Ljubav prema automobilima i „dobroj kapljici“ nikako ne idu ruku pod ruku

Pred nama su praznici, kada se alkoholna pića konzumiraju u većoj meri nego inače. Nemojte izazivati sudbinu, a ukoliko vas zaustavi saobraćajna policija prilikom redovne kontrole i utvrdi da ste alkoholisani, u potpunosti zaslužujete da budete odgovarajuće kažnjeni. 

Nakon alkotesta, vozač poslovično ima pravo da zatraži ponovno testiranje uz vremenski interval od 10-15 minuta, ukoliko se ne slaže sa rezultatima. Na kraju, ukoliko nešto „ne štima“, može se tražiti vađenje krvi i analiza u obližnjoj zdravstvenoj ustanovi.

Niste alkoholisani a dreger „u crvenom“?

Kada stvari mogu da krenu „nizbrdo“ u slučaju da niste alkoholisani? Svi znamo za njih, a mnogi od nas i koriste tečnosti za ispiranje usta poput Listerinea (može posedovati 27 odsto alkohola).  Ukoliko vas policija zaustavi neposredno nakon što ste koristili dotičnu supstancu, može da se desi da „momci u plavom“ zaključe da ste „klinički mrtvi“, jer dreger može da izmeri čak 5 promila, dok vama doslovno nije ništa. U tom slučaju, biće neophodno ponoviti testiranje nakon petnaestak minuta, što će drastično smanjiti broj promila, ali i tada možda krajnji rezultat neće biti „nula“. Znači, „oprezno“ s Listerineom, koliko god ovo zvučalo kao šala, a savet je da koristite bezalkoholne tečnosti za ispiranje usta.

Nekima od nas se desio i sledeći scenario: nanosimo tečnost za pranje stakala na vetrobran, da bi nas saobraćajna policija zaustavila neposredno nakon toga. Kontrolni alkotester očitava prisustvo alkohola, bez obzira što nismo popili ni kap. Ipak, bez brige, ukoliko ste zaista nevini, dreger će pokazati „0,00“.

Ukoliko je nivo alkohola u krvi prekomeran, u zavisnosti od njegove količine, vozač može snositi novčanu kaznu ali može biti i krivično terećen. S druge strane, za odbijanje alkotesta je zaprećena kazna zatvora od najmanje 15 dana ili novčana kazna od 100.000 do 120.000 dinara, uz 14 kaznenih poena. Naravno, ukoliko ste pozitivni na alkohol nakon vađenja krvi, snosite sve troškove. Definitivno se ne isplati „glumiti Tošu“.

Dreger ili alkotester?

Da se razumemo, upotrebili smo različite izraze za naizgled istu stvar. Oba instrumenta su predviđena da izmere nivo koncentracije alkohola u vazduhu koji se izdiše iz pluća, na taj način što se kroz cevčicu duva u aparat, ali i bez nje, ukoliko je reč o kontrolnom aparatu. Nivo alkohola je naravno određen količinom koju je subjekt konzumirao. Ono što oba tipa uređaja dele je gotovo nepostojeća mogućnost greške.

Mada su praktično radi o sinonimima, što smo spomenuli na početku prethodnog paragrafa, neke razlike ipak postoje. Naime, alkotester (upotrebićemo ovaj termin) je instrument koji koriste policijski službenici da bi ispitali prisustvo alkoholisanosti vozača. Dakle, reč je o aparatu u koji duvamo dok smo i dalje u vozilu. To je mali uređaj sa digitalnim osvetljenim displejem. On, uz pomoć gasnog senzora, detektuje prisustvo i meri procenat alkohola u krvi ispitanika.

Tipovi dregera/alkotestera

Postoji nekoliko tipova ovih aparata: za ličnu upotrebu, koji se mogu kupiti u slobodnoj prodaji, koje koriste ljudi koji žele da uvide da li smeju da sednu za volan ili ne, kao i oni profesionalni, koje upotrebljavaju policija, detoksifikacioni centri, neki poslovni entiteti i tako dalje.

Postoje alkotesteri koji su složeniji. Nakon što policijski službenik upotrebi prvi uređaj, da bi uvideo da li postoji prisustvo alkohola, sledi drugi test. Tu na scenu stupa aparat koji svi znamo kao „dreger“.

Dotični etilometar je nešto veći od prvonavedenog aparata, a u njega duvamo kroz higijensku, uklonjivu cevčicu. Ovaj uređaj određuje tačan broj promila alkohola u dahu testiranog subjekta.

Dreger, pored toga što vrši funkciju testiranja na alkohol preciznije, sa minornom mogućnošću greške, obično uključuje i mali štampač, koji obezbeđuje „čvrstu kopiju“ podataka vezanih za koncentraciju alkohola, vozača, vreme i datum. Ovo služi kao dokaz ukoliko slučaj eventualno završi na sudu. Dakle, reč je o validnom dokumentu, kojeg policijski službenik kači na eventualnu žalbu vozača.

Da li alkotester i etilometar mogu da pogreše?

Mogućnost greške kod oba instrumenta  je izuzetno mala. Preciznost uređaja koje koristi saobraćajna policija je izuzetno visoka. Ipak, rezultat se i dalje tretira kao indikativan.

Na prvom mestu, što se alkotestera tiče, on ima marginu greške od 7,5 odsto. Primera radi, ukoliko duvate u instrument, a on pokaže 0,34 miligrama alkohola po litru vazduha (0,34 mg/l), tačan nivo levitira između 0,32 i 0,36, tako da je mogućnost greške marginalna, ali dozvoljava ponavljanje testa.

Što se dregera, odnosno etilometra tiče, on je precizniji, jer njegova margina greške iznosi maksimalno 5 odsto. Dakle, ukoliko policijski službenik utvrdi da imate 0,24 promila alkohola u dahu, on je svakako u rasponu od 0,23 do 0,25. Ovde takođe postoji mogućnost žalbe, ali sa manjom verovatnoćom da je došlo do greške.

U svakom slučaju, onog momenta kada vozač duva u alkotester prilikom policijske kontrole i ostvari dotičnu numeričku vrednost, službenik će imati validan inicijalni uvid u to da li je vozač alkoholisan i da li je u stanju da upravlja vozilom.

Zašto analiza daha a ne krvi prilikom kontrole?

Nivo pouzdanosti oba metoda analize je identičan. Ipak, postoji nekoliko prednosti koje alkotester i dreger imaju u odnosu na testiranje urina ili krvi:

• Testiranje je bezbedno i mnogo brže od ispitivanja uzorka urina ili krvi
• Rezultati su dostupni odmah, što nije slučaj sa urinom i krvi
• Uzorak ne može biti promenjen i u potpunosti je pouzdan

U svakom slučaju, ukoliko se odlučimo za testiranje krvi iz razloga što smatramo da ćemo dobiti tačnije rezultate, moramo u obzir uzeti i opasnosti koje ovakav potez nosi sa sobom: u gotovo 100 odsto slučajeva se rezultat dobijen etilometrom potvrđuje i analizom krvi a neretko bude i veći. Ono što nas svakako čeka u tom slučaju su prilično veliki dodatni troškovi.

S druge strane, treba se čuvati „Listerine efekta“ s početka članka. Naime, ukoliko ste popili jedno pivo i odmah nakon toga seli u vozilo, velika je verovatnoća da ćete „naduvati“ nedozvoljenu količinu, bez obzira što u krvi gotovo da nemate alkohola. Iz tog razloga, kada ste uvereni da ste popili malu količinu alkohola, nedovoljnu da se prekorači zakonski limit, sačekajte bar 15-20 minuta pre nego što sednete za volan. Naravno, ovo ne važi za veće količine konzumiranog alkohola.

Da li možemo da i sami da koristimo alkotestere?

Rekli bismo da je to čak i poželjno, preventive radi. Nije loše u vozilu imati neki „amaterski“ uređaj, koji vam sugerisati do koje mere ste alkoholisani. Naravno, preciznost ovih uređaja ne može da se poredi s onim koje koristi saobraćajna policija, tako da je najbolje da ne vozite uopšte ukoliko ste konzumirali alkohol.

Evo tri najpouzdanija etilmetra koji se mogu nabaviti:

(Cene su sa Amazona)

Honda alkometar

Ova japanska marka je jedna od onih koje prednjače po pitanju bezbednosti. Honda je u saradnji sa firmom Hitachi razvila novi tip integrisanog portabl alkotestera kojim se ne može manipulisati i sposobnog da izmeri nivo alkohola za tri sekunde.

Ukoliko vozač Honde pokuša da vozi pod uticajem alkohola, vozilo će jednostavno blokirati startovanje motora, jer je urešaj povezan sa „pametnim“ ključem automobila.

Uređaj je sposoban da izmeri nivo alkohola za tri sekunde iz zasićene vodene pare iz daha. Ukoliko detektuje prisustvo nedozvoljene supstance, vozilo onemogućava startovanje motora.

Bez ikakve sumnje, ovaj sistem bi mogao da spasi milione života godišnje, ali za sada je samo u prototip izdanju. Nadamo se da će zaživeti kao deo obavezne opreme, jer je sigurno mnogo korisniji od vibriranja volana ukoliko ne aktivirate pokazivač pravca prilikom promene vozne trake.

Kaznene mere

Da se podsetimo šta nam sledi ukoliko vozimo pod dejstvom alkohola.

Kazne prilikom redovne kontrole

0,2-0,5‰ – 10.000 dinara

0,51-0,8‰ – 10.000-20.000 dinara, najmanje 3 meseca zabrane i 6 bodova

0,81-1,2‰ – 20.000-40.000 dinara ili zatvor do 30 dana, najmanje 4 meseca zabrane i 8 bodova

1,21-1,6‰ – 100.000-120.000 dinara ili najmanje 15 dana zatvora, najmanje 8 meseci zabrane i 9 bodova

1,61-2,0‰ – 100.000-120.000 dinara ili najmanje 15 dana zatvora, najmanje 8 meseci zabrane i 14 bodova

2,0‰ i više – 30-60 dana zatvora ili kazna rada u javnom interesu od 240-360 sati, najmanje 9 meseci zabrane i 15 bodova

Za najniži nivo alkoholisanosti, od 0,2 do 0,5 promila, dobija se prekršajni nalog. Ukoliko okrivljeni plati kaznu u roku od osam dana, prolazi sa polovinom kaznene sume, odnosno 5.000 dinara. U slučaju učestvovanja u saobraćajnom incident, ovo ne važi.

 Kazne u slučaju izazivanja saobraćajnog incidenta:

0,2-0,5‰ – 15.000-30.000 dinara i 2 boda

0,51-0,8‰ – 20.000-40.000 dinara ili zatvor do 45 dana, najmanje 5 meseci zabrane i najmanje 7 bodova

0,81-1,2‰ – 40.000-60.000 dinara ili zatvor do 60 dana, najmanje 6 meseci zabrane i najmanje 9 bodova

1,21-1,6‰ – 120.000-150.000 dinara ili 45 dana zatvora, najmanje 10 meseci zabrane i 11 bodova

1,61-2,0‰ – 120.000-150.000 dinara ili 45 dana zatvora, najmanje 10 meseci zabrane i 16 bodova

2,0‰ i više – 45-60 dana zatvora ili kazna rada u javnom interesu od 300-360 sati, najmanje 10 meseci zabrane i 17 bodova.

NE SEDAJTE ZA VOLAN UKOLIKO STE KONZUMIRALI ALKOHOL, KAKO ZBOG SEBE, TAKO I ZBOG DRUGIH!

Pavle Barta

(1618)