Zimi treba prorediti pranje automobila?

Verovatno ćemo od komunalnih službi i ove godine čuti priču kako materije nanete na puteve, a u cilju sprečavanja zadržavanja snežnih nanosa i formiranja ledene površine, nisu štetne po naša vozila, a ni po „živu silu“. Međutim, ne treba se zavaravati, a treba podsetiti da su sve te hemikalije po svom sastavu jedinjenja iz grupe soli.

Bilo kako bilo, kada se bilo kakva so pomeša sa snegom, blatom i čađi koja nastaje sagorevanjem (uglavnom) nafte,  stvara se, po vozilo potencijalno opasna smesa koja u dodiru s metalom karoserije može imati ekstremno negativna svojstva. Ne samo da su metalne površine u ovom smislu problematične, već su i sve komponente koje sadrže gumu, izložene dodatnom riziku i habanju.

To je razlog zašto želimo da odmah naglasimo: zimi je imperativ što češće prati automobil, kako bi rizik od pojave korozije uslovljen ekstremno lošim uslovima eksploatacije bio sveden na najmanju moguću meru.

Dakle, nasuprot verovatnom ubeđenju određenog broja vozača, prema kome je besmisleno često prati vozilo, uz opravdanje da, na karoseriji i podvozju prikupljene prljavštine na najbolji način štite vozilo na prirodnim putem to jest fizičkom barijerom, što češće pranje je veoma važno i dobrodošlo. U vodu padaju i njihovi argumenti da blato i prljavština štite karoseriju od prodora soli, kao i da u slučaju eventualnih oštećenja od kamenčića i rizli po putu, najbolju zaštitu pružaju upravo nagomilane naslage nečistoća.

Evo i argumenata sa suprotnog pola, onih verodostojnih. Suva istina je da je tehnička so, ona koja se u tonama nanosi tokom zime na naše drumove, veoma agresivno hemijsko jedninjenje. Pomešano s ostalim nečistoćama s puta, njena priroda postaje još malignija, pa je u stanju da nagriza boju na školjki, gumu, komponente od hroma… S napretkom tehnologije u automobilskoj industriji, osavremenjena je i antikorozivna zaštita podvozja i karoserije generalno, ali vozači (posebno) starijih primeraka moraju znati da je dovoljno par sezona nemarnog korišćenja vozila tokom zime, da bi rezultat nužno bio poseta limaru sa spremnim pozamašnim iznosom za popravku.

Negativni efekti rastopljene soli se mogu zapaziti u vidu tamnijih mrlja na karoseriji, posebno na hromiranim elementima, na felnama izrađenim od lake legure, lukovima iznad točkova i na sajtnama. Sva nekada nastala sitna oštećenja i ogrebotine, koja inicijalno mogu biti i mikroskopske veličine, vremenom će postati izvorišta rđe, posebno ako se blagovremeno automobil ne tretira tokom zime. Dakle, to u prevodu znači samo jednu stvar – vozilo se mora prati što češće, najbolje jednom nedeljno.

Međutim, i sama tehnika pranja je bitna. Dobro je koristiti šampon visokog kvaliteta koji bi se upotrebio u skladu s instrukcijom proizvođača, što bi značilo da on treba da odstoji na karoseriji nekoliko minuta, nakon nanošenja, kako bi se kasnije odstranio jakim mlazom vode koji spere i „kancerogene“ nečistoće. S posebnom pažnjom se pristupa najranjivijim delovima školjke, a koje pomenusmo maločas: lukovi iznad točkova, pragovi, sajtne… Bogougodno je i podvozje odlučno ispirati ne štedeći na mlazu čiste vode.

Nakon pranja, obavezno je i temeljno sušenje karoserije, što posebno dobija na značaju u cilju eventualnog smrzavanja osetljivih komponenti u kasnijem trenutku. Osetljivim treba smatrati sve brave (s akcentom na one kod starijih automobila), kućišta retrovizora, ručice za otvaranje vrata… Poželjno je i svu vidnu gumu (kedere i manžetne) zaštiti adekvatnom kozmetikom, koje je u današnje doba pregršt na tržištu.

AutoRepublika

(14289)