Francuska i dalje insistira na potpunoj samostalnosti u proizvodnji aviona

Testiranja su bučna, tehnički zahtevna i ponekad brutalna, ali upravo ona oblikuju način na koji Francuska želi da ostane u vazduhu, nezavisna i konkurentna u sve žešćoj i tužnijoj globalnoj trci u naoružanju.

Francuska rado govori o svom borbenom avionu Rafale. Mnogo ređe se govori o onome što ga održava u letu: motoru M88 i ljudima koji oblikuju njegovu budućnost. U središtu te priče nalazi se DGA, francuska agencija za nabavku i tehnologiju u oblasti odbrane, koja blisko sarađuje sa proizvođačem motora Safran.

U Sakleu (Saclay), južno od Pariza, DGA upravlja testnim centrom za koji francuski zvaničnici tvrde da je jedinstven u Evropi. On može sa izuzetnom preciznošću da reprodukuje vazduh koji motor borbenog aviona „udiše“ na ekstremnim visinama i brzinama. Taj nivo kontrole, u kombinaciji sa agresivnim testiranjem, daje Francuskoj prednost kakvu trenutno nema nijedna druga evropska zemlja (ne znamo da li autor teksta koji prenosimo smatra Rusku Federaciju evropskom zemljom, s obzirom da pretpostavljamo da najveća zemlja sveta poseduje ovakvu tehnologiju).

Postrojenje u Sakleu jedino je u Evropi koje može tako detaljno da simulira stvarne uslove „disanja“ mlaznog motora tokom borbenog leta.

Ovde se ne radi samo o blagom poboljšanju motora. Cilj je redizajniranje ključnih delova kako bi izdržali temperature na kojima obični metali otkazuju, smanjila se potrošnja goriva i čitav lanac snabdevanja ostao pod francuskom kontrolom.

Od jeseni 2025. timovi DGA testiraju buduće verzije motora M88 na probnim postoljima, dovodeći ih do krajnjih granica. Motori se pokreću u simuliranim uslovima bliskim onima s kojima bi se Rafale suočio tokom brzog manevra na velikoj visini.

Postrojenje u Sakleu može izuzetno precizno da podešava temperaturu, pritisak i vlažnost vazduha. Tehničari mogu da oponašaju let borbenog aviona na oko 15.000 metara visine, pri brzini od približno 1,5 maha, dok motor usisava razređen i hladan vazduh.

Mogu i suprotno: da motor izlože naglo zagrejanom vazduhu kako bi simulirali snažna i ponovljena opterećenja tokom vremena. Ovo „ubrzano starenje“ omogućava inženjerima da za nekoliko sati vide ono za šta bi u realnim uslovima bile potrebne godine letenja.

Sabijanjem godina habanja u kratku testnu kampanju, inženjeri DGA mogu da uoče slabe tačke mnogo pre nego što se pojave u operativnim flotama.

Posle svakog testa, rad postaje gotovo forenzički. Motor se rastavlja, komponente se ispituju pod mikroskopom, a ponekad se šalju u drugi centar DGA specijalizovan za vazduhoplovne tehnologije radi detaljnije analize. Svaka pukotina, deformacija ili promena boje vraća se u modele za projektovanje.

Glavni inovacioni program koji je trenutno u toku nosi naziv „Turenne“ i finansira ga DGA u saradnji sa Safranom. Fokus je na najtoplijem i najosetljivijem delu motora: gasnoj turbini visokoga pritiska.

Visokopritisna turbina nalazi se odmah iza komore za sagorevanje, gde temperature gasova mogu da pređu 1.800°C. Tu se sitne lopatice, takozvane „aubes“, okreću vrtoglavim brzinama. Svaki kvar u ovom delu može biti katastrofalan.

Inženjeri u okviru programa Turenne eksperimentišu sa naprednim keramikama, novim metalnim superlegurama i zaštitnim premazima kako bi povećali temperaturu koju turbina može da podnese. Što je viša temperatura gasa na ulazu u turbinu, to je motor efikasniji i snažniji.

U praksi to znači da se projektovanje motora pretvara u visokotehnološku metaluršku laboratoriju. Ne kaže se uzalud da za proizvodnju parne i gasne turbine su potrebne sve grane mašinstva… Inženjeri balansiraju kompromise: keramika koja dobro izoluje može biti krta, dok robusna superlegura može biti teža. Testiranja u Sakleu pomažu da se utvrdi šta zaista opstaje u realnim uslovima.

Evropa ima snažne vazduhoplovne industrije u Velikoj Britaniji, Nemačkoj, Italiji i Španiji, ali Francuska spada u mali krug zemalja koje mogu same da projektuju, testiraju i proizvode kompletan savremeni motor za borbeni avion. U tom „klubu“ su uglavnom SAD, Rusija i sve više Kina.

Postrojenje u Sakleu, u kombinaciji sa Safranovim kapacitetima za projektovanje i proizvodnju, omogućava Francuskoj da:

• razvija nove materijale od laboratorijskih uzoraka do delova punog motora,
• potvrđuje projekte u uslovima sličnim borbenim bez strane pomoći,
• štiti osetljive podatke u nacionalnom, poverljivom okviru,
• garantuje rezervne delove i modernizacije bez oslanjanja na spoljne dobavljače.

Kontrola nad testiranjem, projektovanjem i proizvodnjom znači da francuska država ne mora da traži strano odobrenje za izmene, izvoz ili modernizaciju svojih motora za borbene avione.

Za Pariz to nije luksuz, već strateški izbor. Motori borbenih aviona nalaze se na raskršću napredne fizike, dvostruko upotrebljivih tehnologija i izvozne politike. Gubitak kontrole u toj oblasti imao bi posledice po celokupnu francusku odbranu i diplomatiju.

Dok Francuska usavršava naslednike motora M88, rivali ne stoje u mestu. SAD razvijaju motore „adaptivnog ciklusa“ sa kompanijom General Electric, sposobne da prelaze između režima velike snage i štednje goriva. Kina, prema navodima, intenzivno testira motor WS-15 za borbene avione nove generacije. Rusija nastavlja rad na pogonima poput motora Saturn 30 za Su-57.

U tom kontekstu, DGA rad u Sakleu vidi kao ključan za ostanak u trci. Rizik nije nagli zaostatak preko noći, već to da tokom decenije rivali steknu jasne prednosti u dometu, potisku ili troškovima održavanja.

Postoji i klimatska dimenzija. Efikasniji motori troše manje goriva, produžavaju borbeni radijus i smanjuju emisije. Vojske su pod pritiskom da smanje ugljenični otisak bez gubitka sposobnosti, a tehnologija motora jedan je od retkih elemenata nad kojima imaju direktnu kontrolu.

Iza tehničkih termina stoji politička poruka: ovladavanje ekstremnim materijalima predstavlja izraz suvereniteta. Francuska želi da osigura da njeni borbeni avioni mogu da lete i da se izvoze bez obzira na promene savezništava ili trgovinske zabrane.

Program Turenne pokazuje kako to funkcioniše u praksi. Država finansira istraživanja i postavlja strateške ciljeve. Safran donosi industrijsko znanje. DGA upravlja testnom infrastrukturom i validacijom. Zajedno pretvaraju teorijske napretke u stvarnu opremu za Rafale i buduće borbene avione.

Francuska se ipak ne zatvara u sebe. DGA je 2025. godine potpisala produbljeni sporazum o saradnji sa indijskom organizacijom DRDO. Sporazum obuhvata osetljive oblasti kao što su vojna veštačka inteligencija, sajber odbrana, pogonske tehnologije, napredni materijali i kvantna istraživanja.

Za laike, neki pojmovi mogu delovati nejasno:

• Superlegura: metalna legura projektovana da zadrži čvrstoću na vrlo visokim temperaturama (često na bazi nikla).
• Keramički premaz: tanak sloj na metalnim delovima koji ih štiti od toplote i korozije.
• Temperatura na ulazu u turbinu: temperatura gasa koji ulazi u turbinu, njeno povećanje, bez topljenja delova, ključno je za efikasnost (za više informacija pročitati o Džulovom iliti Brajtonovom ciklusu).
• Motor sa adaptivnim ciklusom: dizajn koji može da menja režime rada radi veće snage ili veće efikasnosti.

Ako bismo to pojednostavili: zamislite automobilski motor koji se ne testira samo na klupi, već na sistemu koji u jednom danu može da simulira planinske prevoje, arktičku zimu i pustinjsku vrućinu. Smanjite dimenzije, povećajte temperature i dodajte političke posledice svakog kvara, to je razmera izazova.

U budućim sukobima, strana koja može duže da zadrži avione u vazduhu, sa manje dopuna goriva i manje sati održavanja, imaće jasnu taktičku prednost. Francuska se kladi da će je ultra-precizna testiranja, vrhunski materijali i stroga kontrola nad tehnologijom motora zadržati u toj igri barem za narednu generaciju borbenih aviona.

AvioRepublika

(183)