Nismo mi loš narod, mada se trude da u nama probude najgore

Dani izolacije nisu laki. Koliko god na iskušenje stavili čvrstinu brojnih unutar porodičnih odnosa, toliko se mogu smatrati i testom opštedruštvene solidarnosti. Sudeći po događajima od pre nekoliko dana, ostaje potpuno nejasno zašto protokolarno važan državni organ, vrhovni komandant naše armije, ne iskazuje viši stepen poverenja prema institucijama sistema Republike Srbije.

Radni dan, petak 17. april je autoru ove priče započeo veoma rano, a sve zbog želje da u, penzionerima dozvoljeno vreme, to jest u praskozorje odveze majku na groblje. Nakon uspešno kompletirane misije paljenja sveća u samoći na pustom Lešću, i povratka u bazu (dom), desio se prvi u nizu događaja važnih za našu priču.

Naime, polučasovni san me je prevario još na trosedu u dnevnoj sobi, a koji minut nakon novog buđenja, i novog izlaska, ovoga puta u jednočasovnu šetnju sa suprugom i potomkom, pred kapijom u dvorištu sam dobio nazad svoj ključ od automobila, koji mi je ostao u džepu stare i iznošene trenerke, a potom ispao iz iste na krevet u dnevnoj sobi.

Bilo je kasno da se vraćam i ostavim glomazni ključ od automobila na svoje mesto u fioku, a šetnja Miljakovačkom, odnosno Manastirskom šumom je mogla da počne. Ubeđenje da će se i ključ vratiti kući s nama za šezdesetak minuta bilo je snažno.

Međutim, to se nije dogodilo! Uzalud smo „prevrnuli sve živo po kući“ u nadi da ključ nije ni bio u trenerci, uzalud je bila i nova šetnja istom rutom, od ključa ni traga ni glasa.

U ponedeljak je usledio poziv generalnom distributeru vozila marke BMW, s upitom u vezi procedure za nabavku novog ključa, kojom prilikom smo saznali da je moguće izvršiti je jedino na licu mesta, zbog osetljivosti zahteva, odnosno bezbednosne dimenzije narudžbine, uz legitimaciju kako naručioca, tako i vozila za koje se ključ naručuje.

Pride, cena novog primerka je postavljena na iznos od oko 39.000 dinara uz dodatne (nepune) tri hiljade na ime „inicijalizacije“, odnosno učitavanja novih sigurnosnih kodova. Inače, ključ za vozilo marke BMW poseduje elektronsku ploču koja omogućava licu sa odgovarajućim čitačem da vidi na koje se vozilo ključ odnosi, kao i kakvi su aktuelni zahtevi za održavanjem predmetnog vozila u odnosu na datum i pređenu kilometražu od poslednje posete servisu.

Pošto na taj dan, to jest 20. aprila nije bilo načina da posetim servis, ostavio sam to sebi u zadatak za dan kasnije. Međutim, negde oko 10 časova, zazvonio je mobilni telefon, a sa druge strane „žice“ se predstavio inspektor Marko iz policijske stanice Rakovica.

– „Daaaaa, ja sam ostao bez ključa,“

– „Koji je model Vaš automobil, gde ste izgubili ključ?“

– „BMW M340i xDrive Touring, Miljakovačka šuma!“

-„E, da. To je to. Svratite do nas, ponesite samo ličnu kartu i saobraćajnu dozvolu da sačinimo zapisnik o primopredaji.“

Nakon što sam prošao kontrolu, to jest merenje telesne temperature, pušten sam na sprat gde sam saznao da je neko od građana pronašao ključ, prijavio, predao policiji, koja je posredstvom ovlašćenog zastupnika marke BMW, identifikovala vlasnika vozila.

Za mene lično, mnogo više od 42 hiljade dinara, značio je krug koji je ključ BMW-a prošao od mog džepa, preko šumske trim staze, poštenog građanina nalazača, više policijskih službenika, ovlašćenog distributera, da bi se ponovo vratio kod mene.

Nismo mi loš narod, samo nas takvi vode.

Zvezdan Božinović

(1764)