Početna Istorija Zanimljivost dana: Prvi Saab ikada proizveden
Zanimljivost dana: Prvi Saab ikada proizveden

Zanimljivost dana: Prvi Saab ikada proizveden

1.51K
0

Kroz svoju dugogodišnju istoriju Saab je imao imidž i reputaciju automobila za “posebne ljude”. Oni su bili ozbiljni i uspešni, ali nisu želeli da skreću pažnju na sebe kao vlasnici nemačkih automobila. Upoznajte Saab od koga je sve počelo, model Ursaab (“Prvi Saab”), takođe poznat i kao 92001 iz 1947. godine.

Tokom Drugog svetskog rata Saab je bio relativno uspešan proizvođač vojnih aviona koji je shvatio da će u posleratnom periodu postojati velika potreba za jednostavnim i jeftinim prevoznim sredstvima.

Iz tog razloga još tokom rata kompanija je osnovala tim od šesnaest osoba da razmotri proizvodnju automobila sa samonosećom karoserijom, težinom od svega 800 kilograma, odličnim koeficijentom u pogledu otpora vazduha, pogonom na prednje točkove i dvotaktnim benzinskim motorom. Tim je predvodio inženjer Gunar Ljungstrom koji nikada ranije nije radio na nekom automobilu, a od spomenutih 16, samo dvojica muškaraca su posedovala vozačku dozvolu.

Za dizajn se postarao Siksten Sason koji će u narednih dvadesetak godina dizajnirati svaki serijski Saab. Kako je najnoviji avion kompanije nosio oznaku 91, odluka je pala da prvi serijski automobil Saaba ponese oznaku 92.

Veliki deo mehanike je preuzet iz DKW-a, a to se posebno odnosi na dvotaktni benzinski motor sa 18 konjskih snaga. Tim je zatim testirao Ursaab na distanci od preko 530.000 kilometara i to uglavnom na lošim i blatnjavim putevima u Švedskoj pre nego što su i najmanje mane uklonjene.

Posle uspeha sa prvim prototipom, tim je razvio još tri primerka sa nekoliko promena. Pre svega, DKW-ov agregat je zamenjen Saabovim dok je najveća dizajnerska promena bila hauba pošto je ona na Ursaabu pružala težak pristup motoru. Ursaab je zatim predstavljen čelnicima kompanije, a prvi serijski model (92) je debitovao 1949. godine.

Samo jedan od četiri originalna primerka modela Ursaab je preživeoa i to onaj prvi, a danas se nalazi u muzeju u Švedskoj.

Zorna Tomasović

(1506)

Komentari objavljeni na portalu "Auto Republika" ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst. Redakcija "Auto Republike" zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.

Ostavite komentar

avatar