Posledice pandemije novog korona virusa nastavljaju da utiču na razvoj zbivanja u globalnoj ekonomiji, što uključuje i sektor koji se bavi transportom robe. Mnogi proizvođači pokušavaju da stanu za vrat nabujalim rashodima, pa tako ni nemački MAN nije nikakav izuzetak, i čelnici kompanije su postigli dogovor s vlastima da smanje broj radnih mesta za 3,5 hiljada.
Ranije je bilo reči o tome da je situacija i u ostalim evropskim fabrikama kompanije prilično nejasna, a to se odnosilo i na austrijsku podružnicu Steyr. Sada se stvari bistre i izgleda da će fabrika biti prodata!
Čini se niotkuda se pojavio i kupac za ovu imovinu. Umesto rivala iz „velike sedmorke“, ispostavilo se da će novi vlasnik biti češka Tatra! Iako je Češka Republika stvarni ekonomski tigar bivšeg istočnog bloka, ipak je to neočekivani epilog jer je ovaj konkretan proizvođač tokom cele protekle godine montirao ukupno oko 1,2 hiljade kamiona.
Postavlja se onda logično pitanje – odakle im toliki keš?
Potraga za odgovorom traje taman toliko dugo koliko nam je potrebno da se prisetimo (ili da saznamo) da 19% kapitala češke kompanije pripada holandskom DAF-u, čije motore i kabine Tatra ugrađuje u familiju vozila s oznakom Phoenix. Naposletku, ni DAF nije nezavisan već pripada američkom koncernu Paccar, trećem najvećem svetskom proizvođaču kamiona. Prva dva mesta drže Daimler i Volvo, dok se pod upravom Paccara nalaze čuvene marke: Kenworth, Peterbilt i pomenuti DAF.
Ovaj koncern definitivno raspolaže s dovoljno likvidnih sredstava, ili barem moći da se zaduži kod poverilaca, kako bi prisvojim omanju fabriku.
Interesovanje Čeha za ovom fabrikom nije daleko od logike. Poslednjih godina Tatra aktivno radi na razvoju izvoznog potencijala pa su se kamioni ove marke pojavili na više tržišta evropskih i azijskih zemalja, kao i u Australiji. Ali, celokupna današnja ponuda je utemeljena na teškašima ukupne bruto težine od 18 tona.
A nemačka fabrika je trenutno u postupku sklapanja izuzetno lakih primeraka iz familija TGL i TGM. Dodatno, ako se protumači i istorijski kontekst, treba se prisetiti da je ovo preduzeće pripadalo u prošlosti austrijskom brendu Steyr, koji je nekada bio vrhunski autoritet u svetu teškaša s pogonom na sve točkove.
Pride je i tekst koji je izgovorio šef Tatre prilično jasan, gde on govori o tome da „je kompanija zainteresovana za kupovinu konkretne fabrike zbog tehnologije proizvodnje, ekspertize i iskustva zaposlenih“, pa nema dileme da će Česi ući u razvoj lakih i srednje teških kamiona. Dakle, razumno je očekivati manje jedinice s oznakama češke Tatre u budućnosti.
(763)
