Analiza: Da nismo malo prerano sahranili dizel?

Francuzi su pokušali da na analitičan način u ravan dovedu i sučelje svu izvrsnost savremenog dizel inženjeringa i nepobitno tužne ekološke implikacije uptorebe istog. Nama se analiza dopala i zato vam je predstavljamo.

Da je kojim divnim čudom održan Salon automobila u Ženevi, javnost bi bila u prilici da se uživo upozna sa nekim draguljima automobilske industrije. Imali bismo uvid u izgled sledećih modela: Porsche 911 Turbo S, Bugatti Chiron Pur Sport, Ferrari Roma, Aston Martin Vantage Roadster… Međutim, to svakako nije sve što je industrija imala da ponudi od tehnoloških bisera ovog proleća.

Volkswagen je, na primer pripremio Golf 8 GTD čiji motor razvija 200 konjskih snaga uz maksimalni obrtni moment od 400 Nm čija se posebnost ogleda u tome da poseduje specifičan katalizator s funkcijom dvostrukog ubrizgavanja AdBlua, o čemu smo i ranije pisali. Iako primena ovog tehnološkog rešenja baš i nema uticaja na emisiju CO2, koja je kod dizela ionako sporedna stvar (šteta), novi SCR sistem vodi ka, do 80% nižim nivoima isparenja izuzetno štetnog azotnog oksida, koji je kao hemijsko jedinjenje, u stvari glavni argument mrzitelja dizel tehnologije.

Na atletskoj stazi za zagrevanje, pored terena je stajao i BMW Serije 3 s nalepnicom M340d. Radi se zaista o fenomenalnom izdanku dizel tehnologije koji koristi motor s 340 konjskih snaga, što je samo 3 konjske snage daleko od performantnog M3 iz E46 generacije. Međutim, po pitanju maksimalnog obrtnog momenta, novitet je daleko superiorniji sa svojih 700 Nm.

Posebno impresivna je potrošnja ove verzije koja zahvaljuljući mikro-hibridizaciji povremeno isporučuje dodatnih 11 konjskih snaga, a koja u proseku iznosi samo 6,2 litre nafte na svakih 100 prevaljenih kilometara, i to prema kriterijumima zadatim u realističnom WLTP protokolu.

Ekvivalent ovom primeru iz BMW-a bi mogao biti „kolega“ iz segmenta iznad, to jest Audi S6 TDI Avant. Ovaj model raspolaže s 349 konjskih snaga, pa mu za sprint iz mesta do „stotke“ treba samo 5,1 sekunda. Ima naravno i bržih, ali da li to neko može da obezbedi uz manju prosečnu potrošnju, koja kod ovog sedana iznosi samo 6,5 litara na 100 kilometara?

Ali, hajde da se s nabrajanjem ovde zaustavimo kako bismo shvatili paradoks. Dizel nikada nije mogao da pruži i nikada nije pružao ovoliko koliko to čini sada, u doba kada je izložen najglasnijim kritikama. Pride, nisu samo modeli najprestižnijih nemačkih marki ti koji baštine tradiciju dizela.

Dizel i dalje čini 59% francuske flote na drumovima

Tokom 2012. godine, udeo dizela na tržištu novih automobila u Francuskoj je iznosio 73%. Onda je pukla bruka zvana dizelgejt što je uslovilo lančanu reakciju u celoj industriji, rekli bismo čak i celokupnoj globalnoj ekonomiji.

Kao rezultat toga, udeo dizela je, na primer u Francuskoj, opao s nekadašnjih 73% na prošlogodišnjih samo 34%. što je trend koji verodostojno opisuje generalna kretanja na Starom kontinentu. Iako je ovaj pad dramatičnih razmera, to je u apsolutnom iznosu i dalje ogroman broj dizel vozila prodat u Francuskoj (748.000 primeraka), odnosno više od 2.000 jedinica na dnevnoj osnovi. Odumiranje dizela teče baš dostojanstveno!

U stvari, dizel vozila i dalje čine većinu na putevima Francuske, pa ih je tako 59%, odnosno više od 19 miliona primeraka, kako izveštavaju lokalne relevantne organizacije. Francusko udruženje prerađivača nafte (UFIP) navodi da su Francuzi tokom 2019. godine sagoreli oko 32,8 miliona tona dizela, naspram 8,5 miliona tona benzina. Dakle, na svaka 4 litra dizela, utroši se 1 litar benzina. Pa na to saznanje dodajte još i inherentnu višu efikasnost dizel motora i shvatićete koliko smo još uvek zavisni od dizela.

Što se proizvođača tiče, dizel je i dalje vitalna tehnologija

Niko ne spori da je dizel tehnologija nepodesna za korišćenje u urbanim sredinama. Pad prodaje dizela je nešto čemu se najviše raduju ljudska pluća kojima žestoko smetaju fine, sitne čestice čađi kao i azotni-oksidi koji su praktično zaštitni znak rada dizel motora. Čak i ljubitelji i zagovornici dizel tehnologije to priznaju: “Besmisleno je ugrađivati dizel motore u male automobile. To nikada nije imalo nekog smisla, izuzev naravno ukoliko ne prelazite baš ogromne kilometraže,” rekao je Fabris Godefroj, direktor asocijacije Dizelaši Francuske (Diésélistes de France).

Međutim, iz ove asocijacije se nadovezuju govoreći da “dizel znači i najmanje 20% nižu potrošnju goriva. Čak i uz slične cene po litru goriva (benzina i dizela), to znači da dizel ostaje isplativiji onima koji godišnje prelaze više od 20 hiljada kilometara. Pored toga, priča posebno dobija na značaju kod većih i težih vozila kakvi su predstavnici SUV segmenta.“

Povrh toga, apetit za krosoverima kakav već neko vreme vlada u svetu, a sada sve više i u benzinskim verzijama, predstavlja narastajući problem u vidu emisija CO2. Prema nalazima istraživačke firme specijalizovane za automobilsku industriju, Jato Dynamics, emisije ugljen-dioksida su ponovo bile u porastu tokom 2019. godine (121,8 g/km u proseku). To se, na žalost događa po prvi put od 2014. godine.

Kombinacija pada potražnje za dizel vozilima uz istovremeni rast tržišnog učešća SUV segmenta, nužno je morala da ostavi trag na pokazatelje o štetnim emisijama. Ovo samo dodatno ogoljuje istinu koja automobilskoj industriji nameće potrebu što brže elektrifikacije kako bi se emisioni ciljevi dostigli.

Upkos tome, razvoj električnih motora s ciljem dostizanja emisionih ciljeva koje je proklamovala Evropska unija, uz istovremeno izbegavanje astronomskih kazni koje bi bile izrečene u suprotnom slučaju, neće biti dovoljan, kratkoročno posmatrano.

“Verujemo da će do 2030. godine, barem dve trećine automobila na drumovima i dalje biti konvencionalni primerci (dizel ili benzinci). Dakle, mora se nastaviti s radom na najsavremenijim tehnologijama vezanim za SUS motore,” izneo je svoje percepcije šef Boscha za teritoriju Francuske, krajem prošle godine.

U svom godišnjem izveštaju koju je obnarodavan 2020., Audi navodi „crno na belo“ istinu prema kojoj je lansiranje čisto električnog e-trona apsolutno nedovoljno kako bi se kompenzovali efekti rasta tražnje za benzinskim modelima, posebno onim iz SUV segmenta koji su još teži od putničkih automobila: “Skromniji udeo dizel vozila u prodajnom miksu, u kombinaciji s rastom popularnosti krosovera, vodio je povećanju prosečnih emisija ugljen-dioksida tokom fiskalne 2019. godine.„

Zaključak je jednostavan – bez dizela nema spasenja. Skoro svi proizvođači su ovde na istoj talasnoj dužini. „Ubeđeni smo da će dizel nastaviti da bude ključni (pogonski) element naše game i u budućnosti, posegno zbog urođenih niskih štetnih emisija ugljen-dioksida,” navodi se u dokumentima koja je izdao Mercedes.

„Volkswagen nastavlja da razvija dizel tehnologiju kao bitnu komponentu za ostvarenje emisionih ciljeva koji se vezuju za isparenja jedinjenja CO2,“ piše i u najnovijem godišnjem izveštaju koji je VW grupa, kao i svi drugi entiteti, bila prinuđena da objavi.

Jedan model automobila a čak 4 različite tehnologije pogonskog sklopa

U okolnostima kakve su sada preovlađujuće na tržitu, na koji način bi se mogla razviti ponuda dizela? Odgovor je posve jednostavan: sve više i više modela će biti dostupno s nekoliko alternativnih pogonskih sklopova, uključujući i pomenuti dizel, naravno!

Evo vam primer BMW-a koji će to postići sa svojim krosoverom X3. To će biti prvi model marke koji će se nuditi s četiri alternativna pogonska sklopa: dizel, benzin, plug-in hibrid i 100% električni pogon. Tako se Bavarci pridružuju trendu koji uspostavlja korejski Hyundai sa svojom Konom ili se pak, u nešto manjoj meri, to može reći i za Peugeot koji svoj hedžbek 208 „fura“ i kao benzinca, dizela ali i kao elektromobil.

„Današnji dizeli su ekstremno efikasni u smislu štetnih emisija“, nedavno je podsetio Žan-Filip Imparato, generalni direktor Peugeota, u intervjuu za Caradisiac, od koga smo i preuzeli analizu.

„Ali, neće tu više biti velikih obima prometa kao što je nekada bilo. Teška komercijalna vozila će ostati verna dizelu, segment gradskih vozila će biti orijentisan na benzin dok će svi oni između biti opredeljeni ka benzinskom ili električnom pogonu. Takve jasne signale dobijamo od kupaca s tržišta.“

Istovremeno, Imparato je izneo predviđanje da je dizelu ostalo još desetak godina eksploatacije: „Dizel nije umro! To nije principijelno već praktično pitanje. Da će s dizelom biti gotovo, verovatno je tačno, ali tek za deset godina“. U međuvremenu, razumno je očekivati dalji napredak tehnologije uz smanjenje potrošnje i emisija uz istovremeno povećanje snage.

Dakle, nemojmo prerano sahranjivati dizel. Još nam treba! Potrudimo se da biramo tehnološku opciju pogonskog sklopa koja najbolje odgovara našim stvarnim potrebama. Odlična je stvar to što imamo širok izbor motora!

AutoRepublika

Izvor: Caradiasac

(7168)