Opel Corsa 1.5 D/100 ks – Malo siroče

Iako imaju zajedničkog oca, Opel Corsa i Peugeot 208 kao da nemaju isti tretman! Sav ulickan, doteran i ambiciozan, 208 ponos je i dika familije, dok se Corsa mora zadovoljiti „kućnim poslovima“. A možda se upravo tu i krije tajna uspeha, iako diskretna Corsa je primerno efikasna!

Šesta generacija Corse, kako to i priliči jednom gradskom automobilu, dala je akcenat na benzinske motore, bez izbacivanja dizelaša iz ponude. Posve opravdano, jer na pojedinim tržištima dizel agregati u ovom segmentu još uvek  predstavljaju i do 30% prodaje, pre svega zahvaljući „profesionalcima“, odnosno tzv. flotnoj prodaji (službena vozila). No, za razliku od prethodnih generacija, ponuda je ograničena, mnogi mališani danas se moraju zadovoljiti isključivo jednom izvedbom.

U slučaju Corse, kao i Peugeota 208, to je 1.5 BlueHDi od 100 ks, snažnija izvedba od 120/130 ks rezervisana je za veće modele, tipa Astra, Crossland X, Grandland X, Peugeot 2008, 308, 3008… Reč je dakle o zajedničkom bloku, koji je Corsa nasledila od grupacije PSA, po ugledu na platformu, menjače, ogibljenje…  Nova Corsa je tako u potpunosti PSA proizvod, iako je pre kupovine Opel bio u završnoj fazi njenog razvoja, maltene spreman da je komercijalizuje.

Time je izgubila sve „opelovsko“, za uzvrat nasledila je polivalentnu, univerzalnu platformu CMP, koja, osim što donosi neophodne uštede, sposobna je adaptirati se različitim agregatima s unutrašnjim sagorevanjem, kao i električnoj izvedbi, koja uopšte nije bila planirana dok je Opel bio u vlasništvu GM.

Ova generacija Corse stvorena je tako u rekordno kratkom roku od samo dve godine, zasnovana na „banci organa“ grupacije PSA. No, šesta generacija nije tek „copy-paste “ aktuelnog 208, naprotiv, spoljašnjim stilom i enterijerom toliko se razlikuje od 208 i DS3, da neupućeni nikada ne bi pogodili da se u suštini radi o istom vozilu. Tim bolje, jer iako se mali „lav“ može pohvaliti retko uspešnim dizajnom, ni Corsa nema razloga da bude iskompleksirana.

Njene forme nisu toliko seksipilne, rekao bih da se kupcima svidi tek na drugi pogled. Uostalom, ni peta generacija nije se eksponirala, dizajn nove logična je evolucija prethodne. Umerena i fluidna, bez raznih „džidža midža“, poseduje najmanji koeficijent otpora vazduha u segmentu, od samo 0,29 cd. Čeona površina je znatno manja nego li kod 208, dok su same crte lica velikim delom nasleđene od nekadašnje Corse. Pogledajte samo fotografije bivše i sadašnje, zajednički geni su tu, za razliku od 208, koji je u potpunosti promenio fizionomiju. Spoljašnje dimenzije su naravno iste kod oba modela, no u poređenju s bivšom Corsa se izdužila za 4 cm (4,06 m). Ponovimo još jednom, iako postoje izvesne sličnosti, nije zadržala apsolutno ništa od prethodne, osim toga, u zavisnosti od verzije smršala i do 100 kg.

Od izvora dva putića…

„Od izvora dva putića, vode na dve strane, ne znam kojim pre bi stigla do tebe jarane…“ pevala je svojevremeno Lepa Lukić, za mlađe čitaoce nekadašnja diva jugoslovenske estrade narodne muzike. Baš kao u ovoj antologijskoj pesmi, potencijalni kupci u B segmentu biće na muci koji put izabrati. Konkurenata ima „k’o šaše“, sama grupacija PSA nudi čak četiri modela.

Pored navedenih mislim i na restilizovani Citroen C3, u koji sam se već imao priliku smestiti, u iščekivanju probne vožnje za sredinu septembra. Dakle, kao po običaju, ono što je skriveno ispod skuta zajedničko je za sve modele, naprotiv, sve što je vidljivo ima pravo na personalizaciju. Corsa šeste generacije sledi logiku spoljašnjosti, njen enterijer isto tako podseća na bivši.

Dizajneri Opela, koji kupovinom brenda nisu završili na Birou za nezaposlene, nisu krenuli od praznog papira kao kod 208. Da li je u pitanju nemačka tradicija ili jednostavno želja da se sačuva barem nešto kućno, ostaće tajna, ali i bez izlomljene strele na upravljaču znao bih da sam u jednoj Corsi. Izdaje je nekoliko elemenata kao što su upravljač i prekidači na njemu, forma centralne konzole s integrisanim ekranom od 7 ili 10 inča (blago zakošena ka vozaču), kao i klasična instrument tabla. Pažnja, ova može biti kao i kod 208 numerička (ekran), no uglavljena „na brzaka“, nije ni blizu toliko inoventna kao kod 208(3D).

Za razliku od pre nekoliko meseci vožene Corse GS Line, s akcentom na sportu (lako modifikovani prednji i zadnji branik, dupli završetak izduvne grane, naplaci od 17 cola, sportski upravljač i pedale, sedišta s jačim bočnim osloncima), ovoga puta vozili smo standardnu postavku, koja više manje odgovara završnom nivou Elegance u Srbiji.

Na prvi pogled sve deluje bledo, posebno kada se iz atraktivnog Peugeota 2008 GT-Line, pređe u nju (zamenjena istoga dana u fabrici proizvođača). Dakle „normalne“ gume i naplaci dimenzija 195/65 R16 i standardno svetlo siva metalik boja, uz crnu boju enterijera, ma za zaplakati! Preterujem, ali je činjenica da na čulo vida ovakvi detalji negativno utiču…

Ukratko, po otvaranju vrata ništa egzotično i uzbuđujuće, više manje klasična škola automobilskog dizajna. Sedišta k’o sedišta, po obodu s tankim slojem veštačke kože, nisu estetski privlačna, ali su se dobro pokazala. Zaboravite na nekadašnja marke AGR, kao kod pojedinih verzija bivše Corse, nekada bilo sada se prepričava… Naprotiv, upravljač izvlači osmeh na lice, „mesnat“ i velik, ne zaklanja instrumente, čija je preglednost izvrsna. Dakle i dalje su analogni, no sada za dva broja veći, upravo kako treba. Milina jedna, u moru numeričkih najzad jedna „ljuta“ klasika s elegenatnim crvenim kazaljkama, koje se po paljenju motora „zakucaju“ udesno.

Podrazumeva se da je predviđen i ekran za podatke s putnog računara, na njemu se ujedno može izabrati precizan numerički pokazivač brzine, praktično kada se prolazi pored brojenih radara. Sama pozicija za upravljačem je znatno prirodnija nego li u 208, nema nikave potrebe za kompromisnim podizanjem sedišta i spuštanjem upravljača kao kod ovog. Vozač se s Corsom odmah srodi, bez obzira na gabarite. Impresivno je koliko se nisko i daleko može spustiti vozačevo sedište, s mojih 1,72 m visine jedva sam dodirnuo pedale vrhovima nožnih prstiju.

Osim toga, dizajn kokpita daje osećaj prostranosti, vozač nije „opkoljen“ komandnom tablom kao kod 208. Naprotiv, kod Peugeota je atraktivnija, ujedno i vidljivo kvalitetnija, s mnogo više mekane plastike. Kod Corse ima je samo na gonjem delu armature (tanak sloj), ostala je od sjajne lakirane ili standardno tvrde. U Opelu se i lakše snađe, sve je tamo gde smo navikli da bude, uz znatno manje dugmića. Jeste da oni u „klavir stilu“ kod 208 deluju privlačnije, no u svakodnevnoj upotrebi kod Corse su pristupačniji.

Manje se mora koristiti i centralni ekran, komande za klima uređaj su izdvojene (iako se može proći i kroz ekran), tj. pristup im je direktan. Praktični aspekt je više manje identičan kod oba modela, police u vratima su velike, dok je pregradak za rukavice ispred suvozača dubok kao pećina. U dnu centralne konzole predviđeno je mesto za bežično punjenje smarfona, dok su u njenom produžetku, između sedišta, udubljenja za limenke.

Električna automatska ručna kočnica zauzima manje mesta od klasične, no ovde nije predviđen selektor za izbor programa (Sport, Normal i Eco), kao kod prethodno vožene. Nakon prednjih pređimo na zadnja sedista, gde je raspoloživ prostor posve prosečan. Opet ista priča kao kod Peugeota, vrata pozadi su mala, kraća za nekih desetak nego li kod Renaulta Clio, što komplikuje ulazak/izlazak korpuletnim osobama. Zapremina prtljažnika je identična kao kod 208, tek nešto više od 300 litara, što je osetno manje od jednog VW Polo (350 lit).

Podrazumeva se da se obaraju zadnji nasloni, no dobijena površina nije ravna, razlika u nivoima iznosi nekih 7-8 cm. U voženoj pronađoh rezervi točak „ćopavac“, s tim da prostora ima dovoljno i za standardni, istih dimenzija.

Šampion ekonomičnosti

Osim rekordno niske potrošnje, mali 1.5 D može se pohvaliti  diskretnim i kultivisanim radom. OK, izolacija nije toliko uspešna kao kod većih modela grupacije, no generalno uzevši nikada nije preterano bučan u kabini. Važna stavka, jer budući vlasnici verovatno će svakodnevno provesti duge sate za volanom, brektanje i vibracije nikako nisu dobrodošli.

Kažem duge sate, jer zašto inače potrošiti 1.800 evra više od benzinskog 1.2 Puretech/100, ukoliko se s njim tek povremeno skokne do posla, marketa ili obdaništa? Ne, ne, 1.5 D predviđen je za duže distance i veliku godišnju kilometražu, njegova potrošnja ubedljivo je inferiornija od one kod benzinskog bloka. Verovatno ste pročitali u prethodno objavljenom testu Peugeota 1.5 BlueHDi/130 da sam sa ovom Corsom zabeležio rekordno nisku potrošnju od 3,3 litra, koja je ostvarena na putu od fabrike PSA (Poissy, 50-ak km izvan Pariza) do kuće!

Naravno, u idealnim uslovima, bez gužvi, s deonicom gradskog auto-puta gde je brzina ograičena na 110 km/h. Bez imalo preterivanja, ovaj blok prava je blagodet za kućni budžet, na putnom računaru, nakon više od 3.000 km, ostao je podatak od 5,2 litra u proseku. Par centilitara manje zabeležih i na auto putu, a da se pritom nisam striktno pridržavao ograničenja od 130 km/h.

Ubačen u šesti prenos, 1.5 D diskretno prede na nepunih 2.100 obrtaja, uz prigušene šumove od strujanja vazduha i kotrljanja. Iako mala, ova Corsa sposobna je odvesti vas daleko i sigurno, za male pare! Pre par godina, s istim agregatom ali u jednom Citroenu C3, prevalismo kroz Francusku, Španiju i Portugal 6.000 km za mesec dana.

Podrazumeva se da se i u gradu oseća kao riba u vodi, čemu doprinose kompaktne dimenzije, mekane komande i senzori za vožnju unazad (s kamerom napred i pozadi u našem slučaju), plus dobar odgovor na gas iz niskih obrtaja. „Lepih“ 250 Nm pri 1.750 o/min, obezbeđuju eleastičnost, na šta treba dodati odličan ručni menjač. Precizan i lak za manipulisanje, ostaje savršeno „zaključan“ u željenom prenosu.

Pohvale zaslužuje i ponašanje na putu, u poređenju s 208 Corsa je tvrđe trimovana. Ništa strašno, u svakom slučaju može se bez odvaljivanja bubrega preći duplo većom brzinom od dozvoljene poreko ležećih policajaca… Zasluga svakako pripada i gore navedenim gumama s visokim gazećim slojem. Na putu više puta proverih šta se dešava kada u krivini, pri punoj brzini, podignem stopalo s gasa? Baš ništa, ovo nema nikavog uticaja na zadnji trap, koji poslušno nastavlja da prati zadatu putanju. Naime, bez obzira što je platfoma zajednička, „Švabe“ su odlučile da podese ogibljenje po svom ukusu.

Opelovi inženjeri privileguju tako reglažu koja „smiruje“ Corsu, s veoma malo intervencije ESP sistema, stabilnu pri velikim brzinama na auto-putu. Izabrani su drugačiji amortizeri i jači stabilizatori, dok je upravljanje manje „živo“ nego li kod 208, za šta je zaslužan i znatno veći upravljač. Spomenuću i kočnice, u Opelu nisu škrtarili već su stavili diskove i na zadnje točkove. Izdržljivost istih kao i zaustavni put su bez zamerki.

Sve navedeno samo dokazuje da šesta generacija Corse nije osvojila razna prizanja na „lepe oči“, već zasluženo. Spomenimo samo nagradu za automobil godine u Srbiji (Asocijacija automobilskih novinara Srbije), kao i titulu za mali službeni automobil godine, Best buy automobil, Connected Car Award… E da, svidela vam se ili ne, ova mala Corsa realno je dobar automobil(čić), prepun skrivenih kvaliteta.

Neću ići toliko daleko i tvrditi da je bolja od 208, Renaulta Clio, VW Polo, Ford Fieste i desetine drugih konkurenata, već samo da nećete pogrešiti ukoliko se opredelite za nju. Recimo još da ju je Opel snabdeo tehnologijom i sistemima asistencije koje su do nedavno imala samo vozila iz viših klasa. Glavna atrakcija su adaptivna IntelliLux LED® matrix svetla bez odsjaja, koje Opel  prvi put ugrađuje u segment gradskih automobila. Osam LED elemenata, koje kontroliše najnovija generacija prednje kamere visoke rezolucije, kontinuirano podešavaju snop svetlosti u skladu sa trenutnom situacijom u saobraćaju i okolini.

Vrhunski sistemi asistencije kao što su prepoznavanje saobraćanih znakova ili adaptivni tempomat, kao i bočni „čuvar“ kontrolisan senzorima, nude značajan bezbednosni bonus, no sada sve to pronalazimo i u mnogim drugim mališanima. Šta od svega nabrojenog ulazi u serijsku opremu najbolje je proveriti kod dilera, biće da ova varira od tržišta do tržišta, kao i cena.

U Srbiji osnovna za Corsu 1.2/75 iznosi 13.373 evra, dok za voženu 1.5 D Elegance treba 18.824 evra (barem tako stoji na Opelovom sajtu). Kao što rekoh, benzinski 1.2 Puretech/100 Elegance jeftiniji je za oko 1.800 evra, i za razliku od slabijeg 1.2/75 opremljen je šestostepenim ručnim menjačem. Uz doplatu predviđen je i automatski EAT8, kao i za snažniju izvedbu od 130 ks. Na našem tržištu nije ponuđene električna izvedba, za nju u Fracuskoj treba najmanje 30-ak hiljada evra.

Tek poređenja radi, najjeftiniji Peugeot 208 u Srbiji košta 15.290 evra (isti motor i slična oprema), dok za 1.5 BlueHDi Allure treba 20.390 evra. Nemojte me za kraj terati da se izjasnim da li je Corsa bolja kupovina od 208, zaista nisam pametan. Jedno je sigurno, mali Peugeot znatno je markantniji, šarmantniji, s njim nećete proći nezapaženo.

Naprotiv, Corsa je pragmatičnija i diskretna, s boljom ergonomijom. Njen cilj nije zavesti već zadržati kupce, posebno one koji podozrivo gledaju na prelazak pod PSA skute. Shvatili ste, mislim pre svega na one s druge strane reke Rajne, koji su se još do juče kleli u „Deutschland kvalitet“.

Tekst i fotografije: Perica Rajković

	Dobre strane:
	Pozicija za upravljačem, potrošnja, dinamičan egregat,  menjač, ponašanje na putu, nivo raspoložive opreme
	Loše strane:
	Stil „deja vu“, manje atraktivan enterijer i komandna tabla od Peugeota 208, pristup zadnjoj klupi, prosečna zapremina prtljažnika

(7923)