1. Почетна
  2. Life
  3. Fitness
  4. Jedem samog sebe
Jedem samog sebe
20

Jedem samog sebe

455
20

Potencijalno, odnos sa hranom može biti razrušavajući. Gotovo ozbiljne psihopatologije u ovoj nezamenljivoj konekciji, imaju uvek slično tumačenje od strane psihologa, a to je, hrana je jednako ljubav. U fazi samostalnosti, individua ga doživljava kroz ljubav prema sebi samom, dok u fazi u kojoj smo deca, ovo korelira sa majkom i njenom neophodnošću.

Asocijacija na hranu u nekim osobama izaziva osećaj nužnosti, u nekima griže savesti što se goji, u nekima umetnost gustiranja, u nekima nemir što ne ume da jede onoliko koliko mu je potrebno, a pak opet u nekima od nas, automatski stvara fanatičnu potrebu za brojanjem kalorija, i naravno uvek postoje oni dragi utopisti koji jedu isključivo nešto organski, sa takozvanim “Cheating Day”, (kada na scenu stupa sumanut dan ždranja bezvredne “junkie” hrane).

Sve što hoću da kažem jeste da bi hrana valjalo da bude osim one priče o dubokoj ljubavi prema sebi i stvar odmerenosti. Svaka neodmerenost, pretenduje da izbaci još samo neki dodatni fanatizam koji svi u sebi svakako da imamo.

Hrana i čovek

Posebno mi je interesantna ona kategorija ljudi koja je razvila jednu ozbiljnu filozofiju na temu hrane. To su oni pesnici koju se celu svoju poemu života sveli na analizu hrane, od ljudskog ponašanja, do teorija zavere, do besomučnog izučavanja uticaja na nas i na svet oko nas. Radost je za njih ubedljivo najučenija kategorija. Znate ono kada sedite sa nekim, ko je od nedavno postao vegan, a prethodno je bio vegeterijanac, a pre toga sladokusac plodova tora i kako vas tužno gleda dok jedete neku dobru Cezar salatu sa piletinom i raznoraznim umacima od mlečnih proizvoda.

Iako on kaže da je njegov izbor njegova životna filozofija i da u tom lancu života, on oseća ogromnu odgovornost prema sebi i svetu oko sebe, oči mu kazuju da bi najrađe smazao tu dobru salatu.

Naravno, ne govorim o onim ljudima, koji su iz dubokih razloga koji se bazira na njihovim sistemima verovanja i vrednosti došli do spoznaja u kojima je za njih najprikladniji odabir baziran na isključivanju pojedinih namirnica određenog porekla, već o onim pomodarskim proleterima, koji u skladu sa svojom „stabilnošću“ lepršaju po svojim novim identitetima u vezi sa hranom.

Ah, a sportisti? Ubedljivo, najluđa kategorija ikada. Uvek se setim našeg dragog trenera (sa fotografije – onaj krupniji tip), koji je pred takmičenje mesec dana jeo isključivo “kilo” blitve i “kilo” kuvanog oslića, zbog takmičenja, i kako bi to prošlo, „čašćavao“ je sebe na dnevnom osnovu sa tepsijom žu-žua, ili celom tortom sa malinama, pa zbog toga nije mogao da vežba. I sama sam nekada bila na tom putu neodmerenosti i telo teško prihvata ovakkve amplitude, posebno zbog vežbanja.

Ne generalizujem, svoje kategorije sam stvarala na osnovu razumevanja životnih iskustava i relacija sa ljudima koje sam imala u njemu, naravno da nisu svi sportisti isti, ili svaki vegan.

Ono si što jedeš

Kakve god bile nečije lične preference, čini mi se da se svi slažemo oko par stvari, a to je da je hrana u velikom delu determinisala naš uspeh. Ona najdirektnije utiče na zdravlje i još direktnije može pomoći u bolestima.

Svi želimo da budemo zdravi, lepi i puni energije. I jeste, živa hrana je svakako bolja od one termički obrađene,

Danas postoji beskonačno mnogo saveta o ishrani, bezbroj knjiga o dijetama, međutim uvek nekako deluje da nam u toj šumi informacija nešto ne paše.

Hipokrat je odavno mudro kazao:

„Neka hrana bude tvoj lek, a lek neka bude hrana“.

Iskreno, ono što me u poslednje vreme potpuno oduševilo i što sama primenjujem već neko vreme je famozna autofagija, iliti 16 sati ne jedem, 8 sati jedem. U našoj zemlji već neko vreme poznatija kao režim Novaka Đokovića.

Japanski biolog, prikazan na fotografiji iznad, 2016. godine je dobio Nobelovu nagradu za otkrivanje svrhe ovog metaboličkog procesa.

Autofagija je proces kojim ćelije razgrađuju i recikliraju svoje komponente i time telu obezbeđuju energiju i pospešuju proces obnove ćelija. Ćelije autofagijom odstranjuju oštećene proteine i organele, te tako suzbijaju negativne efekte starenja organizma.

Ona učestvuje u mehanizmu odbrane od mnogih bolesti, pomaže u borbi sa virusima i bakterijama. To je najbolja detoksikacija nšeg tela.

Svašta nešto stručno i interesantno na ovu temu, možete dalje naći na ovom linku.

Meni savršeno odgovara, s početka mi je bilo iz nekog razloga teško, no vremenom sam savršeno ušla u taj režim, i dalje ne pazim toliko šta jedem, ali jedem tih osam sati. Preostalo vreme, pijem vodu i na žalost kafu. U nekom narednom stadijumu planiram i to da prilagoodim, na prvom mestu tako što ću da smanjim unos slatkiša, a njihov sam verni “fan” godinama.

Imam dovoljno energije i životne i one za vežbanje, ali dodatno se osećam lagodnije i lakše, odmornije i to mi jako prija.

U biti to je stil života nešto nalik postu, ja ga doživljavam kao kuhinju. Znate ono kada kuvate, valja za sobom posle očistiti i srediti, te tako i sa autofagijom, periodom nejela vi sređujete „svoju kuhinju“ i dajte lep radni prostor za naredno kuvanje, odnosno unos hrane.

Mi vazda nešto trošimo, ogromni smo potrošači, ili pretrpavamo hranom stomak, ili um razno raznim emocijama ili intelekt sa beskonačno puno informacija.

Definitivno unosimo više nego što možemo da svarimo, na sva „tri polja“. Tako „prejedeni“ lako možemo postati bolesni, fizički ili psiho-emotivno. Slobodan čovek je onaj koji ne zavisi ni od jednog od ova tri aspekta.

Izbor je zaista naš. Ko smo mi? O čemu pričamo sa našim prijateljima, čemu se radujemo, šta jedemo…Samo mi možemo to znati, jer u stvari mi smo sami sebi gurui.

Ružica Majkić

(455)

Komentari objavljeni na portalu "Auto Republika" ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst. Redakcija "Auto Republike" zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.
guest
20 Komentara
Inline Feedbacks
View all comments
s mile

Činjenica je jedna, industrija hrane veoma podmuklo degradira kvalitet hrane, ali je čini sve boljom vizuelno / ukus. Ni hleb, više nije hleb, prepun aditiva. Industrijska hrana, prerađena…pepuna aditva, boje, emulgatora… Potrebno je malo se edukovati, i jesti zdraviju hranu. Svako u skladu sa znanjem, i mogućnostima. Piletina po nekim marketima je oko 1,5eur / kg, ali kakva… Suhomesnato, je toliko slano, i puno vode, da ima najmanje mesa u njemu…. Postoji izbor, ali mediji, marketi svojim bombardovanjem guraju svoje proizvode. preporučujem dokumentarac FOOD, INC -2008god, kao i THAT SUGAR FILM -2014 promenićete barem malo odnos ka hrani i šećeru… Pročitaj više »

s mile

dodao bih još jedan dokumentarac, svežijeg datuma, 2020, FAT FICTION

suština je da gojaznost ne potiče od masnoća, već od šećera
npr voćni jogurt, sa malo masnoća, ali sa ogromnom količinom Šećera, nenormalno sladak,barem meni…

moron

Daću detetu da pročita … On baš drži do “zdrave ishrane”. Nije kao ja 🙂 Najpre je bio vegetarijanac, “došlo” mu to negde sa 14 godina, samo nas je jednoga dana “obavestio” … Pokušavali smo … Tako je “terao” možda oko 3 godine … Onda se “vratio” i mesu, ali, godinma sve sam sebi sprema, uglavnom je to bez začina i meni tako bezukusno, da nemam reči… Sam kuva … Svako malo neki “haos” ili “požar” u kuhinji … Svašta kuva. Sada je već počeo da kuva i za majku. “Oni” imaju neku svoju “posebnu ishranu”. To je valjda ta… Pročitaj više »

s mile

ajd biciklisto, baš sam od tebe očekivao da budeš ZA primer…

moron

Ja celi život jedem “kao pred smrt”, a uvek sam “neuhranjen” 🙂
Koji “dar”, naravno, ne treba mešati sa potrebom zdrave ishrane. Trudim se da baš ne jedem “smeće”, posebno jer sam već dugo vremena izložen “šikani” i “propagandi” od ovog detata koje vodi računa o zdravoj ishrani i prosto nastoji ( i često uspeva ) da mi ogadi svaki ukusan zalogaj … Trudim se da ne sedim zajedno sa njim za stolom dok jedem … Ako mi na kraju “oduzme” i Karadjordjevu šniclu, samo suicid vidim kao mogući spas 🙂

Balkanboj

moron, pazi, ja sam isto tako skoro ceo život proveo na smeću (sendviči, čips, smoki, slatkiši, gazirani sokovi, kafa po čitav dan, kuvano jelo ako baš mora) i nisam mogao više od 2kg da nabacim. A u stvari sam bio intolerantan na gluten. Evo 4 godine kako sam promenio ishranu (i nabacio 25kg više).
Uglavnom, čitava porodica je u neku ruku promenila ishranu. Hleb pravimo sami (neko bezglutensko brašno), koristimo sve više namirnica iz par domaćinstava u kraju (neke prednosti života na selu) tako da smo smanjili kupovinu preradjevina.

Don

Hm, davno sam ja ovdje negdje u komentarima spominjao tog Japanca i njegovu Nobelovu nagradu za jeo ti sam sebe. Glede hljeba, znam da uvoze ljudsku dlaku iz Kine da uzmu iz nje nešto i onda se to upucava u hljeb ne bi li isti duže trajao. Pa napravi domaći od brašna pa ćeš vidjet koliko ti stoji a da se ne pokvari ili okori.

Izmenjeno 3 meseci pre od strane Don
J4ZZ3R

Ja sam radio u banci 8 godina i uzeo neki nemacki hleb iz IDEA marketa (2 kriske euro i po) , kefir, domace suvo meso taman da uzmem prvi zalogaj u kancelariji kad u kancelariju mi ulazi direktor gradske pekare, gleda me i mrsti se. “Covece kakav ti je to hleb!??” Rekoh, nemacki sa semenkama ovog, onog, heljdom, razi bla bla. Gleda me i veli “Nemoj NIKADA, ali nikada da jedes nista sto nije svez hleb, kad bih ti objasnio kakvi aditivi idu i u nas dugotrajni zgadilo bi ti se… Goli otrov. E od tada sam kupio Panasonic pekaricu,… Pročitaj više »

don

daj baci link na taj uredjaj sto si kupio, da vidim o cemu govoris.

J4ZZ3R
moron

don,
nemoj mnogo slušati njegove preporuke… Uglavnom sve potencijalno vode značajnim troškovima …

s mile

vredi, 200e za pekaru, i svakodnevno svež hleb, po sopstvenom receptu

J4ZZ3R

Moram tvom sinu poslari link za Superangel sokovnike 🙂 Hmmm… 🙂

Yankee

Imam i ja istu stvar u kuci, preporucljiva stvar.

Don

Baš ti hvala, nisam znao da ovo postoji, ja ga pravim i mijesim sam…200€ ..vrijedi razmisliti. Koliko struje troši?

Don

Jel to mašini treba min.4 sata da napravi hljeb????????

J4ZZ3R

Od 2 do 5,5 sati u zavisnosti of vrste hleba (sa ukljucenim pecenjem)… Ali ona vecinu vremena ne radi, ubacis sastojke, pa se ceka, pa mesi hleb, pa se ceka da naraste, pa da se ispece.

Ne znam koliko trosi, ne verujem da trosi puno. U Nemackoj je oko 160+ eur, kod nas je 300+

Don

Ok,hvala .

don

nego, sta radi ova na stangi? kakvo je to zanimanje..

s mile

Ne vezano za hranu, već za plastiku koja je mnogo korisna, ali bez njene reciklaže, će mo se zatrpati u plastici.

Tako da preporučujem ove dokumentarce

“A plastic ocean” 2016god,
“The story of plastic” 2019god