Jeep Renegade – Naturalizovani Amer

Iako s većinskim italijanskim genima, Renegade nije zaboravio svoje poreklo. No sredina i okolnosti dovele su do izvesnih mutacija, pa je tako ovaj najmanji Jeep nedavno usvojio mali trocilindarski 1.0 T.

Prvi Jeep, razvijen za potrebe američke armije 1940. godine, postao je vrlo brzo sinonim za sva robusna putnička vozila s integralnim pogonom. Nekada bilo sada se pripoveda, jer otkako je u vlasništvu grupacije Fiat/Chrysler, hteo ne hteo, morao je značajno izmeniti filozofiju. I ukoliko pojedini modeli, kao što su Wrangler i eventualno Grand Cherokee, i dalje poseduju sve atribute ozbiljnih 4×4, ostatak game morao se adaptirati novim modnim trendovima, posebno na evropskom tržištu.

Po meri Evropljana

Nakon finansijskog neuspeha modela Compass i Patriot, Jeep je finalno odlučio da u saradnji s Fiatom razvije potpuno novi model, zasnovan na istoj platformi kao i 500X. Zamišljeno učinjeno, 73 godine nakon Willysa, svetlost dana ugledao je kompaktni krosover Renegade („odmetnik“ u prevodu). Pomalo delikatan potez, koji je rizikovao da razočara pristalice brenada sa druge strane velike „bare“, no u Evropi, Renegade je dočekan s ogromnim simpatijama. Uostalom, već na prvi pogled jasno je da se radi o jednom Jeepu, kako zahvaljujući prepoznatljivoj prednjoj masci sa sedam vertikalnih „bubrega“ i velikim prorezima za točkove, tako i opštim formama, koje kao da su krojene sekirom.

Sav četvrtast, visok (1,67 metara), s masivnim crnim zaštitnim elementima na donjem delu karoserije i lukovima točkova, pa još i uzdignut od tla dvadesetak santimetara, označio je povratak korenima, ujedno se distanciravši od konkurencije. Ovakav „look“ mogao bi da nametne večitu dabatu u stilu: čemu služi jedan toliko tipičan terenski stil u gradskoj upotrebi?

No u slučaju Jeepa ovo mu se prećutno odobrava, opet zbog dugogodišnje tradicije i autentičnosti, mada je sigurno da je osnovni cilj bio privući poglede. A da ih Renegade privlači kao magnet, tu nema dileme, čak i detaljima kao što su prednja i zadnja svetla. „X“ forma zadnjih podseća tako na oznaku na kanisteru za gorivo, kao kod nekadašnjeg Willysa. Sve u svemu retko originalan dizajn, u segmentu gde svi teže oblinama.

Sa dužinom od 4,24 metra, naš Renegade ulazi tako u istu kategoriju kao i jedan Renault Captur, Peugeot 2008, Nissan Juke, Mazda CX-3, Hyundai Kona, Opel Mokka i Crossland X, Mini Countryman, Fiat 500X… Uzevši u obzir da ima već bezmalo pet godina od kako je na sceni, njegov uspeh više se ne dovodi u pitanje, zbog čega je nedavno pretrpeo tek laki „lifting“. A da je laki, jeste, da bi se uočile razlike mora se biti odličan poznavalac brenda. Posve razumljivo, jer iskreno rečeno, teško je izmeniti fizionomiju ovako personalizovanog vozila.

Spomenimo samo lagano redizajnirane odbojnike, suptilno doteranu masku hladnjaka, bele pokazivače pravca na prednjim „krilima“ (ranije su bili žuti) i atraktivne LED farove za najskuplje verzije. S druge strane, iskorišćena je prilika da se ozbiljno modernizuje oprema, kao i da se izbace pojedini „prljavi“ agregati, te uvedu novi, kao što je ovde predstavljeni trocilindarski 1.0 GSE T3 od 120 ks.

Mali ali ozbiljan

„C’est tres serieux“ (ovo je veoma ozbiljno), rekoh sam sebi čim sam otvorio vrata ovog „džipčića“. Iako sam bio u prilici družiti se više puta s njim, priznajem da sam ponovo pozitivno iznenađen kvalitetom upotrebljenih materijala, izuzmemo li nekoliko plastičnih hromiranih detalja, koji me podsećaju na stereo kasetofone iz 80-tih godina (okvir od zvučnika i obodi instrumenata).

Armaturna tabla pre i posle restilizacije

OK boys, nije sve kič, ima i veoma originalnih, kao što je mali izgravirani Willys na „šoferšajbni“, koji se penje uz desni A stub. Za pohvalu je i mekana plastika na gornjem delu armature, no čak i tvrda, mat crne boje, ne deluje jeftino. Završna obrada znatno je bliža evropskim nego li američkim standardima, računajući i ergonomiju.  Zaista je besprekorna, izuzmemo li komade klima uređaja, smeštene previše nisko.

Treba ipak reći da je znatno više tipa 4×4 nego kod konkurenata, što znači da je pozicija za upravljačem uzdignuta, a noge savijene u kolenima. S druge strane, prostora za odlaganje sitnica bi moglo biti više, u police na vratima staje tek 1-2 omanje flaše od 0,5 litara, ili jedna veća uspravno. Kod bivšeg sam otkrio još jedan poveći boks ispod suvozačevog sedišta, ne i kod restilizovane verzije.

A kod smo kod sedišta, recimo da su dobrih dimenzija i udobna, u našem slučaju presvučena kvalitetnom kožom. Rekao bih da su ostala neizmenjena, po ugledu na instrumente. Ovi su potpuno analogni, klasične koncepcije, s preglednim numeričkim ekranom između, s tim da bi mogli biti za broj veći. Identičan je i upravljač, tim bolje, debljina obruča i prečnik su idealnih dimenzija.

Ručica menjača pre i posle restilizacije

Pre restilizacije centralni ekran imao je u principu 5 inča (u zavisnosti od tržišta i verzije 7 inča), sada ide i do 8,4 inča. Mogao je biti postavljen malo više, što se odnosi i na izmenjene komande klima uređaja. Više nisu kružnog oblika, u stilu točkića, sada su to obični tasteri s kojima se temperatura podiže ili spušta. No restilizacija je pre svega omogućila da Renegade obnovi i modernizuje opremu, kao što je recimo „inteligentni“ regulator brzine, koji održava željenu distancu s vozilom ispred.

U gradskoj vožnji vozač od sada može da računa i na automatsko urgentno kočenje, kao i zvučni signal za mrtav ugao (preglasan je i nervira), plus detekciju za prepreke prilikom vožnje unazad. Kako i priliči savremenon vozilu, uvedene su i aplikacije Apple Car Play i Android Auto.

Krupna američka beba

Iako je Renegade u principu mali gradski SUV, trenutno je jedan od najvećih, da ne kažem najviših u segmentu. Uz takve forme, jasno je da prostora za glave ima u izobilju, manje za kolena i ramena. Mislim naravno na zadnju klupu, jer na prednjim sedištima stiče se utisak da smo u daleko većem vozilu. Nažalost, mala površina vetrobranskog stakla i A stubovi debeli kao noga, smanju vidljivost, posebno u gradskoj vožnji. Ni veliki prečnik okretanja ne olakšava stvar, Renegade manevriše kao brod!

Prostor na zadnjim sedištima pre i posle restilizacije

Ukoliko ste očekivali da će se spoljašnje dimenzije pozitivno odraziti na ukupni prostor, samo ste delimično u pravu. Bez obzira što je duži za 10-15 centimetara od mnogih konkurenata, prostor za putnike pozadi je prosečan. Rekao bih da je predviđen za 4+1 osobu, dakle peta samo za nuždu i na kraće staze. Najgore je prošao prtljažnik s maksimalnih 350 dm3, iako naoko ne izgeda tako mali… Veoma je dubok, pod uslovom da se odreknete rezervnog točka (256 dm3 s točkom istih dimenzija, odnosno 297 dm3 sa redukovanim). S druge strane, obaranjem naslona dobija se „lepih“ 1.300 dm3.

Made in Fiat

Na polju motorizacije nema nikakve dileme, svi motori su poreklom iz Fiata. Uostalom, 500X i Renegade izlaze iz iste fabrike, što je za Jeep pravi kuriozitet. Prvi je model koji se isključivo proizvedi izvan USA. Oba dakle dele zajedničku platformu „Small wide 4WD“, agregate i integralni pogon, koji je u slučaju Renegadea nešto sofisticiraniji.

Slika 1 – Renegade 2.0 MultiJet/140 4×4 Active Drive, slika 2 testirani model

Izbor pogonskih jedinica je bogat, iz prostog razloga što je zamišljen kao globalni automobil, koji će se prodavati u stotinak zemalja sveta. Razlika je što se osnovna ponuda više nije bazirana na benzinskom 1.6/110 (menjač s pet brzina), već se bazira na trocilindarskom 1.0 T. Izbačen je i benzinski 1.4 Turbo od 140 i 170 ks, na čije je mesto došao novi četvorocilindarski 1.3 GSE Turbo T4, od 150 i 180 ks. Poslednji je u 4×4 verziji, jedino nisam uspeo da saznam da li se eventualno može dobiti i sa samo prednjim pogonom?

Iako osveženi, dizeli nisu izmenjeni, 1.6 Multijet i dalje razvija 120 ks (šestostepeni ručni menjač), dok snažniji dvolitarski postoji u verziji od 140 i 170 ks. Uparen je sa šestostepenim ručnim menjačem ili, pazite sada, devetostepenim automatskim. U zavisnosti od snage, pogon je na prednje točkove, integralni, ili integralni s kratkim prenosima. Ovaj poslednji rezervisan je za verziju Trailhawk, koji ujedno poseduje dopunski režim „Rock“. Ne, ne radi se o Hi-Fi sistemu za slušanje rock muzike, već specifičnom podešavanju ogibljenja za stenovite terene.

E da, Renegade je retko polivalentan mini SUV, sposoban da se upusti u prave avanture. Ovu verziju sam imao priliku nakratko provozati pre par godina, podsećanja radi ima klirens od 22 centimetra (+ 2 centimetra u poređenju s ostalim, odnosno čak 4 centimetra za najslabije verzije) i Good Year pneumatike M+S, plus elektronsku blokadu diferencijala, s još četiri režima funkcionisanja; Auto, Snow, Sand i Mud.

Tu nije kraj nabrajanju njegovih off-road kapaciteta, jer Jeep ne bi bio to što jeste kada ne bi posedovao i amortizere s velikim hodom. Napred od 17 centimetara, a pozadi čitav 21 centimetar! Šasija je naravno pojačana, kako bi pružila neophodnu krutost u ekstremnim uslovima eksploatacije, dok kratki prepusti napred i pozadi omogućuju napadni ugao od 31°, i savlađivanje uspona od 55°. Potpuno suprotno njemu, testirani 1.0 T, samo imenom pripada familiji terenaca. Verujem da bi se u grobu prevrnuli osnivači Jeepa kada bi znali da njihovo čedo danas pokreće motor ovako „smešne“ zapremine, no vremena su se promenila…

Striktni minimum

Po startovanju, ovaj mali, ali moderni blok od aluminijuma, potpomognut turbopunjačem i direktnim ubrizgavanjem goriva, ne može sakriti svoje poreklo. Sva sreća, kabina je odlično izolovana, tako da se u vožnji više čuju šumovi od strujanja vazduha i buka od kotrljanja točkova. Tu se negde i završavaju kvaliteti vezani za njega, jer uprkos 190 Nm i 120 ks, težina od nekih 1.400 kilograma, uzima svoj danak. Motor je prosto „ugušen“ (posebno kada je u vozilu više osoba). Da bi se ostvarile koliko-toliko prihvatljive perfomanse mora se „navlačiti“ u obrtaje, što se odmah manifestuje natprosečno visokom potrošnjom. Ni predugi prenosni odnosi ne olakšavaju mu posao, zbog čega se neprestano mora „igrati“ pomalo „gumenom“ ručicom menjača.

No živce sam najviše iskidao prilikom polaska, odziv na gas s lakim zakašnjenjem, komplikuje brzo startovanje. Naime, često mora da se „napumpa“, odnosno podigne na barem 2.000 obrtaja, uz obilatu upotrebu kvačila. Jednom kada se savladana tehnika polaska, sledeći cilj je spustiti gradsku potrošnju ispod 15 litara. Izvodljivo, ali zaista treba imati „pero lako“ stopalo na gasu i sreću da se uhvati „zeleni talas“. U tom slučaju računajte na nekih 11-12 litara, manje od toga je misaona imenica!

Na otvorenom putu motor je znatno ekonomičniji (bez sportskih ambicija zadovoljava se sa 7-7,5 litara), osim toga, do izražaja dolazi veoma dobro ponašanje na putu. Iako možda i nije najagilniji u klasi, Renegade je primerno udoban, uz malo podupravljanja prilikom temperamentne vožnje. Kako se jedno vreme kroz medije provlačila priča o odizanju zadnjih točkova pri jakom kočenju, nalazim za shodno da istaknem kako tako nešto nisam zabeležio…

Naše druženje s njim završili smo vikendom u Normandiji, nakon nekih 500 kilometara auto-puta (u oba smera). Bez imalo sumnje, Renegade 1.0 T nije najtalentovaniji SUV za duži put, no ipak je sposoban održavati dobru „krstareću“ brzinu od 140-150 km/h. Želim da kažem da u ovakvim okolnostima nije preterano hendikepiran relativno malom snagom agregata, no zauzvrat „popije“ 8,5 litara na 100 km. Ukoliko bi trebalo izvesti neki zaključak, moj savet vam je da posegnete za snažnijim 1.3 T ili dizelom blokom. Voženi možete pokloniti recimo ćerki, koja ionako nema pojma šta su to cilindri i čemu služe, važno je da ima jedan fensi „džipćić“! Tako ćete i mirnije spavati, osim što je siguran u svakom pogledu, Renegade 1.0 T ubija želju sa „jurcanjem“, jer kada se baci pogled na putni računar, gde stoji prosečna potrošnja od dobrih 9 litara, dva puta će razmisliti hoće li njime „zapucati“ na more, ili će uzeti avion. S druge strane, treba pohvaliti početnu cena od 17.070 evra, no želite li ga kao na fotografijama (završni nivo Limited), plus nekoliko atraktivnih opcija kao što su veliki panoramski krov s električnom komadom, kožna sedišta, ekran od 8,4 inča, Hi-Fi sistem Beats…, koštaće će vas brat-bratu oko 25.000 evra.

Može i bolje

Za one koji od jednog Jeepa očekuju više, mnogo više, preneću vam zapažanja od pre par godina, u vezi s Renegadeom 2.0 MultiJet/140 4×4 Active Drive (narandžasti na fotografijama), na kome je Fiat, upravo kao i na snažnijem od 170 ks, značajno poradio, u cilju da ga učini što čistijim. Radi se o kompletno automatizovanom integralnom pogonu, koji, u normalnim uslovima vožnje, kada je omogućen siguran kontakt točkova s podlogom, u potpunosti isključuje kardansku osovinu i pogon na zadnje točkove, kako bi se umanjila potrošnja goriva. U trenutku kada računar detektuje proklizavanje prednjih točkova, automatski prebacuje i do 100 % obrtnog momenta na onaj koji ima bolji kontakt sa podlogom.

Pored redukcije, ovaj Renegade poseduje i elektronski sistem za kontrolu brzine prilikom silaska niz strme padine, kao i sve navedene režime vožnje, s izuzetkom „Rock“. Iskreno govoreći, osim blatnjavih zemljanih puteva, nisam se upustio u proveravanje off-road kapaciteta, iz prostog razloga što je bio obuven u letnje Michelin pneumatike. Tim bolje po ponašanje na asfaltu, gde se pokazao isto toliko talentovan kao i izvan njega.

Uprkos spomenutim amortizerima s velikim hodom, veoma malo se naginje i ljulja prilikom temperamentne vožnje u krivinama, bez da je udobnost narušena. Slično je i sa bukom i vibracijama koje oslobađa 2.0 MultiJet, iako nije diskretan, posebno dok je hladan, a njegovih 350 Nm po meri su 1.550 kilograma teškom vozilu.

Vožen je znači slabiji agregat od 140 ks, i iako je zbog cene interesantniji kada je u sprezi sa ručnim menjačem, testiranja radi tražio sam i dobio automatski. Devet stepena prenosa, reći ćete, nije li malo mnogo? Iskreno, odgovor je potvrdan, i sa dva manje posao bi bio dobro odrađen. Posebno jer su ovi podešeni na udobnost, odnosno ekonomičnost, te se Renegarde vrlo brzo, već pri brzini od 90-100 km/h, nađe u poslednjem. Ovo je pre svega dobrodošlo u vožnji na auto-putu, gde se pri brzini od 150 km/h motor „vrti“ na jedva 2.300 o/min.

Prelazi su zaista nežni, neprimetni, ali ne toliko brzi koliko smo očekivali. Primera radi, kada se sa 90 km/h želi naglo ubrzati, mora da „prešaltuje“ i u do 2-3 stepena niži stepen, na šta se izgubi dragoceno vreme. Prilikom delikatnih preticanja, ili u planinskim uslovima, nalazim da je bolje latiti se ručice i brzine menjati ručno. Angažovani prenos ostaje „zaključan“, elektronika nema uticaja na odluku vozača.

Potrošnja i cene

Same perfomanse su prosečne (10,2 sekunde do 100 km/h i maksimalna brzina od 182 km/h), no ukoliko želite za nijansu bolje, uzmite ga s ručnim menjačem, tako ćete ujedno uštedeti par hiljada evra. No bez obzira na broj stepena prenosa, ni ovde ne računajte na preterano ekonomičnu vožnju. Naš Renegade ni u najpovoljnijim okolnostima ne može ispod 6 litara, odnosno oko 7 litara na auto-putu. Po gradu računajte na 9-9,5 litara, tako da se prosečna potrošnja stabilizovala na 7,3 litra.

Njegova početna cena u Srbiji iznosi 24.070 evra, za završni nivo Longitude 4WD. Ukoliko vam integralni pogon nije imperativ a prelazite mnogo kilometara, najeftiniji 1.6 JTD/120 dostupan je za manje od 20.000 evra, dok za najskuplju verziju 2.0 JTD/170 4WD Trailhawk, treba 32.470 evra. Mnogo, čak i za jednu pravu legendu, sa zavidnim terenskim kapacitetima.

Tekst i fotografije: Perica Rajković

Uredio: Pavle Barta

	Dobre strane:
	Originalan i prepoznatljiv stil, opšti kvalitet, udobnost, diskretan agregat, početna cena
	Loše strane:
	Potrošnja, odnos snaga/masa, odziv na gas u nižim obrtajima, slaba vidljivost, zapremina prtljažnika

(13245)