Početna Istorija Zanimljivost dana: Ko je zapravo izmislio pokretnu traku u automobilskoj industriji?
Zanimljivost dana: Ko je zapravo izmislio pokretnu traku u automobilskoj industriji?
0

Zanimljivost dana: Ko je zapravo izmislio pokretnu traku u automobilskoj industriji?

475
0

Većina istorijskih knjiga nas je naučila da je Henri Ford imao prvu pokretnu traku u automobilskoj industriji 1913. godine, ali da li je zaista bilo tako?

Istina, Henri je moderizovao pokretnu traku, ali nikako nije bio prvi. Nagađa se da je prva pokretna traka na svetu nastala još u 12. veku, kada bi se brodovi pomerali u kanalima i na taj način svaki radnik bi bio u stanju da ugradi određeni deo. Međutim, tek tokom 19. veka, kada je industrijska revolucija bila u jeku neko se setio da bi sličan sistem mogao da funkcioniše i u samim fabrikama.

Zasluga se pripisuje Francuzu Onoreu Leblanku, koji je takvu strategiju upotrebio u svojoj fabrici za proizvodnju oružja, a prvu traku u automobilskoj industriji je imao Oldsmobile.

Malo poznati Ransom Olds je osnovao istoimenu kompaniju 1895. godine i brzo stekao reputaciju proizvođača izuzetnih automobila. U navedenom periodu, većina vozila bi se proizvodila tako što bi radnici odlazili do skladišta po materijale, a sam automobil ne bi napustio svoju lokaciju od momenta kada proizvodnja krene pa dok ne bude završen. Olds je promenio takav sistem početkom 20. veka, tako što bi automobil prvo dobio šasiju i točkove, što bi omogućilo radnicima da ga guraju do sledeće lokacije, gde bi dobio i ostale delove. Na taj način Olds je bio je stanju da poveća proizvodnju sa 425 jedinica 1901. godine do 5.000 jedinica četiri godine kasnije. Model Curved Dash je na tako postao prvi masovno proizvedeni automobil na svetu. Olds je kasnije imao neslaganje sa investitorima u kom pravcu kompanija treba da ide (investitori su želeli skuplje modele) pa je napustio kompaniju i osnovao novu (REO ili Ransom E. Olds).

Mnogo poznatija istorija je ona da je Ford imao prvu pokretnu traku i u neku ruku to i jeste istina. Naime, kao što smo spomenuli, Olds je morao biti guran do sledeće lokacije, dok su Fordove pokretale mašine i radnici nisu morali da napuštaju svoja mesta u ni u jednom momentu. Veruje se da je na ideju došao Vilijam Klan, jedan od saradnika u kompaniji nakon posete klaonice u Čikagu. Tamo je primetio kako se svinje kolju i zatim seku tako što nijedan od radnika ne bi napustio svoju lokaciju, pa sama ideja da svaki radnik ceo dan radi isti posao na istom mestu se činila izuzetno efikasnom.

Ideja je zatim predstavljena Piteru Martinu, prvom čoveku Forda za serijsku proizvodnju, a on je prosledio Henriju Fordu. Tokom godina mnogi ljudi su tvrdili da su zapravo oni predstavili ideju Fordu, ali u zvaničnom muzeju kompanije je zapisano samo ime Klana. Prva Fordova pokretna traka je krenula sa radom krajem 1913. godine i smanjila proizvodnju na samo 93 minuta (ranije 12,5 sati). Najveći problem je zatim ležao u bojama koje se nisu sušile dovoljno brzo pa je Ford dugo godina nudio jedinu koja se jeste brzo sušila – crnu. Tako brza proizvodnja je omogućila Fordu da značajno smanji i cene pa je do 1915. godine prosečan radnik na traci bio u stanju da kupi novi automobil sa svega četiri mesečne plate. Veruje se da je ovaj sistem takođe u velikoj meri smanjio i broj povreda na poslu.

1913: Highland Park Plant fabrika 1913, Henry Ford – prva pokretna proizvodna linija. U 18 meseci, bilo je potrebno samo 1,5 radnih sati da se proizvede Model T. Moderna automobilska industrija je rođena.

Možda najbolji opis za pokrentnu traku je izjavio nekadašnji Fordov inženjer i biznismen kada je rekao, “Henri Ford nije izmislio pokretnu traku, ali je jeste sponzorisao i napravio ime od nje”.

Zoran Tomasović

(475)

Komentari objavljeni na portalu "Auto Republika" ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst. Redakcija "Auto Republike" zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.

Ostavite komentar

avatar