Magareća leđa
18

Magareća leđa

3.25K
18

“Magareća leđa” (dos d’ane), kako se u Francuskoj popularno nazivaju “ležeći policajci”, izraz je koji označava prepreke na putu u cilju smanjenja brzine kretanja vozila

Da li su “ležeći policajci” modni trend ili nezaobilazan element sigurnosti? Biće da je jedno i drugo, jer evidentno je da ih danas srećemo više nego ikada. Kada je daleke 1980. godine dole potpisani ponosno stavio vozačku dozvolu u džep, ovaj pojam nije ni postojao, kao i te izbočine na putu, koje su nam postale svakodnevnica. I to ne samo u Srbiji, ili ukoliko hoćete bivšoj Jugoslaviji, već i u razvijenijim evropskim zemljama, kao što je Francuska.

Ukoliko me pamćenje dobro služi, tek od pre jedno desetak godina postali su svakodnevni dekor u saobraćaju, kao i kružni tokovi, koji su zamenili tradicionalno ukrštanje puteva. Upravo zbog toga, pomislio sam da se radi o pomodarstvu, jer gustina saobraćaja je na više-manje istom nivou kao pre jednu deceniju. Međutim, nivo svesti se u međuvremenu podigao, ukoliko ne kod vozača onda kod odgovornih za bezbednost u saobraćaju, tako da smo iz godine u godinu svedoci razno raznih-mera nametnutnih u tu svrhu. Mislim pre svega na radare i kamere, no jedna od najefikasnijih metoda, ukoliko ne i najeftinijih, evidentno su “ležeći policajci”.

Želeli to ili ne, vozači su jednostavno prinuđeni smanjiti brzinu kretanja, u protivnom rizikuju da ozbiljno oštete svoje vozilo. Posebno jer su mnoge ovakve prepreke urađene “od oka”, odnosno kose se s važećim propisima. O postavljanju “privatnih”, od strane građana, bolje da ni ne pričamo, pojedine kao da imaju za cilj da kompletno zaustave vozila, a ne da ih uspore! Iskreno govoreći, na ovakve do sada nisam naleteo u Francuskoj, iako se i ovde radi sve i svašta, posebno na privatnim parkinzima velikih supermarketa.

Pojedini imaju i do 20 santimetara visine i slabo su obeleženi, tako da je neophodno ubaciti u prvi stepen prenosa kako bismo ih  “preskočili”, brzinom ne većom od 10 km/h. Potpuno van zakona, po ugledu na “ležeće policajce” u Srbiji, koje sam video u pojedinim gradovima. Po sistemu “uradi sam”, ove nelegalne prepreke delo su građana po principu “mešalica za beton i par komšija” a prisutni su uglavnom u prigradskim naseljima i u ulicama s privatnim kućama.

Reče mi tako jedan poznanik pre par godina, kako su komšije u paralelnoj ulici postavili prepreku visoku kao trotoar, te su i oni pribegli istoj metodi kako bi usporili vozače koji sada jure kroz njihov ulicu. Tek da se zna, pojedinci nemaju pravo na ovako nešto, javno preduzeće “Direkcija za izgradnju grada” vrši uklanjanje i ponovno postavljanje ležećih policajaca, u skladu s preporukama “Agencije za bezbednost saobraćaja” i Zakona o saobraćaju. Ukoliko se dakle pridržava zakona, “ležeći policajci” obično se postavljaju u blizini škola, predškolskih ustanova ili drugih objekata u kojima borave deca i gde ih je potrebno zaštititi od nesavesnih vozača.

Mogu se postavljati i na drugim mestima gde je potrebno usporiti saobraćaj, kao na primer u ulicama ili putevima na kojima ima mnogo pešaka, prolaznika ili šetača, odnosno u ulicama koje se povremeno pretvaraju u pešačke zone ili turističke deonice. Mogu se postavljati i na mestima gde se sporedni putevi ili ulice spajaju s onima koje imaju pravo prvenstva, da bi se sprečilo izletanje vozila na takve saobraćajnice.

Po nekim podacima u Srbiji ih ima više od 10.000 hiljada, što je veoma malo u poređenju s Francuskom, koja broji oko pola miliona istih. Mnogo, slažem se, posebno ukoliko su postavljeni bez ikakve logike i ne poštujući važeće propise, o čemu ćemo malo kasnije. No ukoliko uzmemo u obzir statistiku baziranu na skrivenoj kameri postavljenoj na jednom pešačkom prelazu nadomak osnovne škole u Beogradu, možemo se uveriti da su apsolutno neophodni. Naime, čak 60 % vozača ne poštuje saobraćajni znak, te vozi brzinom od 60 do 80 km/h, iako je propisana brzina u zoni škole dva puta manja. U Srbiji se koristi samo jedan način usporavanja, a to je uzdizanje puta, dok se u Evropi i svetu primenjuju i lavirint prepreke, kao i razna udubljenja, betonske prepreke i mini kružni tokovi saobraćaja. Sve u svemu, pored pravilnog uputstva za postavljanje ležećih policajaca Srbiji nedostaju i ozbiljne studije saobraćaja u opasnim zonama…

Od čega se prave

U početku, na ulicama Pariza vozači su se uglavnom sretali s nekakvim više-manje improvizovanim preprekama, uglavnom od gume ili tvrde plastike. Lako se uklapaju i montiraju, pa su kao takvi pogodni za sve situacije i ne zahtevaju strogo ravnu površinu kolovoza. Gumeni usporivači izrađeni su od tehničke gume crne boje, s reflektujućom trakom bele boje i staklenim i keramičkim perlicama, kako bi se bolje videle noću. No iako je guma od koje se prave otporna na UV zračenje i ostale atmosferske uticaje, naftne derivate, ulje, soli i habanje, ipak se relativno brzo istroši ili otkači od asfalta.

Zavisno od ograničenja brzine na određenom delu puta, ležeći policajci mogu biti različitih dimenzija, pa je tako i njihova visina ograničena na 3 santimetra (širina 60 santimetara), ukoliko maksimalna autorizovana brzina iznosi 50 km/h. Visina može iznositi i do 7 santimetara (dužina 120 santimetara), kada je ograničenje od 30 km/h. E sad, zakon varira od zemlje do zemlje, gore napisano se uglavnom odnosi na Srbiju. Detalje možete pronaći pri kraju teksta (Pravilnik o tehničkim sredstvima za usporavanje saobraćaja na putu), da vidimo kakva je situacija “napolju”.

Recimo odmah, tematika je veoma složena, jer ovde je jasno propisano gde se smeju a gde ne smeju postavljati usporivači, kao i njihov oblik, dimenzije i ulazni, odnosno izlazni ugao. Neću vas zamarati detaljima već samo naglasiti da se u principu smeju postavljati isključivo u urbanim sredinama i na mestima gde je brzina ograničena na 30 km/h. Zabranjeno ih je recimo  postavljati ukoliko je uspon veći od 4°, na deonicama puta gde dnevno prođe u proseku više od 3.000 vozila, na putevima gde prolazi gradski saobraćaj, na manje od 200 metara pre ulaska u krivinu, na mostovima, u tunelima…

Visina ležećih policajaca u Francuskoj je ograničena na maksimalno 10 santimetara, no i ovde su zabeleženi slučajevi od 19-20 santimetara! Po pitanju forme znatno su inovativniji, na putevima se često sreću takozvani “berlinski jastuci” (crveni na fotografijama gore). Mogu biti urađeni od gume ili asfalta, u vidu uzdignute ploče (7 santimetara visine, širine do 1,8 metara), a postavljaju se individualno (jednosmerna ulica) ili u paru (dvosmerna). Vozači putničkih vozila moraju da uspore jer točkovi s leve ili desne strane, ukoliko ne i oba, uvek prelaze preko ispupčenja, ne i teretna vozila ili busevi, zahvaljujući širem razmaku točkova. Motociklisti i biciklisti mogu proći između, no ukoliko idu preko njih mogu biti u opasnosti jer je poznato da su po kiši klizavi. I oni polako odlaze u zaborav, pošto je u poslednjih par godina došlo do masovnog preuređivanja svih puteva i ulica, posebno u velikim gradovima, u želji da se povećaju pešačke zone i broj biciklističkih staza.

“Ležeći policajci” sada su većinom od asfalta, savršeno obeleženi, s blagim ulaznim uglom, dužine i do 4 metra. Zapravo mogu imati dužinu i do 30 metara, no tada se u središtu nalazi pešački prelaz. Zaista im se ništa ne može prebaciti, naravno pod uslovom da se brzina kretanja prilagodi ograničenju. Amortizeri i donji postroj nisu izloženi snažnim udarcima, a kako je brzina smanjena, posve je moguće bezbedno se zaustaviti ukoliko recimo dođe do iznenadnog pretrčavanja dece.

U kategoriju usporivača možemo svrstati i razne vibracione trake, koje se postavljaju u paru ili u setovima preko cele širine saobraćajne trake, na mestima na kojima je uticaj buke na životnu sredinu zanemarljiv. Njihova visina u Srbiji ne sme da prelazi 15 milimetara (širina 16 santimetara), a postavljaju se na međusobnoj udaljenosti od 1,8 do 2,0 metra. Postavljaju se u setovima (obično 3), detalje o njima možete pronaći u članu 10, spomenutog pravilnika o tehničkim sredstvima za usporavanje saobraćaja na putu. Poenta je da emituju zaglušujuću buku i vibracije na upravljaču kada se točkovima pređe preko njih, a najčešće ih srećemo na auto-putevima, pre naplatne rampe.

 

U pojedinim manjim mestima u Francuskoj, kao i u Švajcarskoj i Švedskoj, sreo sam se s takozvanim lavirint usporivačima, odnosno “šikanama”. Umesto pravog puta napravljene su oštre veštačke krivine ili spomenuti kružni tokovi.

Često je put i sužen, s preprekama, tako da može proći samo jedno vozilo, dok ono iz suprotnog pravca mora da se zaustavi, u zavisnosti od toga ko ima prioritet. Mudro ali skupo rešenje, jer se mora modifikovati čitava infrastruktura. Postoji još jedno, sigurno najinteligentnije, s kojim se do sada nisam imao prilike stresti. Reč je o “pametnom ležećem policajcu”, švedske kompanija Edeva AB (nazvani “actibump”), koji, zahvaljujući radaru instaliranom neposredno ispred, “kažnjava” vozače koji voze iznad dozvoljene brzine. Jednostavno spušta ploču u asfaltu za 6 santimetara, odnosno ukoliko voze propisanom brzinom ostaje u nivou puta. Inteligentno, zar ne?

Bilo kako bilo, iako zbog nebrojenih elektronskih kontrola brzine “ležeći policajci” gube na važnosti, njihovo prisustvo i dalje je neophodno. Znam, znam i mene nerviraju, izuzmemo li činjenicu da ih obilato koristim prilikom testiranja udobnosti ogibljenja, nimalo nije prijatno sresti ih na svakih stotinak metara. No to je postala svakodnevnica, cilj praktično svih gradskih vlasti je maksimalno ograničiti, ukoliko ne i kompletno zabraniti cirkulaciju privatnih automobila.

Perica Rajković

Uredio: Pavle Barta

PRAVILNIK O TEHNIČKIM SREDSTVIMA ZA USPORAVANJE SAOBRAĆAJA NA PUTU

(“Sl. glasnik RS”, br. 9/2016)

Član 1

Ovim pravilnikom propisuju se vrsta, izgled, tehničke karakteristike i način postavljanja tehničkih sredstava za usporavanje saobraćaja na putu.

Član 2

Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom pravilniku imaju sledeće značenje:

1) Veštačka izbočina – “ležeći policajac” (u daljem tekstu: veštačka izbočina) je tehničko sredstvo za usporavanje saobraćaja konveksnog profila na kolovozu koje ograničava brzinu kretanja vozila;

2) Pun plato je tehničko sredstvo za usporavanje saobraćaja konveksnog profila na kolovozu koji se postavlja preko cele širine kolovoza i čine ga kose prilazne rampe i izdignuta ploča;

3) Delimični plato je tehničko sredstvo za usporavanje saobraćaja konveksnog profila na kolovozu, koji se postavlja na kolovoznoj traci i koji ograničava brzinu kretanja određene vrste vozila i koji se ne proteže preko cele širine kolovoza;

4) Širina veštačke izbočine i platoa je dimenzija koja se poklapa sa podužnom osom kolovoza;

5) Suženje kolovoza se dobija smanjenjem širine saobraćajne trake;

6) Horizontalno skretanje kolovoza se dobija transverzalnim pomeranjem osovine kolovoza i ne sadrži prelom nivelete;

7) Šušteća traka je tehničko sredstvo na kolovozu koje pri prelazu vozila proizvodi zvučne efekte i slabe vibracije i na taj način upozorava vozače na potrebu smanjenja brzine kretanja vozila;

8) Vibraciona traka je tehničko sredstvo na kolovozu koje pri prelazu vozila proizvodi jače vibracije i zvučne efekte i na taj način upozorava vozače na potrebu smanjenja brzine kretanja vozila.

Član 3

Pod tehničkim sredstvima za usporavanje saobraćaja na putu, u smislu ovog pravilnika, podrazumevaju se:

1) fizičke prepreke i to:

(1) veštačka izbočina,

(2) plato,

(3) suženje kolovoza,

(4) horizontalno skretanje kolovoza;

2) šušteća traka;

3) vibraciona traka.

Član 4

Veštačka izbočina postavlja se pod pravim uglom u odnosu na osu kolovoza.

Dimenzije veštačkih izbočina su:

1) visina ne sme prelaziti 3 cm, a širina ne sme biti manja od 60 cm, za brzine do 50 km/h;

2) visina ne sme prelaziti 5 cm, a širina ne sme biti manja od 90 cm, za brzine do 40 km/h;

3) visina ne sme prelaziti 7 cm, a širina ne sme biti manja od 120 cm, za brzine do 30 km/h.

Veštačka izbočina iz stava 2. tač. 1) i 2) ovog člana izvodi se od gumenih ili plastičnih modularnih elemenata. Veštačka izbočina iz stava 2. tačka 3) ovog člana može se izvoditi i od asfaltne ili betonske mase.

Veštačka izbočina može biti označena po celoj površini.

Član 5

Plato može biti pun ili delimičan.

Dimenzije punog platoa i delimičnog platoa moraju biti u skladu sa standardom SRPS.U.C1.285.

Plato se postavlja pod pravim uglom u odnosu na podužnu osu puta pojedinačno ili u nizu.

Plato se izvodi od gume, plastike, asfaltne ili betonske mase ili kombinacije navedenih materijala.

Kose prilazne rampe punog platoa i delimičnog platoa moraju biti označene reflektujućim materijalima a preko punog platoa može da se obeleži pešački prelaz.

Član 6

Vrsta, izgled, tehničke karakteristike i način postavljanja suženja kolovoza moraju biti u skladu sa standardom SRPS.U.C1.283.

Član 7

Vrsta, izgled, tehničke karakteristike i način postavljanja horizontalnog skretanja kolovoza moraju biti u skladu sa standardom SRPS.U.C1.284.

Član 8

U zoni fizičkih prepreka sprovode se odgovarajuće mere odvodnjavanja.

Tehnička sredstva za usporavanje saobraćaja na putu se fiksiraju u kolovozni zastor radi sprečavanja odvajanja pojedinačnih elemenata ili njihovih delova.

Član 9

Šušteće trake mogu biti profilisane, konveksne i konkavne.

Šušteće trake se postavljaju uzdužno u odnosu na osu kolovoza nanošenjem termoplastičnih materijala ili grebanjem kolovoza.

Šušteće profilisane trake se postavljaju na razdelnoj i na ivičnoj liniji.

Šušteće konveksne i konkavne trake se postavljaju sa spoljne strane ivične linije.

Član 10

Vibracione trake postavljaju se u paru ili u setovima preko cele širine saobraćajne trake, na mestima na kojima je uticaj buke na životnu sredinu zanemarljiv.

Širina vibracione trake ne sme da prelazi 12 cm, a visina 15 mm.

Vibracione trake u paru postavljaju se na međusobnoj udaljenosti od 1,8 m ili 2,0 m.

Vibracione trake u setovima se postavljaju u najviše tri seta.

Set koji se postavlja prvi u nizu u odnosu na pravac nailaska vozila sastoji od pet vibracionih traka, na međusobnoj udaljenosti između traka od 45 do 60 cm u naselju, a od 60 do 80 cm van naselja.

Set vibracionih traka koji se postavlja drugi u nizu u odnosu na pravac nailaska vozila sastoji se od šest vibracionih traka, na međusobnoj udaljenosti između traka od 30 do 45 cm u naselju, a od 45 do 60 cm van naselja.

Set vibracionih traka koji se postavlja treći u nizu u odnosu na pravac nailaska vozila sastoji se od sedam vibracionih traka, na međusobnoj udaljenosti između traka od 25 do 35 cm u naselju, a od 30 do 40 cm van naselja.

Rastojanje između parova ili setova vibracionih traka zavisi od dozvoljene brzine i dati su u Prilogu 1- Primer postavljanja vibracionih traka na kolovozu u paru i u setovima od 5, 6 i 7 traka, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

Član 11

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”.

(3249)

Komentari objavljeni na portalu "Auto Republika" ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst. Redakcija "Auto Republike" zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.
guest
18 Komentara
Inline Feedbacks
View all comments
s mile

sve je ovo mehanika, i valjano radi posao. ALI, lično u današnje doba razvijenosti, bih stavljao radar koji pokazuje trenutnu brzinu, pre kritičnog dela puta, a na kritičnom delu puta radar koji slika tablice i šalje automatski kazne…

živeo sam u Valjevu, na tzv duplim trakama su kasnije postavili kamere i automatski slali kazne…. sada niko ne vozi brže od 50kmh

Peki

U mnogim evropskim drzavama pored pravih radara postavljaju se i tkz “edukativni” radari, koji mere brzinu kretanja i upozoravaju vas da ste vozili prebrzo i koliko bi vas to zapravo kostalo. To je nesto kao opomena, ali dzaba ako je za upravljacem stoka, koja se hvali s kojom su brzinom tuda prosli. Zato se postave “lezeci policajci” kao nesto sto ne trazi konstatno odrzavanje i nije podlozno vandalizmu. Uprkos kazni koje idu do 50.000 evra i 3 godine zatvora za unistavanje ili ostecenje radara, kada su se odvijale masovne manifestacije “zutih prsluka”, eliminisano je preko 70 % istih (oko 3.000).… Pročitaj više »

TNT

Da li to znači da (kada prođe korona) sada može slobodno da se vozi putevima po FR bez da se na bezmalo svakih petstotinak metara pali light show? Šta čekaju sa preostalih 30 %?

Peki

Ne, jer masovne manifestacije “zutih prsluka” su zavrsene negde u leto prosle godine, vrlo brzo unisteni radari zamenjeni su novim, jos perfomantnijim, koji mere brzinu vozila iz oba pravca i na vise traka. Svaki radar brzo amortizuje ulaganje u njega, drzava nema interes da ih ostavi “bezaposlene”… No sada se pojavio novi problem jer zbog Korone prakticno nema saobracaja (znaci ni kazni), u Francuskoj nema slobodne setnje kao u Srbiji od 05 do 17h. Zabranjeno je otici iz jedne opstine u drugu, a kamoli iz grada u grad ili drugi region. Opet gubitak za drzavnu kasu, na sta treba dodati… Pročitaj više »

Don

Nevjerovatno je kako su milione ljudi uspjeli nasanjkat, sve uz pomoć medija, plaćenih naučnika iz njihovih organizacija….jedan čovjek može biti genij, al čim je u grupi on je budala…Izet Fazlinović …

moron

” na sta treba dodati ogromne gubitke zbog neplacanja parkinga. Ima tacno mesec dana kako su besplatni. ”

Kakva trula država …

Peki

Pa to mi deluje tako normalno, ukoliko ne smemo da se deplasiramo i vozimo normalno je da ne placamo parking. Nemoj mi reci da se u BG placa?

TNT

Ne samo što se plaća, već „lepe” i kazne uredno.

moron

TNT, Pa, nismo mi “jadni” kao FR, tako da je meni potpuno životno da se u ovim uslovima parking kod nas naplaćuje sa 100% “mirnodobske cene” … Jer, paket mera ekonomske podrške našeg Predsednika i Vlade uključuje niz veoma vrednih podsticaja kako za poslodavce, tako i za zaposlene, pa je plaćanje parkinga za sve nas prava banalnost … Realno, sada bi trebalo da bude i skuplje parkiranje, jer je korisnicima u ovim uslovima omogućeno da sa znatno manje čekaja nadju slobodno parking mesto, pa i bliže mesta na koje su se uputili, a što znači da je u pitanju daleko… Pročitaj više »

Zvezdan Božinović

Izuzev u ulici u blizini (matične) V ekonomske škole (kasniji glavni orijentir postala kafana kod Čačanina), u Beogradu, gde su ležeći policajci metar, dva dugi i gde se može glatko proći i sa 40 km/h, svuda drugde se bezmalo zaustavim, odnosno po pravilu, prelazim brzinama do 10 km/h.
Tuđe automobile vozim s puno ljubavi, kao da su moji lično 🙂

xtrimi

Koliko se ja sećam prvi ležeći policajac u mom selu su postavili ispred moje osnovne škole 94 ili 95 godine. I bio trapezast belo žuti od metala. Napadni uglovi po 30 stepeni su bili.
97 kada sam počeo po malo da vozim znam sa kecom morao si da staneš da bi ga prešao ili ode spona ili dve.

Uglavnom radije su mi šikane i kružni tokovi od njih.

Renault Terminator

Mislim da je bolje rijesenje kamere,bezbroj kamera postaviti i neka samo slikaju.Para u budzetu za krpljenje rupa kao u prici…Sto veci prekrsaj to ga vise rebni po dzepu pa jopet ako je lola bahat i silovan..
Ovde u Austriji udaraju samo po dzepu,udaranje po trapu ili ispadanje spona to njih ne zanima,samo ti munjo juri a cestitke samo stizu kuci..a budi frajer da ih ne platis…oni ti sami skinu pare sa racuna moj micane pa se ti cesi tamo gdje te ne svrbi.Taj metod bi ja rado uveo u Srbiji.

Peki

Ma rade to i Francuskoj, mislim da smo svetski sampionu po proju radara, sto fiksnih sto mobilinih. Samo cilj “lezecih policajaca” je da se spasu pesaci, deca, ne moze se preko njih s 60 km/h a da ne sjebes donji postroj. I to je udarac po dzepu…

moron

Zato volim bajs … Samo bez usporavanja prodjem pored “ležečeg kolege” …

Dikh tu kava

Ili ležeći, ili hitna. Uvek bilo..

Djordje

Na konto izjave da gradske vlasti zele da se otarase privatnih automobila, to mozda moze u velikim gradovima sa EKSTREMNO DOBRIM javnim prevozom. Ako nema javni prevoz da valja, cao djaci. Ne znam za vani, u srb ko nema auta, malo je zeznuto (ne kazem da se ne moze)

Mix

Dođite na Atinu u Zemunu da vidite u kakvom su stanju ležeći policajci.

Peki

Rado ali Korona me sprecava, bojim se da cak ni do leta nece otvoriti granice… Dakle u kakvom su stanju?