Da li ste ikada videli luđeg Fiću?
Fiat 500 je sigurno jedna od najvećih ikona automobilske industrije. Originalno je predstavljen 1936. godine pod imenom 500 Topolino, a interesanto je da se Topolino može prevesti kao „Mali miš“, pošto su Italijani koristili identično ime za „Miki Mausa“. U svetu je ostala najpopularnija druga generacija koja se proizvodila od 1957. do 1975. godine pod imenom Nuova („Novi“) 500. Prodato je čak 3,9 miliona primeraka i možemo zaključiti da je ovaj mališa stavio Italijane na točkove u jednakoj meri kao što je to uradio Ford Model T za Amerikance, Volkswagen „Buba“ za Nemce i Citroen „Spaček“ za Francuze.
Tokom svoje duge istorije, model 500 se mogao dobiti sa jednim od tri agregata s dva cilindra, a zapremina se kretala od 479 do 594 kubnih centimentara. Naravno, postojali su silni modifikovani modeli od strane Abartha, ali verujemo da čak ni pokojni Karlo Abart nije mogao da nasluti šta će se njegovom delu desiti jednog dana kada dođe pod ruke jednog Amerikanca.
Njegovo ime nije poznato, ali ćemo spomenuti da se automobil nalazi u američkoj saveznoj državi Konektikat i da se trenutno prodaje za čak 85.000 dolara. Već na prvi pogled je jasno da nije reč o sasvim običnom Fiatu, ali teško da možemo nagovestiti šta se tačno krije ispod školjke.
Pa ako je verovati opisu, reč je o Hondinom 1,6-litarskom agregatu koji se originalno ugrađivao u Type R izdanje modela Civic u periodu od 1997. do 2001. godine. U fabričkom izdanju on je razvijao 182 konjske snage. Vlasnik kaže da agregat sada pruža devet „grla“ više nego kada ga je japanska firma proizvela, što je svakako više od 17 „konja“, kojima se Fiat mogao pohvaliti davne 1971. godine. Novi agregat je uparen sa petostepenim manuelnim menjačem, a u tipičnom stilu V-TEC motora crveno polje počinje tek na 9.000 obrtaja.
Naravno, da bi takva mehanika bila upakovana u malenog Fiata, zadnji deo vozila je morao da bude značajno proširen. Možda izgleda čudno na prvi pogled, ali kako su pneumatici pokriveni, tako je ovaj mališa i dalje legalan za vožnju u svakodnevnom saobraćaju. Vlasnik je naravno modifikovao i ogibljene i kombinovao disk kočnice sa onima koje su razvili Abarth i Honda. U prednjem delu vozila, to jest ispod haube, je instaliran novi rezervoar kapaciteta od 30 litara.
Velike izmene je pretrpeo i enterijer pa nije ostalo mnogo originalnih delova.
Bilo kako bilo, čuvena formula kako učiniti automobil bržim je uvek bila moćniji motor na manji broj kilograma koji ilustruju masu vozila. Vlasnik ovog primerka hedžbeka 500, se očigledno držao takve teorije, a kao rezultat dobili smo unikatni proizvod za kojim će se svi sigurno okretati.
AutoRepublika
(1918)
