Već smo pisali o tome u kakvu se ekonomsku silu izmetnula Turska i sada stiže još potvrda o tome. Znamo da se turski autobusi s uspehom takmiče s evropskom konkurencijom, a i Kamaz koristi Tirsanova kardanska vratila. Turska armija od ove kompanije takođe nabavlja veliki broj proizvoda vezanih za kamionsku industiriju. Donedavno ipak, turske firme nisu bile u stanju da ponude lokalno proizvedno vozilo iz teške kategorije za vojne potrebe.
Situacija se ubrzano menja, pa su teškaši M4K s oklopnom kabinom počeli da se izrađuju i koriste u vojsci. Nadgardnju za iste proizvodi lokalna firma MPG i to na veoma zanimljivoj novoj šasiji.
Ime Seyit je nadenuto u čast narodnog heroja Korporal Sejit Čabuka. Proizveden je od strane kompanije Anadolu Savunma. Široj javnosti malo poznato ime pripada brendu koji uživa ugled u segmentu industrije u kom nastupa, čak i mimo teritorije matične Turske.
Zajednički poduhvat Anadolu Isuzje sklapao japanske kamione i autobuse zahvaljujući ugovoru o licencnom pravu koji je bio na snazi duže od trideset godina. Međutim, sve do sada, vozila koja su silazila s traka te firme su se mogla klasifikovati u segment lakih i srednje teških proizvoda. A onda pre nekoliko godina je potpuno neočekivano na izložbi prikazana cela porodica teških vojnih vozila sa sistemima prenosa snage na točkove 4×4, 6×6 i 8×8, kao i sa oklopnom kabinom.
Paleta je uključivala taktičke kamione, transportere tenkova i ostale teškaše s trećim nivoom zaštite prema standardu STANAG 4569. Oprema je uključivala i biološko-hemijsku i radiološku zaštitu. Začudo, ove „mašine“ umnogome podsećaju na armijsku familiju češke Tatre, one s oznakom 815-7. Pride, sličnost nije pitanje slučajnosti već je rezultat ugovorne saradnje. Kako su objasnili predstavnici kompanije Anadolu, stručnjaci češke firme su bili angažovani kao savetodavci, pri čemu je Tatra i isporučivala određeni broj komponenti, pri čemu je vredno pomenuti da su u pitanju bile i radilice.
Ovi kamioni su u pricipu koristili i brojne druge podsisteme i komponente koje nije izrađivala turska industrija, što znači da Turci još uvek nemaju sopstvene motore i menjačke kutije, za vozila iz ovog segmenta. Tu je u pomoć pritekao američki Cummins s motorom označenim s X15. Razvija 500 konjskih snaga koje se prenose na točkove putem, opet američkog menjača Allison 4800.
Sistem oslanjanja je podesan za vojne namene. Napred se nalaz opruge s amortizerima dok su pozadi ojačane opruge. Nosivost prednjih osovina je devet tona, dok one nazad mogu da se nose i s teretima do 13 tona težine. Shodno tome, ukupna bruto masa četvoroosovinskog vozila iznosi 44 tona. Autonomija teškaša je sasvim pristojna i dobacuje do 800 kilometara. Maksimalna brzina ne prevazilazi granicu od 80 km/h.
Turkska armija je dobila 18 tegljača, dok preostala dva tuceta (ukupno 24 primerka) stižu nakon što bude kompletirana montaža, koja je već započeta.
AutoRepublika
(979)
Sejid Memic Vajta 😀