Raste broj oldtajmera u nemačkim garažama
Broj klasičnih automobila u Nemačkoj je ponovo u porastu. Prema podacima kojima barata Savezno telo nadležno za pitanja saobraćaja (Kraftfahrt-Bundesamt – KBA), na početku ove godine je evidentirano 595.046 primeraka oldtajmera, što je za 10,9% više nego lani.
Rast je zabeležen u svim automobilskim klasama, dok je posebno visok bio kod prikolica (+17,8%), kamiona (+14,3%), traktora (+11,8%) i automobila (+10,8%). Uz 526.002 primerka, iliti 88,4% od ukupnog broja klasika, putnički automobili čine i ubedljivu većinu u ukupnoj floti oldtajmera. Od 60 godina je starije ukupno 52.399 vozila.
Kako navodi KBA, mogući razlozi za opstanak trenda rasta broja klasičnih primeraka jesu ti koji se tiču visokog kvaliteta “automobila za svaki dan” iz sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, kao i zbog velikih serija u kojima su izrađivani.
Tada su sa traka silazili Golf 1 ili na primer Opel Kadett, što su veoma zastupljeni modeli među onima koji imaju pravo da nose tablice s oznakom “H”, koja otkriva klasične primerke, to jest one koji se smatraju “nosiocima istorijskog blaga Nemačke” Takvi četvorotočkaši ne mogu biti mlađi od trideset godina.
Vlasnici vozila s registarskim oznakama koje sadrže oznaku „H“ mogu uživati i u dodatnim privilegijama koje se tiču poreske politike države, ali i politike osiguravajućih kuća. Jedna od njih je i mogućnost vožnje u zonama koje su inače zabranjene za sva vozila koja ne poštuju najstrože ekološke norme.
Uvek na ceni
Klaus Mirbah se bavi oldajmerima još od pedesetih godina prošlog veka. Angažovan je u trgovanju starinskim primercima u Hamburgu, kao i u organizaciji trka vozila iz te kategorije. Za njega i njegovu gospođu Britu, radi se o „predivnim kreacijama nekog drugog vremena, jednostavnoj mehanici, kao i učešću na bajnim događajima koji se oko ovih vozila organizuju“, što fascinira i druge bračne parove, naročito one koji su najlepše godine života proveli baš u periodu kada su današnji klasici bili masovno na ulicama.
Britino iskustvo govori o tome da postoji više kriterijuma koji starinske automobile čine vrednim nakon mnogo godina. Prvo, ceni se retkost, zatim odnos cene i ponuđenih performasi, ali isto tako i podaci iz istorije vozila. A „bube (VW), patkice (Spaček) i slični će uvek imati prođu,“ kaže Klaus Mirbah.
Uobičajena je neisplativost ulaganja u oldtajmere
Po mišljenju Mirbahovih, kupovina klasičnog primerka uz želju da se kroz tu transakciju nešto zaradi, nema neku ekonomsku logiku.
„Kod starinskih automobila uvek je u pitanju ljubav, hobi, baš kao što je to slučaj i sa konjima ili plovilima,“ navodi prodavac oldtajmera. Rast vrednosti nekog primerka uvek zavisi od ličnih ciljeva, stanja vozila, istorije istog, retkosti ponude.
Stručnjak iznosi i podatak da su troškovi vezani za posedovanje takvog vozila, na primer za popravke, osiguranje, garažiranje i rezervne delove, veoma visoki. Povrh svega, morate i voziti automobil kako bi se održao u dobrom stanju: „Najgrđa sudbina jednog automobila jeste ona u kojoj se ne vozi, to jest čami u garaži.“
Ako znate sve ovo, uvek ćete držati svog limenog ljubimca aktivnim, a onda možete očekivati i povrat svog novca, možda čak i nekakav profit. Međutim, „ukoliko ste pazarili klasičan primerak s namerom da zaradite nešto na njemu, dižite ruke od takve rabote, bolje je.“
Stav Frica Kirenera, koji je odgovoran za starinska vozila koja pripadaju Nemačkoj asocijaciji automobilske industrije (VDA), jeste da u pojedinim situacijama, investicija u klasičan primerak može delovati kao potez koji donosi siguran prinos.
„Neka informacija koje dođe do javnosti, a tiče se postignute cene na aukciji, utiče na to da mnogi pomisle kako je posedovanje klasika, istovremeno i garancija profita. Međutim, to najčešće nije tako. Troškovi posedovanja takvog vozila umeju biti vrtoglavi.“
Povrh svega, trend rasta tržišta starinskih vozila je zaustavljen i na sceni je drastičan pad.
AutoRepublika
(1394)
Lako je nemcima da svake godine imaju sve više oldtajmera. Kod njih stara vozila ne koriste kao kokošinjac ili ostavu za drva. S druge strane potrebno je dosta vremena i truda (uz novac) da bi vozilo starije od 30 godina održali u dobrom voznom stanju. Takođe potrebno je da vlasnik tog oldtajmera ima neko osnovno (poželjno i bolje) znanje iz auto mehanike kako bi mogao sam da odradi sitne popravke. Naravno uz kompletno servisno i radioničko uputstvo (tzv. service manual) da sve bude tip top. Na balkanu ljudi jedva održavaju svoje automobile u nekom pristojnom stanju (gume sumnjivog kvaliteta često… Pročitaj više »
sve su to nemacki klasici vrh kvaliteta. naravno da tu nema japanskih starina jer toje pravljeno za jednokratnu upotrebu ko telet papir. razmisljo sam da sredim moju dvicu da je prodam gore nekom postenom svabi i da za te pare doteram polovnjaka sedmicu. neznam kako bi islo to oko papira
Jedan originalni Nissan Skyline ili Datsun 510 vrede vise novca nego vecina svapskih auta u toj klasi. O Hondi NSX, Datsunu Z ili Toyoti Supri da ne govorim …
sta je to nisan skilajn i dacun 510. iz prvog ili drugog svetskog rata ili sta
Guglaj. 😉
pa to su neki japanski krsevi koji nisu ni doprli do evrope. moj druze evropa je početak, centar i srz nase planete. hebo auto koji nemozes ovdje videti
Mora da zato vrede vise od svaba – jer su „krsevi“. Tek o vrednosti americke klasike da ne ulazim u detalje …
nisi razumeo da je ovde evropa a te tvoje relikvije ovde neikoga ne zanimaju. mozda na marsu i mesecu vrede jos vise proveri tamo.
Ne zanimaju ni svabe koje ostavljaju oblak dima iza sebe nikoga izvan Evrope … Ista logika.
samo sto je ovo evropa i sto je svabski auto vrh. merc bmw audi je osnov za sve ostale i ostavljaju tvoje pacere u oblaku zavisti i zelje to be merc bmw i sl
Ne razumem – „ovo je Evropa“? Koje „ovo“?
Pazi ovo … koji svabo iz tog perioda danas vredi ovoliko novca?
http://jdm-expo.com/vehicle-inventory/525-nissan-silvia-csp311-sale.html
eh Yankee, navijao sam za tebe ‘al ga sad bas uprska! Gledaj sad ovako, Svajcarska je za USA jedna mizerno malo trziste, ne znam da li ima 8 miliona ljudi. Samo 5 minuta pretrage na oglasima ce mi izbaciti preko 50 nemackih auta starosti od 1960. do 1970. sa cenom vecom od gore navedene Silvie. Ukoliko uracunam engleske i italijanske aute, bice ih preko 100. Pri tome nista protiv japanaca, jer NSX, Supre, Nissan GTR, potcenjuje samo ko ne zna.
Moze li link da vidim o kojim autima je rec? Ili da odmah predpostavim da je rec o luksuznim autima i egzoticima koji su kostali nekoliko puta vise nego bilo koji Nissan proizveden u tom periodu?
Pa upravo auto ciji si link prosledio je jedna od najzescih egzotika. ‘The Nissan Silvia CSP311 made its public debut at the Tokyo Motor Show in September 1964 as the „Datsun Coupe 1500“. The introductory model was a hand-built coupe based on the Fairlady convertible, styled with input from Count Albrecht Goertz. Its appearance is similar to the Lancia Fulvia coupe. The CSP311 was powered by the 96 hp 1.6 L Nissan R series engine. The engine was equipped with twin SU carburetors. Production ceased in 1968 after a mere 554 were made (mainly in 1965), each one of them… Pročitaj više »
Japanskih starina nema jer su oni tek sedamdesetih godina poceli sa probojom na evropsko trziste, pri cemu su se prvobitno orijentisali na jeftina i nezanimljiva vozila za svakodnevnu upotrebu i terence. Takodje ne treba zaboraviti da je u Evropi do skoro vladao rezim protekcije protiv japanskih proizvodjaca. Primera radi, pre jednistvenog evropskog trzista, Francuska svim japanskim proizvodjacima zajedno nije dala da predju 3% svog trzista dok je Italija 1991. dozvolila uvoz samo 13000 japanskih automobila, od cega je oko 10000 proizvedeno na teritoriji Evrope. Tako da za japanske automobile u Evropi niko nije ni cuo sezdesetih godina, sedamdesetih su bili… Pročitaj više »