Magareća leđa

„Magareća leđa“ (dos d’ane), kako se u Francuskoj popularno nazivaju „ležeći policajci“, izraz je koji označava prepreke na putu u cilju smanjenja brzine kretanja vozila

Da li su „ležeći policajci“ modni trend ili nezaobilazan element sigurnosti? Biće da je jedno i drugo, jer evidentno je da ih danas srećemo više nego ikada. Kada je daleke 1980. godine dole potpisani ponosno stavio vozačku dozvolu u džep, ovaj pojam nije ni postojao, kao i te izbočine na putu, koje su nam postale svakodnevnica. I to ne samo u Srbiji, ili ukoliko hoćete bivšoj Jugoslaviji, već i u razvijenijim evropskim zemljama, kao što je Francuska.

Ukoliko me pamćenje dobro služi, tek od pre jedno desetak godina postali su svakodnevni dekor u saobraćaju, kao i kružni tokovi, koji su zamenili tradicionalno ukrštanje puteva. Upravo zbog toga, pomislio sam da se radi o pomodarstvu, jer gustina saobraćaja je na više-manje istom nivou kao pre jednu deceniju. Međutim, nivo svesti se u međuvremenu podigao, ukoliko ne kod vozača onda kod odgovornih za bezbednost u saobraćaju, tako da smo iz godine u godinu svedoci razno raznih-mera nametnutnih u tu svrhu. Mislim pre svega na radare i kamere, no jedna od najefikasnijih metoda, ukoliko ne i najeftinijih, evidentno su „ležeći policajci“.

Želeli to ili ne, vozači su jednostavno prinuđeni smanjiti brzinu kretanja, u protivnom rizikuju da ozbiljno oštete svoje vozilo. Posebno jer su mnoge ovakve prepreke urađene „od oka“, odnosno kose se s važećim propisima. O postavljanju „privatnih“, od strane građana, bolje da ni ne pričamo, pojedine kao da imaju za cilj da kompletno zaustave vozila, a ne da ih uspore! Iskreno govoreći, na ovakve do sada nisam naleteo u Francuskoj, iako se i ovde radi sve i svašta, posebno na privatnim parkinzima velikih supermarketa.

Pojedini imaju i do 20 santimetara visine i slabo su obeleženi, tako da je neophodno ubaciti u prvi stepen prenosa kako bismo ih  „preskočili“, brzinom ne većom od 10 km/h. Potpuno van zakona, po ugledu na „ležeće policajce“ u Srbiji, koje sam video u pojedinim gradovima. Po sistemu „uradi sam“, ove nelegalne prepreke delo su građana po principu „mešalica za beton i par komšija“ a prisutni su uglavnom u prigradskim naseljima i u ulicama s privatnim kućama.

Reče mi tako jedan poznanik pre par godina, kako su komšije u paralelnoj ulici postavili prepreku visoku kao trotoar, te su i oni pribegli istoj metodi kako bi usporili vozače koji sada jure kroz njihov ulicu. Tek da se zna, pojedinci nemaju pravo na ovako nešto, javno preduzeće „Direkcija za izgradnju grada“ vrši uklanjanje i ponovno postavljanje ležećih policajaca, u skladu s preporukama „Agencije za bezbednost saobraćaja“ i Zakona o saobraćaju. Ukoliko se dakle pridržava zakona, „ležeći policajci“ obično se postavljaju u blizini škola, predškolskih ustanova ili drugih objekata u kojima borave deca i gde ih je potrebno zaštititi od nesavesnih vozača.

Mogu se postavljati i na drugim mestima gde je potrebno usporiti saobraćaj, kao na primer u ulicama ili putevima na kojima ima mnogo pešaka, prolaznika ili šetača, odnosno u ulicama koje se povremeno pretvaraju u pešačke zone ili turističke deonice. Mogu se postavljati i na mestima gde se sporedni putevi ili ulice spajaju s onima koje imaju pravo prvenstva, da bi se sprečilo izletanje vozila na takve saobraćajnice.

Po nekim podacima u Srbiji ih ima više od 10.000 hiljada, što je veoma malo u poređenju s Francuskom, koja broji oko pola miliona istih. Mnogo, slažem se, posebno ukoliko su postavljeni bez ikakve logike i ne poštujući važeće propise, o čemu ćemo malo kasnije. No ukoliko uzmemo u obzir statistiku baziranu na skrivenoj kameri postavljenoj na jednom pešačkom prelazu nadomak osnovne škole u Beogradu, možemo se uveriti da su apsolutno neophodni. Naime, čak 60 % vozača ne poštuje saobraćajni znak, te vozi brzinom od 60 do 80 km/h, iako je propisana brzina u zoni škole dva puta manja. U Srbiji se koristi samo jedan način usporavanja, a to je uzdizanje puta, dok se u Evropi i svetu primenjuju i lavirint prepreke, kao i razna udubljenja, betonske prepreke i mini kružni tokovi saobraćaja. Sve u svemu, pored pravilnog uputstva za postavljanje ležećih policajaca Srbiji nedostaju i ozbiljne studije saobraćaja u opasnim zonama…

Od čega se prave

U početku, na ulicama Pariza vozači su se uglavnom sretali s nekakvim više-manje improvizovanim preprekama, uglavnom od gume ili tvrde plastike. Lako se uklapaju i montiraju, pa su kao takvi pogodni za sve situacije i ne zahtevaju strogo ravnu površinu kolovoza. Gumeni usporivači izrađeni su od tehničke gume crne boje, s reflektujućom trakom bele boje i staklenim i keramičkim perlicama, kako bi se bolje videle noću. No iako je guma od koje se prave otporna na UV zračenje i ostale atmosferske uticaje, naftne derivate, ulje, soli i habanje, ipak se relativno brzo istroši ili otkači od asfalta.

Zavisno od ograničenja brzine na određenom delu puta, ležeći policajci mogu biti različitih dimenzija, pa je tako i njihova visina ograničena na 3 santimetra (širina 60 santimetara), ukoliko maksimalna autorizovana brzina iznosi 50 km/h. Visina može iznositi i do 7 santimetara (dužina 120 santimetara), kada je ograničenje od 30 km/h. E sad, zakon varira od zemlje do zemlje, gore napisano se uglavnom odnosi na Srbiju. Detalje možete pronaći pri kraju teksta (Pravilnik o tehničkim sredstvima za usporavanje saobraćaja na putu), da vidimo kakva je situacija „napolju“.

Recimo odmah, tematika je veoma složena, jer ovde je jasno propisano gde se smeju a gde ne smeju postavljati usporivači, kao i njihov oblik, dimenzije i ulazni, odnosno izlazni ugao. Neću vas zamarati detaljima već samo naglasiti da se u principu smeju postavljati isključivo u urbanim sredinama i na mestima gde je brzina ograničena na 30 km/h. Zabranjeno ih je recimo  postavljati ukoliko je uspon veći od 4°, na deonicama puta gde dnevno prođe u proseku više od 3.000 vozila, na putevima gde prolazi gradski saobraćaj, na manje od 200 metara pre ulaska u krivinu, na mostovima, u tunelima…

Visina ležećih policajaca u Francuskoj je ograničena na maksimalno 10 santimetara, no i ovde su zabeleženi slučajevi od 19-20 santimetara! Po pitanju forme znatno su inovativniji, na putevima se često sreću takozvani „berlinski jastuci“ (crveni na fotografijama gore). Mogu biti urađeni od gume ili asfalta, u vidu uzdignute ploče (7 santimetara visine, širine do 1,8 metara), a postavljaju se individualno (jednosmerna ulica) ili u paru (dvosmerna). Vozači putničkih vozila moraju da uspore jer točkovi s leve ili desne strane, ukoliko ne i oba, uvek prelaze preko ispupčenja, ne i teretna vozila ili busevi, zahvaljujući širem razmaku točkova. Motociklisti i biciklisti mogu proći između, no ukoliko idu preko njih mogu biti u opasnosti jer je poznato da su po kiši klizavi. I oni polako odlaze u zaborav, pošto je u poslednjih par godina došlo do masovnog preuređivanja svih puteva i ulica, posebno u velikim gradovima, u želji da se povećaju pešačke zone i broj biciklističkih staza.

„Ležeći policajci“ sada su većinom od asfalta, savršeno obeleženi, s blagim ulaznim uglom, dužine i do 4 metra. Zapravo mogu imati dužinu i do 30 metara, no tada se u središtu nalazi pešački prelaz. Zaista im se ništa ne može prebaciti, naravno pod uslovom da se brzina kretanja prilagodi ograničenju. Amortizeri i donji postroj nisu izloženi snažnim udarcima, a kako je brzina smanjena, posve je moguće bezbedno se zaustaviti ukoliko recimo dođe do iznenadnog pretrčavanja dece.

U kategoriju usporivača možemo svrstati i razne vibracione trake, koje se postavljaju u paru ili u setovima preko cele širine saobraćajne trake, na mestima na kojima je uticaj buke na životnu sredinu zanemarljiv. Njihova visina u Srbiji ne sme da prelazi 15 milimetara (širina 16 santimetara), a postavljaju se na međusobnoj udaljenosti od 1,8 do 2,0 metra. Postavljaju se u setovima (obično 3), detalje o njima možete pronaći u članu 10, spomenutog pravilnika o tehničkim sredstvima za usporavanje saobraćaja na putu. Poenta je da emituju zaglušujuću buku i vibracije na upravljaču kada se točkovima pređe preko njih, a najčešće ih srećemo na auto-putevima, pre naplatne rampe.

U pojedinim manjim mestima u Francuskoj, kao i u Švajcarskoj i Švedskoj, sreo sam se s takozvanim lavirint usporivačima, odnosno „šikanama“. Umesto pravog puta napravljene su oštre veštačke krivine ili spomenuti kružni tokovi.

Često je put i sužen, s preprekama, tako da može proći samo jedno vozilo, dok ono iz suprotnog pravca mora da se zaustavi, u zavisnosti od toga ko ima prioritet. Mudro ali skupo rešenje, jer se mora modifikovati čitava infrastruktura. Postoji još jedno, sigurno najinteligentnije, s kojim se do sada nisam imao prilike stresti. Reč je o „pametnom ležećem policajcu“, švedske kompanija Edeva AB (nazvani „actibump“), koji, zahvaljujući radaru instaliranom neposredno ispred, „kažnjava“ vozače koji voze iznad dozvoljene brzine. Jednostavno spušta ploču u asfaltu za 6 santimetara, odnosno ukoliko voze propisanom brzinom ostaje u nivou puta. Inteligentno, zar ne?

Bilo kako bilo, iako zbog nebrojenih elektronskih kontrola brzine „ležeći policajci“ gube na važnosti, njihovo prisustvo i dalje je neophodno. Znam, znam i mene nerviraju, izuzmemo li činjenicu da ih obilato koristim prilikom testiranja udobnosti ogibljenja, nimalo nije prijatno sresti ih na svakih stotinak metara. No to je postala svakodnevnica, cilj praktično svih gradskih vlasti je maksimalno ograničiti, ukoliko ne i kompletno zabraniti cirkulaciju privatnih automobila.

Perica Rajković

Uredio: Pavle Barta

Član 1

Ovim pravilnikom propisuju se vrsta, izgled, tehničke karakteristike i način postavljanja tehničkih sredstava za usporavanje saobraćaja na putu.

Član 2

Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom pravilniku imaju sledeće značenje:

1) Veštačka izbočina – „ležeći policajac“ (u daljem tekstu: veštačka izbočina) je tehničko sredstvo za usporavanje saobraćaja konveksnog profila na kolovozu koje ograničava brzinu kretanja vozila;

2) Pun plato je tehničko sredstvo za usporavanje saobraćaja konveksnog profila na kolovozu koji se postavlja preko cele širine kolovoza i čine ga kose prilazne rampe i izdignuta ploča;

3) Delimični plato je tehničko sredstvo za usporavanje saobraćaja konveksnog profila na kolovozu, koji se postavlja na kolovoznoj traci i koji ograničava brzinu kretanja određene vrste vozila i koji se ne proteže preko cele širine kolovoza;

4) Širina veštačke izbočine i platoa je dimenzija koja se poklapa sa podužnom osom kolovoza;

5) Suženje kolovoza se dobija smanjenjem širine saobraćajne trake;

6) Horizontalno skretanje kolovoza se dobija transverzalnim pomeranjem osovine kolovoza i ne sadrži prelom nivelete;

7) Šušteća traka je tehničko sredstvo na kolovozu koje pri prelazu vozila proizvodi zvučne efekte i slabe vibracije i na taj način upozorava vozače na potrebu smanjenja brzine kretanja vozila;

8) Vibraciona traka je tehničko sredstvo na kolovozu koje pri prelazu vozila proizvodi jače vibracije i zvučne efekte i na taj način upozorava vozače na potrebu smanjenja brzine kretanja vozila.

Član 3

Pod tehničkim sredstvima za usporavanje saobraćaja na putu, u smislu ovog pravilnika, podrazumevaju se:

1) fizičke prepreke i to:

(1) veštačka izbočina,

(2) plato,

(3) suženje kolovoza,

(4) horizontalno skretanje kolovoza;

2) šušteća traka;

3) vibraciona traka.

Član 4

Veštačka izbočina postavlja se pod pravim uglom u odnosu na osu kolovoza.

Dimenzije veštačkih izbočina su:

1) visina ne sme prelaziti 3 cm, a širina ne sme biti manja od 60 cm, za brzine do 50 km/h;

2) visina ne sme prelaziti 5 cm, a širina ne sme biti manja od 90 cm, za brzine do 40 km/h;

3) visina ne sme prelaziti 7 cm, a širina ne sme biti manja od 120 cm, za brzine do 30 km/h.

Veštačka izbočina iz stava 2. tač. 1) i 2) ovog člana izvodi se od gumenih ili plastičnih modularnih elemenata. Veštačka izbočina iz stava 2. tačka 3) ovog člana može se izvoditi i od asfaltne ili betonske mase.

Veštačka izbočina može biti označena po celoj površini.

Član 5

Plato može biti pun ili delimičan.

Dimenzije punog platoa i delimičnog platoa moraju biti u skladu sa standardom SRPS.U.C1.285.

Plato se postavlja pod pravim uglom u odnosu na podužnu osu puta pojedinačno ili u nizu.

Plato se izvodi od gume, plastike, asfaltne ili betonske mase ili kombinacije navedenih materijala.

Kose prilazne rampe punog platoa i delimičnog platoa moraju biti označene reflektujućim materijalima a preko punog platoa može da se obeleži pešački prelaz.

Član 6

Vrsta, izgled, tehničke karakteristike i način postavljanja suženja kolovoza moraju biti u skladu sa standardom SRPS.U.C1.283.

Član 7

Vrsta, izgled, tehničke karakteristike i način postavljanja horizontalnog skretanja kolovoza moraju biti u skladu sa standardom SRPS.U.C1.284.

Član 8

U zoni fizičkih prepreka sprovode se odgovarajuće mere odvodnjavanja.

Tehnička sredstva za usporavanje saobraćaja na putu se fiksiraju u kolovozni zastor radi sprečavanja odvajanja pojedinačnih elemenata ili njihovih delova.

Član 9

Šušteće trake mogu biti profilisane, konveksne i konkavne.

Šušteće trake se postavljaju uzdužno u odnosu na osu kolovoza nanošenjem termoplastičnih materijala ili grebanjem kolovoza.

Šušteće profilisane trake se postavljaju na razdelnoj i na ivičnoj liniji.

Šušteće konveksne i konkavne trake se postavljaju sa spoljne strane ivične linije.

Član 10

Vibracione trake postavljaju se u paru ili u setovima preko cele širine saobraćajne trake, na mestima na kojima je uticaj buke na životnu sredinu zanemarljiv.

Širina vibracione trake ne sme da prelazi 12 cm, a visina 15 mm.

Vibracione trake u paru postavljaju se na međusobnoj udaljenosti od 1,8 m ili 2,0 m.

Vibracione trake u setovima se postavljaju u najviše tri seta.

Set koji se postavlja prvi u nizu u odnosu na pravac nailaska vozila sastoji od pet vibracionih traka, na međusobnoj udaljenosti između traka od 45 do 60 cm u naselju, a od 60 do 80 cm van naselja.

Set vibracionih traka koji se postavlja drugi u nizu u odnosu na pravac nailaska vozila sastoji se od šest vibracionih traka, na međusobnoj udaljenosti između traka od 30 do 45 cm u naselju, a od 45 do 60 cm van naselja.

Set vibracionih traka koji se postavlja treći u nizu u odnosu na pravac nailaska vozila sastoji se od sedam vibracionih traka, na međusobnoj udaljenosti između traka od 25 do 35 cm u naselju, a od 30 do 40 cm van naselja.

Rastojanje između parova ili setova vibracionih traka zavisi od dozvoljene brzine i dati su u Prilogu 1- Primer postavljanja vibracionih traka na kolovozu u paru i u setovima od 5, 6 i 7 traka, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

Član 11

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

(6070)