Otokar Otomotiv ve Savunma Sanayi A.Ş. je naziv turski proizvođač autobusa i vojnih vozila koji posluje u okviru sistema Koč Holding, pod čijom upravom je u Turskoj organizovana i proizvodnja Fiata. Ta kompanija je gradskoj skupštini Bukurešta isporučila 400 primeraka autobusa u 2018. godini. Floti turskih teškaša je, prema informacijama lokalnih medija, bilo potrebno 8.112 servisnih intervencija (oko sedam intervencija godišnje po jednom busu).
Svi troškovi su pokriveni u garantnom roku od strane proizvođača, a kako će se snalaziti Rumuni kada garancija istekne, biće zanimljivo propratiti. Da kažemo još koju reč u vezi sa deklarisanim malfunkcijama turskih autobusa.
Uglavnom su zabeleženi problemi s električnom instalacijom, kao i instalacijom uređeja za klimatizaciju. Problema je bilo i s pomoćnim grejanjem, filterima i komponentama sistema za prečišćavanje izduvnih gasova. Muke su se dešavale i sa sistemom za otvaranje i zatvaranje vrata na autobusima.
Rumuni su nedavno kupili i 130 primeraka hibridnih autobusa Mercedes Citaro. Fazno su uvođeni u eksploataciju s početkom u julu prošle godine. Od tada je zabeleženo 233 poziva „upomoć“ ka serviserima, što će reći (prostom aproksimativnom, indikativnom matematikom) u proseku oko 2 kvara po jednom vozilu za pola godine, odnosno 4 za godinu po jednom autobusu. I u ovom slučaju su popravke padale na teret dobavljača vozila, to jest kompanije Mercedes Benz Trucks & Buses Romania SRL.
Zabeležene falinke kod nemačkih autobusa se tiču informativnog sistema o putnicma, validacionog sistema, svakvovrsnih problema s motorom i karoserijom (curenje ulja, loši dihtunzi i slično), sistema za otvaranje i zatvaranje vrata.
Na ove vesti su reagovali iz gradske skupštine rečima da su „vozila obe marke bezbednosno besprekorni i usklađeni sa svim evropskim i međunarodnim standardima.“
Ipak, autobusi Otokara su uzrokovali razne probleme od samih početaka eksploatacije pa je tako Gradsko saobraćajno preduzeće Bukurešta izjavilo da su inicijalni problemi bili za nevericu. „Krupniji vozači autobusa nisu mogli da se ljudski smeste u sedište, a pokušaj da se ono odmakne ka zadnjem kraju autobusa dovodilo je do toga da vozač ostane bez mogućnosti da funkcionalno koristi retrovizore,“ pukla je bruka u javnosti još tada.
Pritom, turski autobusi nisu posedovali nikakve svetlosne grupe u gornjoj zoni repa vozila, što je u uslovima loše vidljivosti bilo zabrinjavajuće. Povrh svega, vozači su prijavljivali nedostatak retardera na volanu, što im je bilo teško za prihvatiti.
AutoRepublika
(1106)
I koji je zaključak? Da li su Rumuni bolje prošli pod Turcima ili Nijemcima?
Zaključak je da Ikarbus pravi autobuse bolje od mnogih proizvođača.