Ne cvetaju ruže ni u Toyotinom preduzeću
Američko tržište je decenijama predstavljalo finansijski oslonac za japanske proizvođače automobila, posebno za Toyotu, koja je upravo preko svojih severnoameričkih aktivnosti često uspevala da amortizuje turbulencije u ostatku sveta. Međutim, 2025. godina donela je ozbiljan udarac za Toyotinu američku diviziju, koja je zabeležila poslovni gubitak od čak 1,21 milijardu dolara, nakon što je godinu dana ranije poslovala sa profitom od 681,4 miliona najmanjih zelenih novčanica.
Razlozi za ovakav preokret su brojni i dolaze iz više pravaca. Carine koje je uveo Donald Tramp ponovo opterećuju japanske proizvođače, ogromna ulaganja u baterijska vozila povećavaju troškove razvoja, dok sukob u Iranu dodatno komplikuje globalnu logistiku i izvoz na tržišta Bliskog istoka. Upravo u takvom trenutku na čelo kompanije dolazi Kenta Kon, bivši finansijski direktor koji sada kao novi izvršni direktor pokušava da stabilizuje poslovanje jednog od najvećih automobilskih sistema na svetu.
Kon smatra da Toyota više ne može sebi da dozvoli preterano širenje ponude modela i pogonskih opcija. Strategija koja podrazumeva paralelni razvoj potpuno baterijskih vozila, hibrida, plag-in hibrida, vodoničnih i klasičnih ugljovodoničnih automobila stvorila je ogroman broj verzija, komponenti i tehničkih specifikacija. To ne povećava samo troškove proizvodnje, već i kupcima komplikuje sam izbor.
Upravo pojednostavljivanje game, prema njegovim rečima može doneti najveće uštede i poboljšanje profitabilnosti. Toyota zato planira detaljnu reviziju kompletne ponude modela, uključujući broj verzija koje se proizvode, kao i tržišne niše koje više nemaju dovoljno potencijala za rast. Fokus će ostati na više različitih tehnologija pogonskih sklopovaa, ali bez rasipanja resursa na modele sa ograničenim tržišnim potencijalom.
Finansijski direktor Joiči Mijazaki otvoreno priznaje da je poslovanje u Americi postalo izuzetno teško. Toyotu sada samo troškovi carina na godišnjim osnovama opterećuju sa čak 8,64 milijarde dolara. Kompanija je prethodne godine još i mogla da samostalno apsorbuje deo tog udara, ali sada planira da deo finansijskog opterećenja prebaci i na dobavljače.
Japanski gigant istovremeno ne odustaje od investicija. Kompanija je najavila ulaganje od milijardu dolara u fabrike u američkim saveznim državama Kentakiju i Indijani, gde će se proizvoditi tri nova baterijska modela. Prvi među njima biće potpuno električni Highlander, koji će izgubiti verzije s klasičnim motorima. Pored toga, povećava se i proizvodnja benzinskog Granda Highlandera s tri reda sedišta, a koji je na američkom tržištu veoma popularan.
Za razliku od Nissana, koji je već počeo sa smanjenjem proizvodnje i otpuštanjima, Kenta Kon smatra da Toyota ne mora da reaguje panično. Njegova strategija podrazumeva postepeno uklanjanje neefikasnosti i restrukturiranje poslovanja bez agresivnih rezova koji bi mogli da ugroze dugoročni razvoj kompanije.
Dodatni problem predstavlja situacija na Bliskom istoku. Toyota procenjuje da bi sukob u Iranu mogao da izazove pad dobiti do kraja fiskalne godine koja se završava 31. marta 2027. godine, u iznosu od oko 4,2 milijarde dolara. Izvoz kompanije prema tržištima Bliskog istoka, ukoliko se nestabilnost nastavi, mogao bi gotovo da se prepolovi, sa sadašnjih 500 do 600 hiljada vozila godišnje.
Ipak, uprkos svim pritiscima, Toyota i dalje očekuje neto prihod od oko 24,11 milijardi dolara, što je nešto bolje od ranijih prognoza koje su predviđale 23,49 milijardi „zelembaća“. U kompaniji veruju da bi stabilizacija globalnih političkih i ekonomskih prilika mogla relativno brzo da vrati deo izgubljene profitabilnosti, ali je jasno da Toyota ulazi u period u kojem će disciplina u pogledu visine troškova i racionalizacija ponude biti važniji nego ikada ranije.
AutoRepublika
(106)
