Bil Gejts je jednom kupio najsporiji blindirani automobil

Nekada najbogatiji čovek na svetu silno je želeo blindirani Mercedesov karavan, ali ga je nemački proizvođač odbio, navodno uz obrazloženje da je odgovornost jednostavno prevelika.

Bil Gejts, koji je svojevremeno bio najbogatiji čovek na planeti, imao je ključnu ulogu u usvajanju zakona „Show and Display“ u SAD – propisa koji omogućava kolekcionarima da registruju uvezeni automobil koji ne ispunjava američke bezbednosne standarde, pod uslovom da se koristi retko. Taj zakon mu je omogućio da legalno vozi Porsche 959, ali za svakodnevnu upotrebu želeo je nešto diskretnije – i blindirano. Tako je na kraju došao u posed jednog od najsporijih blindiranih automobila ikada napravljenih.

Teri Hejg, bivši menadžer prodaje luksuznih automobila iz Belvjua u saveznoj državi Vašington, ispričao je u nedavno za VINwiki kako se jednom u salon Mercedes-Benza pojavio Gejtsov predstavnik sa željom da naruči blindirani karavan. Gejts, tada već poznata figura u svetu tehnologije, brinuo je za svoju bezbednost i želeo je da njegova deca putuju u oklopljenom vozilu. Iako se ne navodi tačan model koji je želeo, prikazana je fotografija Mercedesa S124, preteče E-klase.

U to vreme Mercedes nije imao serijski blindirane karavane u svojoj ponudi, pa je Hejg kontaktirao centralu u Nemačkoj kako bi pitao da li mogu da naprave jedan po posebnoj narudžbini za imućnog i uticajnog klijenta. Na iznenađenje svih, Mercedes je navodno odbio zahtev. Hejg je njihovu odluku sumirao ovako:

„Nećemo to da radimo. Odgovornost je prevelika. Ako bi se nešto desilo toj deci, a mi smo Bilu rekli da je automobil otporan na metke ili nešto slično, a ispostavi se da nije… Ne želimo da imamo ništa s tim“.

Međutim, potraga za blindiranim karavanom se tu nije završila. Predstavnik Gejtsa je zatim kontaktirao Volvoovog zastupnika i pitao da li se njihov model 240 može blindirati – i, donekle iznenađujuće, odgovor je bio „da“. Nije poznato da li je Volvo sam obavio posao ili je angažovana neka treća firma, kao ni šta je tačno modifikovano i gde se taj automobil danas nalazi. Ono što se zna jeste da je dodatna zaštita znatno pogoršala performanse automobila.

Pošto se Volvo 240 povukao iz proizvodnje nakon 1993. godine, uzimamo tu verziju kao primer. Nudio se kao limuzina i kao karavan, a imao je 2,3-litarski četvorocilindarski motor sa 114 konjskih snaga i 184 Nm obrtnog momenta. Težio je oko 1.380 kg, a ubrzanje do 100 km/h trajalo je više od 10 sekundi. Ugradnja blindiranih panela i debljeg stakla lako je mogla dodati još oko 450 kg, što bi ga pretvorilo u pravi tenk po performansama. S124 bi verovatno bio nešto agilniji – model 300TE iz 1993. imao je šestocilindarski motor od 177 KS i težio oko 1.565 kg.

Izgleda da performanse nisu bile prioritet porodici Gejts. Hejg, koji je radio za istu firmu koja je posedovala i Volvoov salon preko puta, ispričao je i jednu zabavnu anegdotu: blindirani Volvo je svakog meseca dolazio u servis, jer je motor prozora na vozačevim vratima redovno otkazivao zbog težine debljeg stakla. Umesto da ugrade snažniji motor, serviseri bi jednostavno skinuli oblogu vrata, zamenili motor i – poslali automobil nazad na put.

AutoRepublika

(156)