Zanimljivost dana: Mitsubishi su kao proizvođača automobila na noge stavili Ameri

Ako pratite automobilsku industriju ovih dana, onda sigurno znate da je nekada slavni brend Mitsubishi pao na veoma niske grane. Od kompanije koja se nekada proslavila s raznim sportskim modelima, i koja je dominirala u Svetskom reli šampionatu (WRC) je ostalo samo ime sa zastarelim modelima koje kupuju samo oni koji nisu u stanju da priušte sebi nešto bolje.

Pitamo se kako šesti najveći japanski proizvođač danas uopšte uspeva da plati račune, a razlog verovatno leži u tome što je njegova automobilska divizija samo jedna u nizu divizija inače veoma uspešnog konglomerata. U ovom izdanju zanimljivosti dana ćemo obratiti pažnju na model koji je stavio Mitsubishi na mapu automobilskog sveta, i omogućio mu da proširi grane poslovanja.

Kako kažu istorijske knjige, Mitsubishi je zapravo imao prvi serijski automobil u Japanu. što se desilo 1917. godine kada je debitovao Model A pod licencom Fiata Tipoa 3, mada će u naredne četiri godine biti isporučeno svega 22 primerka, pa se pitamo da li s takvim obimom isporuka uopšte zadovoljava definiciju „serijskog modela“.

Biće to jedini model kompanije za civilnu upotrebu sve do kraja Drugog svetskog rata, pošto je pažnja posvećena vojnoj proizvodnji. Posebno se izdvajao legendarni avion lovac Zero lovac o kome smo ranije pisali.

U posleratnom periodu Mitsubishi pokušava da proširi ponudu, pošto mu američke vlasti nisu dozvoljavale da nastavi s razvojem vojne opreme. Nakon sklapanja malog broja jedinica američkog kompakta Kaiser Henry J, Mitsubishi konačno dobija vredan ugovor od Willysa. Trebalo je da proizvodi njegov model Jeep CJ.

Kao što nam je poznato, Willys je zajedno sa Fordom i Bantamom razvio čuveni Jeep tokom Drugog svetskog rata, a u posleratnom periodu je debitovao i s civilnom verzijom (CJ – Civilian Jeep). Potražnja je bila toliko velika da nije trebalo da prođe dugo vremena pre nego što se Willys proširio i na globalna tržišta. Put ga je naveo i u Japan gde je Nissan prvo debitovao s novim modelom Patrol, a Toyota je stigla sa Land Cruiserom tako što je pronašla Jeep na Filipinima i precrtala ga.

Iako je Jeepovo ime već tada bilo legendarno, Jenkiji su shvatili da će japanski kupci obratiti veću pažnju na njega ukoliko rival Patrolu i Land Cruiseru bude pod značkom nekog lokalnog brenda. Posle kraće pretrage, Mitsubishi se pokazao dovoljno sposobnim da zadovolji zahteve proizvodnje, pa su 1953. godine dve strane potpisale dogovor.

U navedenom periodu, Japan se još uvek oporavljao od dugogodišnjeg ratovanja i terenci sa pogonom na sva četiri točka su se pokazali izuzetno popularnim. Novitet se prodavao pod imenom Mitsubishi-Jeep 3J i nije se mnogo razlikovao od američkog rođaka, doduše s izuzetkom jedne veoma bitne karakteristike. Naime, dok se „preko bare“ činilo da u svakom dvorištu ima izvor nafte, stanovnici države „izlazećeg Sunca“ nisu bili jednake sreće.

Iz tog razloga, 3J je pokretao 2,2-litarski dizel sa svega 45 konjskih snaga i tokom svoje istorije većina prodatih modela će da budu upravo dizeli. To ne znači da se situacija nije vremenom poboljšala pa je 1970. godine stigao i 2,7-litarski dizel sa 80 „konja“, a 16 godina kasnije i 2,0-litarski turbodizel s 100 „grla“ koji je omogućavao maksimalnu brzinu od preko 110 km/h.

Iako nije bio preterano brz, 3J se pokazao izuzetno pouzdanim, i to do te mere da i danas uživa u velikom ugledu, što je retkost za vozilo iz države koju Japanci ne pamte baš u najboljem svetlu. Mitsubishi je kasnije dodao i nekoliko benzinaca zapremine 2,0, 2,2 i 2,4 litre sa maksimalnih 110 konjskih snaga.

Kada je reč o samoj ponudi, ona je startovala sa tradicionalnim terencem sa skraćenim međuosovinskim rastojanjem i bez vrata ili krova. Za dodatno doplaćeni novac, vlasnik je mogao da dobije i vrata i krov, a vrh ponude je činio karavan sa petoro vrata i tri reda sedišta.

Tokom sedamdesetih godina CJ je u ponudi imao i neku „luksuzniju“ opremu poput automatskog menjača, kožnih sedišta i klima uređaja. Američka i japanska verzija su dizajnerski bile identične, uključujući i čuvenu Jeepovu masku hladnjaka, sa izuzetkom male Mitsubishijeve značke u prednjem delu vozila.

Proizvodnja će trajati sve do 1998. godine kada legendarni terenac više nije uspevao da zadovolji sve strožije zakone po pitanju bezbednosti i izduvnih gasova, a Mitsubishi odlučuje da ga pošalje u istoriju i da se koncentriše na sopstveni model Pajero.

Spomenućemo da se prodavao isključivo preko izložbeno-prodajnih salona, takozvanih „Galant“ koji su bili rezervisani samo za najskuplja izdanja Mitsubishija. Nagađa se da je CJ privukao oko 200 hiljada kupaca u Japanu, od čega je veliki broj završio kod raznih državnih agencija, što ga čini jednim od najpopularnijih stranih modela u toj azijskoj zemlji.

Upravo će njegov uspeh omogućiti japanskoj firmi da proširi poslovanje na razvoj putničkih automobila i čak se i probije na mnogobrojna svetska tržišta. Dug vremenski period je firma imala i blisku saradnju sa američkim Chryslerom. Ironično, upravo je Chrysler postao vlasnik Jeepa krajem osamdesetih godina.

Lako bi bilo zaključiti da je danas Mitsubishi firma koja je izgubila „tlo nad nogama“, ali barem znamo da je nekada imala zaista zanimljive modele, i da je čak i bila korak ispred konkurencije. A sve je započelo od nekoga koga su Japanci najmanje videli kao svog spasioca – to jest od Jenkija.

Zoran Tomasović

(5705)