1. Home
  2. Zelene
  3. strane
  4. Opel kao perjanica razvoja neviđene Stellantisove vodonično-baterijske tehnologije
Opel kao perjanica razvoja neviđene Stellantisove vodonično-baterijske tehnologije
5

Opel kao perjanica razvoja neviđene Stellantisove vodonično-baterijske tehnologije

411
5
Stellantis preduzima prve korake u sferi vodoničnih vozila. Grupa je prethodne nedelje predstavila svoje prvo komercijalno vozilo čiji pogonski sklop kombinuje vodonične gorivne ćelije i bateriju za lagerovanje struje kao pogonskog goriva. Spoj dve tehnologije bi trebalo da koncept električne mobilnosti približi ogromnom broju ljudi.

Stellantis je na taj način potvrdio ambicije na polju vodoničnih vozila i do kraja godine, trebalo bi da vidimo takve varijante modela Peugeot Expert, Citroën Jumpy i Opel Vivaro. Takvu najavu smo čuli pre par dana. To i ne bi bilo tako čudno i nesvakidašnje da tehnološko rešenje koje je izabrano za pogonski sklop novih kombi vozila nije do sada neviđeno.

Hibridna tehnologija

Stellantis će zaista upariti vodonične gorivne ćelije koje zahtevaju vodonik kao energent, i bateriju koja može biti dopunjavana iz eksternih izvora električne energije. Čini se da je ovo dobitna kombinacija, ili barem tako smatraju u novoj grupaciji, pronalazeći uporište u tome da će tako koncipirani četvorotočkaši nuditi autonomiju od 400 kilometara, ne emitujući pritom štetan ugljen-dioksid. Dodatno, dopunu bi bilo moguće izvršiti za svega tri minuta na vodoničnoj stanici.

Zahvaljujući dopunjivoj bateriji, omogućen je domet od pedesetak kilometara, za šta se računa da će biti sasvim dovoljno kako bi vozač imao priliko da dobaci do jedne od, još uvek retkih stanica za točenje vodonika. Vodoničnih stanica je doista malo, pa ih je tako 90 u celoj Nemčkoj, uz još oko 30 njih u Francuskoj, kako je obelodanio baš Stellantis.

Kao glavni izazov se ovde proizvođaču nameće ideja i omasovljenje upotrebe vodonika kao pogonskog goriva. Što je veći broj korisnika, veći će i stimulans biti usmeren ka investitorima, u smislu izgradnje infrastrukture za dopunu.

Pristup koji želi da zauzme novoformirana grupacija je različit u odnosu na ono što forsiraju ostali proizvođači koji se u većoj meri oslanjaju na šeme zatvorenih flota, uz posedovanje sopstvenih stanica za dopunu i ogroman broj vozila u rotaciji, na koji način se obezbeđuje povrat ogromnog novca koji je morao biti uložen u izgradnju vodonične pumpe.

Upravo je Opelov istraživačko-razvojni centar u nemačkom Riselshajmu bio zadužen za razvoj hibridne arhitekture o kojoj pričamo. Tamošnji stručnaci su uspeli da obezbede da tovarni prostor kombija ostane nekompromitovan nužnom instalacijom, kako baterijskog pakovanja, tako i cilindara u funkciji rezervoara za komprimovani vodonik.

Ipak, lako je, moderno i popularno u današnje vreme Tavarezu pripisivati i zasluge za razvoj anti-Covid vakcina, ali treba biti pošten i reći da su Opelovi inženjeri razvili četiri vodonična prototipa još u doba General Motorsa, koji je uz naknadu od oko, čini nam se, dve milijarde evra, preneo vlasništvo nad nemačkom markom, galskoj grupaciji PSA. Komponente za vozila iz ovog novog segmenta će Stellantisu dostavljati sledeći snabdevači: Faurecia i Symbio, koji su i sami oformili zajednički poduhvat zarad razvoja vodonične tehnologije.

Ne, 100% vodoniku

Promocijom opisane hibridne tehnologije, industrijski div negira da usvoji koncept stoprocentnog oslanjanja na vodonik kao energent za pokretanje vozila, na način na koji problematiku doživljavaju Azijati iz Toyote i Hyundaija. Iako će nekima autonomija od 400 kilometara delovati pomalo razočaravajuće, posebno uz saznanje da Toyotin Mirai pruža svih 650 kilometara, Stellantis tvrdi da je to sasvim dovoljna cifra da bi se podmirile potrebe ljudi, koje su u liniji s razumom, i nekakvim prosekom.

Naime, Le Figaro je pisao da prema rezultatima relevantnih istraživanja, 33% kupaca tokom dana prevaljuje manje od 200 kilometara sopstvenim vozilom, dok njih 44% ne vozi više od 300 km tokom jednog dana. Uz vodonične ćelije, domet raste na 400 km, uz bitnu prednost koja se ogleda u trominutnoj dopuni gorivom“, objasnio je Ksavjier Pežo, direktor odeljenja za razvoj lakih komercijalnih vozila u Stellantisu.

Uspeh koncepta na koji se kladi Stellantis će umnogome zavisiti od cene ponuđenih četvorotočkaša, o čemu još nije bilo reči u Stellantisu. Barem ne onih koje bi dospele u javnost. Nemamo nikakve podatke ni o troškovima razvoja predmetne tehnologije. Ali, ono što je nesumnjivo jeste da su i baterija i gorivne ćelije veoma skupe „igračke“.

Po onome što se moglo čuti od Toyote, međutim, cene tehnologije vodoničnih gorivnih ćelija su već opale u poređenju s prvom generacijom Miraija koji je lansiran 2015. godine. Očekuje se dalji pad u narednim godinama, tako da bi cena do 2030. mogla da spadne i na nekih tridesetak hiljada evra za serijsku verziju pomenutog modela koji bude nuđen tada.

Stellantis novom tehnologijom, ili bolje reći koktelom tehnologija, cilja i na obične kupce, porodične ljude, a ne samo privrednike i male preduzetnike. Ipak, ta priča je na daljem štapu.

AutoRepublika

(411)

Komentari objavljeni na portalu "Auto Republika" ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst. Redakcija "Auto Republike" zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.
guest
5 Komentara
Inline Feedbacks
View all comments
Branko

Done, popravio si mi jutro! 🙂 Prenijet ću tvoje pozdrave prof. Marušiću, idem s njim na kavu ovaj tjedan.

Don

Bas mi je drago. Pozdravi, dakako.

moron

Dobro je napisao onaj tekst. Za desetku. Temeljito. Skoro ne liči na njega. Sve češće iše neke kratke i plitke tekstove.

Balkanboj

Razvojni centar u Riselshajmu?
Ma ajte, pa zar Opel ne pravi šporete kao što se priča? Ili tako neko smeće? Pa svi živi pljuju po njemu.

Iskreno, bolje bi bilo da je PSA pustila nemcima u Opelu da im malo srede ono smeće od motora koje uvaljuju svima.