođe proširio ponudu i na luksuzne četvorotočkaše.

Đotu je dosadilo da uvek radi za druge i 1964. godine u Livornu osniva Bizzarrini S.p.A. Tehnički gledano, ova firma na papiru postoji do današnjeg dana, ali je najveće momente slave stekla upravo tokom šezdesetih godina prošlog veka.

Debitovali su neki zaista unikatni modeli, od kojih je najpoznatiji onaj koji ćemo u kratkim crtama predstaviti u ovoj priči. U Italiji se zvao Strada, a u ostatku sveta je uglavnom nosio značku 5300 GT.

Za stil se postarao legendarni Đorđeto Đuđaro koji je tada radio za firmu Bertone. Generalna ideja je bila veoma slična modelu Iso Grifo koji je Bicarini takođe razvio. Niska i aerodinamična školjka je činila da 5300 GT izgleda brzo, čak i kada bi bio parkiran, ali u slučaju da je vlasnik želeo da ga „potera do maksimuma“ opet je imao dovoljno konjskih snaga da to i uradi.

Čak 350 „grla“, mada je ono šta se nalazilo ispod haube (tačnije, u centralnom delu vozila) bilo pomalo iznenađujuće. Naime, iako je Đoto u prošlosti razvio neke fantastične agregate s dvanaest cilindara, ovaj put izbor je pao na provereni Chevroletov V8 zapremine 327 kubnih inča (5,4 litre).

Ugrađivao se u razne modele, uključujući i Chevrolet Corvette gde je razvijao 300 konjskih snaga, ali je Đoto još jednom pokazao svoje znanje i bez već modifikacija uspeo da izvuče dodatnih 50 „grla“. Jedini menjač u izboru je bio manuelni sa četiri stepena prenosa i on je snagu prenosio na zadnje točkove.

Kao mnogi sportisti iz navedenog perioda, i 5300 GT je bio trkački automobil u drumskom odelu. Pružao je disk kočnice, impresivno ponašanje u krivinama i ubrzanje iz mirovanja do 100 km/h za manje od sedam sekundi, uz maksimalnu brzinu od 270 km/h. Postojala je i verzija sa manjom masom, i ona je nazvana Corsa. To izvođenje se takmičilo na trci 24 sata LeMansa održanoj 1965. godine, gde je trijumfovala u svojoj klasi i osvojilo ukupno deveto mesto.

Bizzarrini će da proizvede samo 133 primerka u periodu od 1964. do 1968. godine, što čini 5300 GT izuzetno retkim i poželjnim klasikom.

Najređi od njih je roudster za koga se odlučilo samo tri kupca. Ponuda će kasnije biti proširena i modelima 1900 GT Europa (na bazi Opela GT) i P538S (ponovo sa Chevroletovim motorom). Kao i 5300 GT, i oni su bili namenjeni za profesionalni auto-moto sport, uz serijsku proizvodnju u tek tolikom obimu da bi se mogle izmiriti obaveze po dospelim računima.

Lako bi bilo kritikovati Enca Ferarija, i reći da je bio „težak čovek“ što očito jeste, ali nam se čini da je automobilska industrija profitirala zbog takvog njegovog karaktera, zar ne?

Jer, ne samo što je Ferrari nastavio da nudi ikone, već je svet dobio prilike da vidi i novi kultne četvorotočkaše poput onih s amblemima Lamborghinija, Bizzarrinija i mnogih drugih.

Zoran Tomasović

(874)