Možda ima ponekog ko ne zna za ovaj podatak, ali Citroen kao marka, već poseduje iskustvo u proizvodnji hibridnih vozila. Setimo se samo hedžbeka Citroen DS5 Hybrid4 iz 2011. godine koji je posedovao elektromotor na zadnjoj osovini. Međutim, tada hibridna tehnologija nije dobila odgovarajuću podršku od vrha kompanije pa su prodajne brojke ostale skromne.
Sada Francuzi obećavaju da će svaki novi model Citroenove game posedovati hibridnu modifikaciju, odnosno da će postojati varijante koje će biti moguće dopunjavati konekcijom na elektroenergetsku mrežu. Prvi model koji će proći taj tretman je krosover Citroen C5 Aircross Hybrid, a proizvođač će upotrebiti detalje ofarbane u plavo kako bi naglasio da se ne radi o “običnoj” verziji.
U tehničkom smislu, ovaj Aircross je replika bratskog Peugeota 3008 kao i luksuznog DS 7 Crossback hibrida, ali je PSA grupa Citroenovom pulenu darovala manje snage u odnosu na srodne četvorotočkaše. Pride, vozač nema izbor, već ukoliko želi ovaj Citroen, on se mora pomiriti s pogonom na prednje točkove.
Ispod haube nove verzije se nalazi turbo četvorocilindraš 1.6 PureTech koji razvija 180 konjskih snaga. Umesto konvertora obrtnog momenta, osmostepena automatska transmisija koristi vlažnu spojnicu a deo pogonskog sklopa čini i 110 “konja” snažni elektromotor. Ukupna moć ovakvog pogonskog sklopa iznosi 225 konjskih snaga uz 320 Nm maksimalnog obrtnog momenta, na koji način ova varijanta postaje najsnažnija u paleti SUV-a, pa čak i cele game marke Citroen.
Trakciona batertja poseduje kapacitet od 13,2 kWh što bi trebalo da je dovoljno za pedesetak kilometara električne autonomije, i to mereno prema strogim WLTP pravilima. Shodno tome, iskazana je prosečna potrošnja od samo 1,7 litara na prevaljenih sto kilometara.
Maksimalna brzina koju francuski SUV postiže u električnom režimu iznosi 135 km/h. Dopuna baterija putem Wallbox utičnice (7,4 kW, 32 A), traje neka dva sata, pa čak i manje od toga. Vozaču je na raspolaganju i takozvani e-Save režim vožnje tokom kojeg se vrši dopuna baterije putem rekuperacije kinetičke energije, a aktivacija ovog režima se dešava automatski ukoliko navigaciona ruta podrazumeva poslednju zonu kao onu u kojoj je zabranjena upotreba motora s unutrašnjim sagorevanjem.
Litijum-jonska baterija je locirana ispod zadnje klupe, dok je prtljažni prostor skromnije zapremine od benzinskih i dizel ekvivalenata i iznosi od 460 do 600 litara, zavisno od pozicije naslona, a o čemu je Perica već pisao tokom višekratnih testova ovog modela. Kod konvencionalnih primeraka krosovera C5 Aircross, zapremina prtljažnika iznosi 580 do 720 litara.
Da dodamo još da hibridna verzija poseduje jedinstvenu grafiku koja se projektuje na instrumentacionom klasteru ispred vozača.
Benzoelektrični krosover će silaziti s proizvodnih traka istog kompleksa gde se sklapaju i ostale varijacije na istu temu. Dakle, radi se o fabrici u francuskom Ren la Žanu. Cena hibridne verzije u prodajnim salonima širom Evrope će započinjati od 39.950 evra. Ipak, željni ovog vozila će morati da popričekaju ozbiljnije na priliku da ga pazare. Prodaja startuje sledećeg leta. Nažalost, prethodno samo što nas je napustilo.
AutoRepbulika
(217)
Ako su baterije ispod zadnjih sedišta, a ima samo prednji pogon, zašto mu je gepek manji?
„Umesto konvertora obrtnog momenta, osmostepena automatska transmisija koristi vlažnu spojnicu“ To im je neki (vlažni) „DSG“ ?
Cena ( u Evropi) za takav hibrid mi deluje OK.
Морон, чекамо још 1-2 године па прелазимо на лектрику.
Замисли само, отвориш прозор,возиш уз Чемерно и чујеш само како Блажо дави медвједа 🙂 .
Да ме Гаврановни не схвате погрешно,има неки Блажо што је у самоодбрани удавио мечку .
Ma, vozio sam ja onuda već „bešumno“. Ali, ne baš EV-om. Pa ipak, ekološki. Bajsom 🙂 U tunelu sam se jednom usred leta najpre smrzao samo tako … A po izlasku iz tunela me ( ka Tjentištu ) uhvatio pljusak … I tako jedno 5-6 km … ( do one kafane, pre table NP „Sutjeska“, ne mogu sada imena da se setim ). Al’, nema veze (ta kiša). Opet bih…
Dje ti ziviš ? 🙂
„iskazana je prosečna potrošnja od samo 1,7 litara na prevaljenih sto kilometara.“ – malo mi je ovo nejasno, ako je domet 50ak km na struju onda se ova potrošnja odnosi samo na prvih sto km. Posle toga kreće samo benzinac da radi i tu potrošnja može da bude i preko 10 litara.