Prvi put u istoriji štetna isparenja Kine prevazišla zbirnu emisiju svih bogatih zemalja

Ekvivalenti CO 2 su jedinice za merenje upotrebljene zarad standardizacije merenja uticaja na klimatske promene različitih gasova koji ne doprinose efektu staklene bašte u istom stepenu, i koji ostaju u atmosferi tokom vremenskih intervala različite dužine. Prema nalazima studije, štetne emisije uzrokovane aktivnostima u Kini, prevazišle su 14 gigatona ugljen-dioksida, po prvi put u 2019 . To praktično znači da su u odnosu na 1990. godinu utrostručene. Samo u toku poslednje decenije su narasle za 25%.

Kineska emisija đtetnih gasova, merena po glavi (jednog 1,4 milijardi) stanovnika je dosegla cifru od samo 10,1 tona. To je trunku ispod proseka na nivou zemalja iz bloka OECD, gde on iznosi 10,5 tona, ali je i drastično niže od pandan podatka iz Amerike gde je emisija po glavi stanovnika na nivou od 17,6 tona, na koji način Amerikanci postaju glavni protagonisti neželjenog efekta staklene bašte.

Veoma je verovatno da je tokom 2020. godine došlo do daljeg rasta količina štetnih emisija Kine, pre svega jer su se uvećala isparenja štetnih gasova koji dovode do klimatskih promena za oko 1,7%, dok su ostale zemlje pomalo izgubile korak, usled pandemije novog korona virusa, proizilazi iz zaključaka studije. Razlozi se pronalaze u snažnom rastu i ogromnom udelu uglja u energetskom miksu najmnogoljudnije azijske, pa i svetske države. Energetska zavisnost Kine je ipak na nižem nivou nego Srbije, pa tako je oko 60% proizvedene struje, dobijeno sagorevanjem uglja.

AutoRepublika