Ford Taurus Limited – “Adio Amore“

Iako se u mojoj garaži trenutno nalaze dve Toyote, moj omiljeni automobilski brend je uvek bio Ford. Još od sredine devedesetih godina kada je tečina Ford Sierra delovala kao svemirski brod u poređenju sa tipičnim Volkswagenima i Opelima na beogradskim ulicama, znao sam da su šanse male da će u moju garažu ući automobil koji se ne zove Ford (to je barem bilo verovanje dok se nisam oženio, ali to je neka druga priča).

Po dolasku u Ameriku davne 1999. godine, moj prvi automobil je postao Ford Taurus iz 1991. godine. Sećam ga se kao da je juče bilo – bele boje, s V6 motorom, klimom, kompletnom elektronikom na dugme pa čak i telefonom. Taurus se zadržao kod mene svega godinu dana, nakon čega je zamenjen novim Mustangom, ali na neki način uvek sam nastavio da volim i poštujem ovaj automobil. Iz tog razloga, teškog srca mi je pala vest da je ova godina njegova poslednja i da je proizvodnja stopirana još u martu pa se trenutno u salonima nalaze samo poslednje zalihe. Rešio sam da ga još jednom provozam kao “poslednje zbogom“.

Kratka istorija

Koliko god je Model T postavio Ford kao budućeg giganta, toliko ga je Taurus spasio sigurnog bankrota tokom osamdesetih godina prošlog veka. Popularni “bik“ je jedno vreme bio i najprodavaniji automobil u Americi pre nego što je zapušten da umre mirnom smrću. Istoriju Taurusa smo već obuhvatili u posebnom izdanju pa nema potrebe da ponavljamo detalje. Prvi deo možete pročitati OVDE, a drugi deo priče OVDE.

Testirani model

Na testu se našao Taurus iz 2019. godine i to jedan od poslednjih proizvedenih (sudeći po VIN broju, sišao je sa proizvodne trake krajem februara – svega par sedmica pre nego što je fabrika zatvorena). Testirani Limited paket opreme zauzima neku višu sredinu, pa se SE i SEL nalaze ispod, a sportski SHO iznad. Odlikuje ga V6 motor, automatski menjač i početna cena od 37.310 dolara.

Dizajn

Kada se zna da je aktuelna šesta generacija debitovala još 2010. godine, može se zaključiti da ovaj automobil i dalje deluje izuzetno moderno i privlačno. Kroz istoriju, Ford je uspevao da privuče pažnju sa dramatičnim stilskim promenama (nekada uspešno, nekada baš i ne), ali je model sa testa jedan od onih gde se nije mnogo eksperimentisalo.

Većina linija su takozvane “Kinetic“ dizajnerske škole koja je osnovana u Evropi nekoliko godina ranije, pa je Taurus postao prvi Fordov model u Americi koji je uspešno zamenio „kocku“ aerodinamičnim stilom. Ovo ujedno nije jedina veza s Evropom pa tako mnogi kažu da ovaj automobil iz gledano otpozadi izuzetno liči na Volkswagen Passat B6. Iako je reč o relativno skupom proizvodu, Ford nije napravio neke dramatične dizajnerske izmene da ga razlikuje od jeftinijih verzija. S izuzetkom većih standardnih felni (koje su opet opcija na SE i SEL), jedini način da prepoznate Limited je da obratite pažnje na oznake u zadnjem delu vozila.

Enterijer

Nije retkost da čujemo priče kako su određeni proizvođači uspeli da izvuku impresivan prostor iz malih dimenzija. Situacija sa Taurusom je zapravo suprotna, pa se dugo nisam mogao načuditi kako jedan automobil dugačak približno 5,2 metra može da deluje toliko mali. Stiče se utisak da čak i moj lični automobil za svakodnevnu vožnju, Toyota Yaris, pruža više prostora u visini ramena, a za tako nešto ključni krivac je “politika“ Forda da je Taurus idealan automobil za starije kupce. Naime, proizvođač je navodno zaključio da kupci u penziji ne vole da imaju previše mesta oko sebe, pa je proširio plastični deo između sedišta kao i debljinu vrata, i to do te mere da se mlađi kupci nikako neće osećati komotno na vozačevom i suvozačevom sedištu. S pozitivne strane, prostor na zadnjim sedištima i prtljažniku nije previše oštećen ovom odlukom kompanije, ali u poređenju s rivalima kao što su Toyota Avalon i Kia Cadenza definitivno zaostaje.

Ostatak enterijera uglavnom dobija pohvale po pitanju standardne i opcione opreme. Poveći 8,0-inčni monitor je odlično organizovan i relativno lagan za korišćenje. Preko njega se kontrolišu gotovo sve audio komande, što je veliki plus, pošto Limited stiže sa premijum audio sistemom s više zvučnika i bogatijim izborom satelitskog radija. Takođe mi se dopalo i to što se komande za klimu i grejanje nalaze ispod monitora i da bi u protivnom on možda bio i prenatrpan. Na ovaj način je sve ono što vozač koristi u svakodnevnom životu ravnopravno raspoređeno i “nema međusobnog mešanja u posao“. Limited stiže i s udobnim sedištima presvučenim kožom (ukoliko uspete da ignorišete već opisani manjak prostora), najnovijom generacijom Fordovog Sync 3 sistema, visokom dozom bezbednosne opreme i povezivanjem na mobilni telefon preko Android Auto i Apple CarPlay funkcija.

Sam kvalitet enterijera nije na zavidnom nivou. Ovo je možda i za očekivati za brend sa Fordovom oznakom, koji ne želi da uđe u cenovni rang premijum Lincolna, ali je nedopustivo da u 2019. godini jedan tako skup automobil pruža jednaku plastiku u istom rangu kao i tri puta jeftiniji model Fiesta. Bez obzira što materijali možda deluju relativno dobro na slikama, onog momenta kada pređete rukom preko njih, shvatićete koliko je tehnologija napredovala u poslednjih godina, što je otprilike isti period tokom kojeg se Taurus gotovo i nije promenio. Spomenuta konkurencija kao što su Avalon i Cadenza čini se svetlosnim godinama ispred, ali treba spomenuti da su oni i značajno skuplji automobili.

Mehanika

Tokom poslednjih nekoliko godina proizvodnje, Taurus se mogao naručiti s tri benzinska argegata. Većina kupaca je izabrala onaj koji se nalazio u test vozilu, zapremine 3,5 litara sa 288 konjskih snaga i 344 Nm obrtnog momenta. Reč je o izuzetno popularnom motoru iz Fordove familije “Cyclone“, koji se koristi već duži niz godina i relativno je bez mane. Iako je nešto veći potrošač nego što bi trebalo da bude, tokom godina se pokazao izuzetno kvalitetnim i otpornim na kvarove, a dovoljno je spomenuti da se takođe ugrađuje i u Taurus za potrebe policijskih usluga.

Tokom kratkog perioda (2013-2017.) Ford je u ponudu dodao i poznati 2,0-litarski “EcoBoost“ turbomotor. Iako je isporučivao manje snage (240 “konja“), on je zapravo bio opcija od 995 dolara, iz razloga što je, barem u teoriji, trebalo da snizi potrošnju. U vrhu ponude se nalazio čuveni 3,5-litarski turbo V6, koji je započeo celu EcoBoost revoluciju, sa 365 konjskih snaga i 475 Nm obrtnog momenta. Iako je snaga ovog agregata u međuvremenu porasla na 400, 450 i 647 “konja“ (zavisno od modela), Taurus je nastavio da koristi prvu generaciju sve do svog gašenja.

Jedini menjač u izboru je šestostepeni automatik, a snaga se prenosi na prednje ili sva četiri točka.

Utisak u vožnji

Ukoliko ste šokirani što se Taurus gotovo nije promenio tokom poslednjih deset godina postojanja, onda će pravi šok uslediti kada vam kažemo da je njegova D3 platforma (koju je Ford predstavio 2005. godine) zapravo osvežena Volvoova P2 platforma još iz 1998. godine. To i ne mora da bude mana, pa se Fordov velikan, kao i većina Volvoovih modela, izuzetno udobno ponašao na putu. Buka je takođe na minimalnom nivou, a bezbednosne mere toliko dobre da je Taurus dobio maksimalne ocene u testovima sudara.

Ono gde ovaj automobil definitivno pokazuje godine je ponašanje u krivinama, pa čak mi u sportskom SHO izdanju sa 365 “konja“ ne pruža osećaj sportske limuzine kao neki nemački i japanski rivali. Ipak, još jednom ćemo spomenuti da je Ford ciljao penzionere kao kupce i to je i dobio – veliku i tromu limuzinu (tešku približno dve tone) koja odlično savladava loše puteve i “izoluje“ vozača od vanjskog sveta. To ipak ne znači da je spor na pravcu, jer ubrzanje do 100 km/h iznosi sasvim solidnih sedam sekundi. Sa druge strane, zastareli šestostepeni menjač često ne uspeva da parira ostatku automobila tokom gradske vožnje. Često je u pogrešnom stepenu prenosa, a one su izuzetno dugačke čime se „ubija“ potrošnja.

Većinski deo testa je protekao na auto-putu, a to je upravo kategorija gde Taurus pokazuje svoju moć. Fantastični V6 motor hvata snagu i na visokim obrtajima, za razliku od manjeg EcoBoosta, za koga se činilo da kao da ostaje bez „konja“ posle 4.000 obrtaja. Ovaj detalj sam primetio tokom silnih preticanja, kada bi ostali automobili obavezno usporili, pošto testirani primerak dosta liči na policijski automobil. Udobnost je na visokom nivou i po mnogim karakteristikama Taurus podseća na legendarne američke automobile iz pedesetih i šezdesetih godina.

Ostaje veliki žal što ne pruža pogon na zadnje točkove kao prethodnik Ford Crown Victoria, ali kada znamo njegovu klijentelu sumnjam da će neko i primetiti razliku. Preglednost je takođe odlična, s minimalnim mrtvim uglom, ali ne i kočnice. Međutim, i ovde treba spomenuti da su vozači Taurusa uglavnom stariji ljudi, koji nisu skloni naglim zaustavljanjima.

Taurus možda ima šest cilindara ispod haube, ali troši kao da ih je osam. Prema fabričkim vrednostima ona iznosi 13,2 litra u gradu, odnosno četiri litra manje na auto-putu. To je više-manje identična cifra koju sam dobio na testu.

Cena

Tokom 2019. godine, početna cena je iznosila 27.800 dolara, dok je za model kao što je testirani potrebno izdvojiti oko 10.000 dolara više. To čini Taurus jednim od najpristupačnijih modela u klasi. Primera radi, osnovna verzija Toyote Avalon košta čak 36.000 dolara, dok je Kia Cadenza za 3.000 dolara jeftinija od „Japanca“, pa je najbliži rival Chevrolet Impala sa cenom od 31.600 dolara. Međutim, kod konkurenta iz General Motorsa kupac dobija agregat od četiri cilindra u osnovnom modelu, a da bi se V6 našao ispod haube, potrebno je izdvojiti istu sumu kao i za Avalon. Oni preostali primerci u Fordovim salonima se trenutno takođe mogu dobiti po visokim popustima.

Zaključak

Bez obzira da li su ikada posedovali Taurus, gotovo svaki ljubitelj Forda je bio tužan kada je kraj stigao. Slično kao i početkom 21. veka, proizvođač je još jednom zapustio svog velikana i u takvim uslovima on nikako nije mogao da ima svetlu budućnost. Veliku ulogu u tome je igrao i ukus kupaca koji su se okrenuli krosoverima, pa će „Jenkiji“ u budućnosti gledati Taurus samo u Kini … Ipak, budućnost nije napisana, pa možda se opet pojavi neki Alan Maleli (nekadašnji Fordov predsednik koji je „oživeo“ Taurus ime) …

Tekst: Zoran Tomasović

Fotografije: Željan Tomasović

Uredio: Pavle Barta

	Dobre strane:
	Niska cena, moćan motor, visoka preglednost, prostor na zadnjoj klupi, reputacija pouzdanosti
	Loše strane:
	Prostor na prednjim sedištima, slabije kočnice, zastareli menjač

(1551)