Zanimljivost dana: Sunbeam Tiger kao britanski sportista u senci Shelby Cobre

Svima nam je poznata priča kako je Kerol Šelbi uzeo automobil AC Ace, ubacio Fordovu mehaniku i na taj način stvorio legendarni model Shelby Cobru. Ovaj legendarni trkač nije bio prvi, a ni poslednji koji se setio da bi spajanje lagane evropske šasije i moćnog američkog motora bila pobedonosna kombinacija, ali je malo ko uspeo da je sprovede u delo na tako visokom nivou. U ovom izdanju zanimljivosti dana ćemo obratiti pažnju na automobil koji je tokom svoje kratke karijere uglavnom bio u senci Cobre. Ironično, on možda ne bi ni nastao da nije bilo Šelbija.

Tokom ranih šezdesetih godina prošlog veka, Rootes grupa u koju su spadali brendovi Hillman, Humber, Singer, Sunbeam, Talbot, Commer i Karrier, je bila jedna od najvećih proizvođača automobila u Velikoj Britaniji. Dok je većina prodaje grupacije ostvarivana upravo u ovoj ostrvskoj državi, to jest na matičnom tlu, Rootes je želeo da se probije i na globalna tržišta, a to se pre svega odnosi na Ameriku.

Za tako nešto je izabran sportski kabriolet Sunbeam Alpine, ali njegov 1,5-litarski motor sa 104 konjske snage se činio preslabim za razmažene “Jenkije“. Proizvođač se prvo obratio Ferrariju sa željom da ova kompanija, podigne snagu identičnog motora, ali kada je dobio negativan odgovor, u pomoć je pozvan Kerol Šelbi.

On ne samo što je već imao iskustvo sa spomenutom Cobrom već je takođe bio i komšija jednog od Rootesovih glavnih inženjera. Šelby je zatražio cifru od 10.000 dolara (oko 85.730 dolara u današnjoj vrednosti novca) i period od osam sedmica da završi prvi prototip, a šansa je ponuđena i Kenu Majlsu.

Ovaj legendarni vozač će se kasnije proslaviti kao neko ko je razvio Ford GT40 u saradnji sa Šelbijem, ali tokom ranih šezdesetih godina je bio još uvek amaterski trkač, u američkoj saveznoj državi Kaliforniji sa MG-om koga je lično sklopio u garaži. I Šelbi i Majls su zasnovali svoje prorotipove oko Fordovog V8 motora zapremine 260 kubnih inča (4,3 litre), ali sa drugačijom strategijom.

Naime, dok je Šelbi imao veliki budžet i dodatno vreme, on je ubacio i četverostepeni manuelni menjač. Sa druge strane, Majlsov budžet od samo 800 dolara (današnjih 6.860 dolara) mu je dozvolio da u svoj prototip instalira samo zastareli dvostepeni automatski menjač, pa nije bilo iznenađenje što je Shelby American pobedio na tenderu.

Podatak koji predstavlja najveće iznenađenje je onaj koji govori da je novi model Tiger bio za svega 8,7 centimetara duži od Alpine, a iako je pružao i tri puta veći agregat takođe je bio za svega 190 kilograma teži (ukupno 1.203 kg). Određene izmene je prtrpelo ogibljenje, ali osim toga dva automobila su bila gotovo identična sa izuzetkom motora.

Onaj Fordov je razvijao 164 konjske snage i omogućavao Tigeru ubrzanje „iz mesta do 100 km/h“ za 8,6 sekundi i maksimalnu brzinu od 190 km/h. Čelnicima Sunbeama se ovaj potez toliko dopao da su odmah naručili 3.000 agregata od američkog giganta, što je ujedno bila najveća pojedinačna narudžba koju je Ford ikada dobio u svojoj istoriji do tada.

Uz sitne modifikacije, mnogi saloni su bili u stanju da podignu snagu na 245 “konja“, mada je u tom slučaju bilo preporučljivo da se detaljno modifikuju i ogibljenje i kočnice, kao i da se izaberu skuplji pneumatici.

Jedina nedoumica je ležala u podatku gde će se automobil proizvoditi. Šelbi se nadao da će posao pripasti njemu pošto je ipak razvio prototip model, ali se Rootes odlučio da poveri angažman jednom drugom britanskom proizvođaču – Jensenu. Da bi Shelby American ipak imao razloga za zadovoljstvo, Rootes je odlučio da mu isplati određenu sumu novca za svaki prodati Tiger.

Prodaja je startovala 1964. godine, a u svom debiju ovaj sportista je privukao 1.649 kupaca. Najveće tržište je bilo američko gde su završili svi modeli sa izuzetkom 56, i to po početnoj ceni od 3.499 američkih dolara (današnjih 29.300 zelenih novčanica). Tiger se takođe prodavao i u Južnoj Africi, dok je na domaće tržište stigao tek u martu 1965. godine.

Proizvodnja će opstati samo od 1967. godine i u tom periodu će samo 7.083 vozila pronaći kupce. Tokom poslednje godine, Sunbeam je ponudio i moćniji Fordov agregat zapremine 289 kubnih inča (4,7 litara) sa 270 konjskih snaga. To je smanjilo neophodno vreme za ubrzanje od nule do 100 km/h na samo 7,5 sekundi, uz maksimalnu brzinu od 196 km/h. Takođe je potrebno spomenuti da je tokom poslednje godine, Tiger bio dostupan samo u Americi, dok je prodaja iznosila samo 633 jedinice.

Tiger se nekoliko puta oprobao i na trci 24 sata LeMana, kao i u lokalnim šampionatima u Americi i Britaniji, ali nije imao većih uspeha. Ključni razlog za njegovo prerano gašenje je bio finansijske prirode. Pre svega, Tiger je tada koštao oko 1.000 dolara (sadašnjih 8.230 dolara) više nego Ford Mustang sa identičnim motorom, a Rootes je izgubio velike sume novca kada, model Hillman Imp, u koji je investirana velika suma, nije opravdao prodajna očekivanja.

Iz tog razloga, Britanci su bili primorani da prodaju deo biznisa američkoj Chrysler korporaciji, koja nije bila voljna da nastavi proizvodnju. Chrysler takođe nije imao agregat slične zapremine kao Fordov, pa bi tako onaj od 273 kubna inča (4,5 litra) zahtevao (pre)velike modifikacije po pitanju ogibljenja i prostora. Kada se pogleda više nego simbolična prodaja Tigera, postaje jasno da se investicija  nikako nije mogla isplatiti.

Sunbeam Tiger je danas generalno nepoznat model iz nekoliko razloga. On nije imao zapežene sportske uspehe kao Shelby Cobra, ali barem na momenat je još jednom dokazano koliko je ubitačno dobra kombinacija britanske šasije i američke snage motora.

Zoran Tomasović

(318)