Mitovi o Ferrariju koje je plasirao Holivud i šoubiznis uopšte

„Ferrari je san, ljudi sanjaju da poseduju ovo posebno vozilo, a za većinu će to ostati san, sem za malobrojne srećnike“, rekao je svojevremeno Enco Ferari.

„Svako sanja o tome da vozi Ferrari, a to je bila moja namera od samog starta“, takođe je izjavio čuveni osnivač kultne italijanske marke. S obzirom na to da tako veliki broj ljudi „sanja da vozi Ferrari“, sasvim je normalno da je „Cavallino Rampante“ postao deo brojnih urbanih legendi. Holivud, i šoubiznis generalno, iznedrili su gomilu klišea aktuelnih i danas.

Kao što je slučaj s mnogim uvreženim mišljenjima, ona ne moraju biti nužno i istinita. Evo liste mitova o Ferrariju, kreiranih kroz filmove, muzičke spotove, medije, TV reklame i slično:

Nijedna kriza srednjih godina nije kompletna bez Ferrarija (ili Porschea)

Kriza srednjih godina, jedna od omiljenih tema diskusija izdanja na velikim i malim ekranima tokom osamdesetih i devedesetih godina. Danas ta vrsta „krize“ nije toliko aktuelna, jer se u međuvremenu sa četrdesetih pomerila na šezdesete godine života. Danas su „šezdesete nove četrdesete“.

Za Holivud, svaka pristojna kriza srednjih godina za muškarce uključuje razvod, mnogo mlađu novu novu partnerku (poželjno je da bude mlađa kopija supruge koja je dobila nogu) i kupovinu Ferrarija (ili Porschea). Oba modela „rade posao“, sve dok dolaze u jarkim bojama i imaju otvoren krov.

Ovaj kliše je postao toliko prožimajući, da su neke poznate ličnosti, za koje biste pomislili da su kadre da uvide da je reč o običnoj stereotipnoj obmani, zapravo počele da veruju u to. „Evo, stižu četrdesete. Osećam godine, tako da sam naručio Ferrari. Kompletiraću čitav paket krize srednjih godina“, rekao je jednom prilikom Kijanu Rivs. Smatra se da poseduje Ferrari 488 GTB i Ferrari Californiju T, koje je testirao u Maranelu tokom odvojenih poseta.

Svi Ferrarijevi automobili su za razmetanje

Ovo je takođe usko vezano za kliše krize srednjih godina. Iz razloga što su filmovi i ostali fikcioni sadržaji  povezali Ferrari i čoveka koji prolazi kroz buntovničku fazu protiv svega onoga što je predstavljao do tog momenta, „propeti konjić“ postaje simbol da je sav taj „glamur“ zapravo lažan. On se doživljava kao stvar za razmetanje, koja je precenjena, bučna, pa čak i ne tako dobra u smislu kvaliteta izrade i inženjeringa. Da, skoro svi su crveni.

Kako u šoubiznisu pokušavaju da vas ubede, oni koji kupuju Ferrarije su stari ili u „ozbiljnim godinama“, osećaju se suvišnim, nisu zadovoljni svojim životom, pa kupuju atraktivan nov automobil da bi se pravili važni. Međutim, svi mi znamo da je Ferrari mnogo više od „gizdavog“ automobila, baš kao što znamo da većina „ferarijevaca“ kupuje ove automobile zato što voli i njih i sve vezano za njih, kao i da ih je baš briga šta drugi misle.

Ferrari će vam kupiti sreću, bićete „Hju Hefner“

U fimovima, postoji malo toga što Ferrari (ili slično snažan i bučan automobil) ne može da reši. On donosi sreću, vesnik je nove ere u životu, rešava sve probleme, i da ne zaboravimo – generator je zgodnih cica. Doduše, ima istine u ovom poslednjem, jer i žene će biti privučene predivnom mašinom. Međutim, u filmovima one bivaju namagnetisane kao metalni opiljci na magnet, čak i u slučaju kada tip za volanom nije preterano zgodan niti pristojan. Dobro, u realnosti, sponzorušama je na kraju krajeva to i najmanje bitno.

Bez obzira što prvi put vozite Ferrari, vaša vozačka veština se penje za stepenik više

Ovaj kliše je na neki način vezan za prethodni. Ferrari ili bilo koji drugi moćan i skup automobil, čini vas „vrednijim“, „moćnijim“, „sposobnijim“, i što bi neko rekao, „kada stanem na svoj novčanik, imam dva metra, visok sam i crn, sa zelenim očima“. Vaše vozačke sposobnosti postaju „level pro“ čim uskočite za volan Ferrarija, kada driftujete i vozite „kao Fanđo“.

Ferrari je samo za bogate

Ferrari je san, i to od onih koje možete ostvariti isključivo ukoliko ste bogati. Kako je Majkl Dž. Foks jednom rekao o svojem sticanju slave: „Do 21. sam zarađivao šestocifreni iznos nedeljno. Do 23. imao sam Ferrari. To nije bilo normalno.“

Tačno, potrebno vam je dosta „keša“ da biste kupili Ferrari, bez obzira da li se radi o novom ili starijem modelu. Još više novca iziskuje kupovina nekog primerka iz limitirane edicije.

Međutim, ne treba da ste „truli bogataš“ da biste osetili čari italijanske automobilske magije. Poput drugih proizvođača, i Ferrariju se dešava da neki model ne ispuni očekivanja. Samim tim, njegova cena biva drastično niža.

Primera radi, Dino 308 GT4 (neko će reći „to nije pravi Ferrari“) se može pronaći za oko 25.000 dolara, 400i za 20.000, 348 za 35.000 a Mondial za 25.000 dolara. Oni su jeftini u poređenju sa stotinama hiljada koje treba inače odvojiti za neki „Cavallino Rampante“.

Veoma je važno napomenuti da je ono što treba da očekujete iskustvo vožnje jednog Ferrarija, ne iskustvo posedovanja. Reč je o dvema različitim stvarima, a potonja je integralni deo brenda. Nećete dobijati pozive na okupljanja i priključivanje klubovima, nećete dobiti garanciju i morati da plaćate visoke troškove održavanja. Međutim, vi vozite Ferrari!

S tim u vezi, ova lista klišea iz šoubiznisa oko Ferrarija je nije konačna, a i ne pretenduje da bude takva. Ukoliko se setite još nekog od klišea vezanih za Ferrari ili neke druge marke automobile, rado ćemo ih čuti.

AutoRepublika

(1284)