Početna Life Putopisi Citroen C5 Aircross 2.0 BlueHDi – Daleko je more
Citroen C5 Aircross 2.0 BlueHDi – Daleko je more
66

Citroen C5 Aircross 2.0 BlueHDi – Daleko je more

4.88K
66

Ovogodišnji “supertest” proveli smo za upravljačem C5 Aircrossa, trenutno najaktuelnijeg i najprestižnijeg Citroena. E da, davno su prošla vremena kada je ovaj francuski proizvođač bio sinonim za udobne limuzine, u prvom planu danas su SUV.     

Svake godine, po dolasku leta, u meni se sukobljavaju različiti nagoni. Nedovoljno vremena i još manje para, stavljaju me pred težak izbor; “zapucati” za zavičaj ili provesti odmor negde u “belom svetu”. Ruku na srce, da se samo ja pitam, to bi sigurno bila prva opcija, no supruga, rođena i odrasla “u tuđini”, često ima poslednju reč… I ukoliko sam joj prošle godine dokazao ko nosi pantalone u kući (“skoknuli” smo do Srbije novim Citroenom Berlingo), ove godine Madame Rajković mi je udarila veto! Gde god hoćeš ali ne (opet) tamo, što nikako ne znači da se u Srbiji oseća loše. Jednostavno, nju “tamo” ne čeka niko, ako ćemo iskreno sve manje i mene… Roditelji me posmatraju negde odgore, gde ćemo svi jednoga dana, dok su se prijatelji i ostala familija nekako proredili…

OK Cheri (draga), biće kako ti kažeš ali gde? Ćerkama, odnosno blizankinjama od 20 godina, odavno su ojačala krila, kao i želja da odlepršaju što dalje od nas. “Ma ne dolazi u obzir”, rekoše obe u glas, na moj predlog da se (opet) spustimo do Andaluzije, autonomne oblasti na jugu Španije. Već decenijama često tamo provodimo godišnji odmor, za šta postoje najmanje tri razloga. Prvi – region je u svakom pogledu magičan. Drugi – bliski prijatelji kupiše kuću nadomak mondenskog letovališta Marbelje, u kojoj smo uvek rado viđeni. Treći je još jednostavniji – ekonomska kriza u Španiji, posebno Andaluziji, oborila je cene i životni standard, verovali ili ne jedna večera ili tura pića zna biti znatno jeftinija nego u Beogradu. A kako je Francuska odavno prestala biti obećana zemlja, sa sve nižim prihodima i sve većim porezima, jasno je da nemamo mnogo izbora. Uostalom, nekadašnje francuske kolonije na severu Afrike (zemlje Magreba), kao i druge arapske zemlje, postale su previše nesigurne (moj drugar Pera iz NS sigurno se neće složiti s ovim, jer je letos proveo bezbrižnih desetak dana u Egiptu), dok su pojedine evropske destinacije preskupe.

Uverili smo se u to prošle godine, po povratku iz Srbije otišli smo na desetak dana do Italije i Azurne obale. Verovali ili ne, nakon jednog takvog letovanja, trebalo nam je par meseci da stabilizujemo kućni budžet… Što se tiče “bratske” Hrvatske, ne hvala, dok je Grčka “bogu iza nogu”, barem kada se živi u Parizu. Ostade nam dakle Španija i eventulno Portugal, tek da se razbije monotonija.  Kao bonus, sunca ima u izobilju, Marbelja je između ostalog poznata i kao grad gde u proseku ima 300 sunčanih dana godišnje. Tako i bi na kraju, pravac jedno “belo selo”, pored spomenute Marbelje, do kojeg nas deli “tričavih” 2.000 kilometara. Već čujem pojedine komentare u stilu predaleko je i previše naporno, osim toga nema ni ekonomske logike kada su samo dve osobe u kolima.

Jeste da je daleko, ali veoma dobra putna mreža i odsustvo granica, na kojima se u letnjoj sezoni gubi najviše vremena, olakšavaju posao. Drugo, maltene do poslednjeg dana nismo znali kada će supruga dobiti godišnji odmor, što nam je onemogućilo kupovinu avionskih karata na vreme. U punoj sezoni se plaća puna cena (najmanje 300 evra po osobi), osim toga, neophodno je iznajmiti rent-a-car vozilo, što za dvadesetak dana izađe 700-800 evra (najjeftinija kategorija). I treće, jedna od blizankinja je u poslednjem trenutku promenila mišljenje, te nam se “uvalila” nedelju dana pre polaska. E da, s mamom i tatom sve je “mufte”, ne plaća se smeštaj, put i hrana, čak se može ogrebati i koja “kinta” za izlaske…

Nakon svega nabrojanog jasno vam je da nije bilo izbora, na odmor ćemo kolima. Kao i za većinu mojih zemljaka “gastarbajtera”, automobil je dar od boga, nema rezervacija karata, ograničenog prtljaga i striktnog datuma polaska. Strpaš u kola šta ti treba i ne treba, kreneš kad ti se ćefne, staneš kad baš moraš i eto te “već” nakon 24 časa neprekidne vožnje na cilju! Hmmm, nekada bilo sada se pripoveda, sede kose i ozbiljno načeta leđa, nalažu jednu smireniju varijantu, opet zasnovanu na kompromisima: barem jedna noć u hotelu i automobil dostojan tog imena, minimum su koji zahtevam kada se u ovako neštu upustim. Ove, kao i prethodnih godina, opet mi je Citroen izašao u susret, s tim da sam se ove uspeo dočepati prave “sprave” za putovanje.  Za razliku od drugih proizvođača, shvatili su da se ovo zove kotrljajuća reklama, tako umesto da ostane u nekom podzemnom parkingu, C5 Aircross pokazao je “celom svetu” svoje raskošne obline. Da, da, na putevima Francuske i Španije privlačio je pažnju, dok su mi na benzinskim stanicama i parkinzima pojedini vozači upućivali razna pitanja, znatiželjno ga razgledajući, jer, C5 Aircross je još uvek novitet, uostalom lansiran je tek početkom ove godine.

Dan prvi

Ne znam zašto, ali nikada nisam praktikovao polazak na put u ranim jutarnjim časovima.  Nekako mi to dođe kao kazna dići se u cik zore. Oduvek sam voleo korektno odspavati i popiti kafu, što da ne i doručkovati. E sad, korektno odspavati nije baš uvek izvodljivo, u stomaku je poveći kamen, dok je glava puna misli kako će se sve odvijati i jesmo li nešto zaboravili. U svakom slučaju nemam razloga za žurbu, negde na pola puta, na severu Španije, rezervisali smo hotel. Dakle nekih 1.000 kilometara, za šta nam je, uz 3-4 pauze, u principu dovoljno desetak sati vožnje. Zauzvrat, mudro odlažemo polazak do nedelje, u nadi da su milioni vozača već otišli.

Početak avgusta je period kada se ukrštaju oni koji se vraćaju i oni koji odlaze na odmor, ma pravi bordel, kako to vole da kažu Francuzi. Srećom, procena se pokazala tačnom, bez većih problema “kotrljamo” se odličnim auto-putem A10 prema Bordou, gradu i regionu sinonimu za kvalitetna crna vina (imaju i belo i roze). Pre toga, trebalo je spustiti bezmalo stotinak kilograma prtljaga s trećeg sprata (bez lifta), i sve sloziti u naš C5 Aircross. Koliko li sam samo puta ponovio, nema tog prtljažnika koga mi ne možemo napuniti, iako je letnji period. Realno, svi smo se mogli zadovoljiti s jednim avionskim koferčetom, no malo po malo, strpasmo u njega gomilu više-manje nepotrebnih stvari. Od stolica za plažu i suncobrana (sve to imaju naši prijatelji u kući, ali…), pa do pedesetak pari cipela. Ne, ne preterujem, Madame Rajković je poslovno vezana za ženske cipele (žirant butika), ima ih “na tone”. A ona mala slatka (ćerka), kao da je krenula na modnu reviju a ne na more, verovali ili ne dva osrednje kofera napunile su samo cipelama!

Nekako, tih dana saznao sam i da će nam se pridružiti jedna njena drugarica, dolazi avionom ali se vraća s nama. Aha, eto meni muke, kako dobro poznajem i to “dete”, kao i njene afinitete prema garderobi, na meni je da se žrtvujem i ponesem tek neophodno. Kao što jednom napisah, majku mu umreću a neću doživeti da na odmor odem k’o gospodin, samo sa stvarima na meni i Gold Visa karticom…

Sva sreća, Citroen C5 Aircross jedan je od najtalentovanijih SUV-a na ovom polju, zapremina prtljažnika kreće se između 580 i 720 dm3. Poslednji podatak je u slučaju kada se zadnja sedišta maksimalno privuku ka prednjim (na šinama, s hodom od 15 centimetara), no ovo je poslednja solucija za kojom u polasku nismo posegli.

U povratku bogami jesmo, zbog XXL kofera s kojim je došla naša “mala” Ksenija (ćerkina drugarica), plus “suveniri” u vidu desetak litara prvoklasnog maslinovog ulja i možda najbolja šunka na svetu, poznata pod imenom “Pata negra”(crni but). Dobija se od crnih svinja, specijalne rase Iberico, koje su na poluslobodi i hrane se uglavnom žirom (pojedu za života od 600 do 800 kilograma), dok se šunke suše između 24 i 48 meseci. Opet čujem glasove kritike koji se kunu u našu, domaću šunku, ne kažem, no ovo je nešto posebno. Kako šunka ne bi bila previše masna, svinje su u prirodnoj sredini, i svoj životni vek završavaju već sa stotinak kilograma žive vage. Verovali ili ne, cena jedne ovakve šunke dostiže čitavih 600-700 evra! Ne, nisam dobio na Lotou u Španiji, a kurioziteta radi informacija da se tradicionalni kiosci s ovom popularnom igrom na sreću pronalaze na svakom ćošku, kao i ovlašćeni ulični prodavci. Našu šunku smo sticajem okolnosti dobili na poklon…

U vezi s prtljažnikom još samo zapažanje da je automatsko zatvaranje i otvaranje, jednostavnim podvlačenjem noge ispod branika, veoma praktično. Nema potrebe spustiti sve stvari na zemlju (u našem slučaju stolice za plažu, suncobran, korpu za plažu, frižider…), osim što će se na kraju peta vrata samostalno zatvoriti, ujedno će se i vozilo zaključati. Zapravo ima jedna “sitnica” koja mi je odmah zabrinula, kao dugogodišnji rob predrasuda, koje datiraju još iz momačkih dana (koliko li sam samo puta promenio gumu na “fići” i “kecu”), nezadovoljno konstatujem da u dnu prtljažnika nema nikakvog rezervnog točka. Mada statistike kažu da se guma u proseku probuši tek nakon 80.000 kilometara, nimalo mi se ne sviđa krenuti na toliki put samo s priborom za krpljenje…

Šta je tu je, “kotrljamo” se tako uglavnom auto-putem, malo i besplatnim “nacionalima”, jer ukoliko koristim samo prvonavedeni, do španske granice kod mesta San Sebastijan, treba mi tačno 72 evra za putarinu, odnosno dvostruko manje ukoliko prođemo preko grada Limož. Razdaljina je gotovo ista, no tako ću uštedeti oko 40 evra, ali i produžiti putovanje za sat vremena. Što da ne, ujedno uživamo u pejzažima i štedimo gorivo, jer pri brzini od 130-140 km/h, naš Citroen troši bezmalo 7 litara, što je za oko 1,5 litara više od “cool “vožnje po regionalnim putevima, gde dozvoljena brzina ne prelazi 110 km/h.

C5 Aircros u ovakvim uslovima pokazuje se u najboljem svetlu, snažni 2.0 BlueHDi “guta” kilometre zadivljujućom lakoćom. Iako je prilikom snažnih ubrzanja motor za nijansu bučniji nego što bi se poželelo, teško mu je naći manu. Njegovih 180 ks i 400 Nm obrtnog momenta nemaju nikakvih problema s velikom težinom (prazan 1.540 kilograma + oko 250 kilograma tereta s punim rezervoarom).

Raspoloživ iz najnižih obrtaja, potpomognut je odličnim automatskim menjačem s osam stepeni prenosa, nezaobilaznim uz ovaj blok. Pri brzini od 150 km/h “vrti” se na nekih 2.300 obrtaja, što je gotovo nemoguće očitati na minijaturnom digitalnom obrtomeru, u formi linije. Zaista je za žaljenje što Citroen nije podario ovom talentovanom SUV-u malo atraktivniju instrument tablu, kao kod recimo bratskog Peugeota 3008/5008.

S druge strane, cifre koje pokazuju brzinu su ogromne, dakle i pregledne, što se odnosi i na satelitsku navigaciju. Naime, pored centralnog ekrana, GPS se može imati i ispred očiju. Posve izvodljivo ukoliko se zna da je instrument tabla 100 % numerička (TFT ekran od 12,3 inča), samim tim moguće ju je personalizovati i izabrati različite kombinacije boja i informacija. Na nju se gleda kroz upravljač, kako smo i navikli, a ne preko njega, kao kod spomenutog 3008. Samim tim, upravljač je znatno veći nego kod Peugeota, što nimalo ne utiče na opštu ergonomiju.

Ova je bez ikakve zamerke, što nije uvek slučaj kod Citroena… Sve je dakle u superlativima, računajući i sedišta, s dopunskih 15 milimetara specijalnog sunđera, otpornog na deformisanje. Široka i udobna, u kombinaciji koža/platno, prednja sedišta mogu posedovati i masažu, nedostupnu u voženom primerku. Vozačevo kod završnog nivoa Chine poseduje električno podešavanje (ne i suvozačevo), kao i grejače, nažalost ne i ventilaciju. Na vrelom andaluzijskom suncu, leđa su mi bila natopljena znojem već nakon desetak minuta. Ne pomaže ni kapacitetan klima uređaj s tri nivoa funkcionisanja (soft, normal i fast), kožna sedišta i visoke temperature jednostavno ne idu zajedno. A kad spomenuh klima uređaj, tek informacije radi da se podešavanje vrši preko centralnog ekrana od 8 inča. Sva sreća, povučen iskustvom iz prethodnih modela, Citroen je ovoga puta odvojio komande, tako da se tasterima ispod ekrana direktno može izabrati željena funkcija (klima, radio prijemnik, GPS, telefon…).

Dan drugi   

Malo po malo, stigosmo i do zemlje Baska (Pays de Basque), odnosno španske granice. S druge strane situacija je znatno povoljnija, jer je veliki deo auto-puteva besplatan, izuzmemo li priobalne (od Barselone, pa sve do Gibraltara) i planinske, opet u zemlji Baska, ali sada u Španiji. Baski su inače narod koji živi u zapadnim Pirinejima i obali Biskajskog zaliva. Oko 2 miliona nastanjeno je s ove strane granice, odnosno više stotina hiljada u Francuskoj. Osnova baskijskog identiteta je jezik, nazvan euskara (navodno najstariji u Evropi), ali njegovo poreklo nije do kraja razjašnjeno, kao uostalom ni poreklo celog naroda.

Čitav region karakterišu ogromne peščane plaže i visoke litice, s atlanskom klimom. Nakon nezaobilaznog kupanja i noćenja, put nastavljamo ka Madridu. Pejzaži i klima se radikalno menjaju, termometar u kolima pokazuje spoljašnju temperaturu često iznad 40° C! Par stotina kilometara južnije od prestonice, dominiraju nepregledne površine pod maslinovim drvećem. Španija je danas najveći svetski proizvođač maslinovog ulja (preko 40% ukupne svetske proizvodnje), s oko 1,5 miliona tona godišnje. Čak je i vazduh zasićen mirisom prerađenog ulja, iz prostog razloga što su uljare često usred maslinjaka.

Proći kroz ovaj region a ne kupiti par litara bio bi greh, posebno jer je kvalitet vrhunski, a cena znatno niža nego u supermarketu (oko 4 evra po litru). Tako dolazimo i do brdsko-planinskog dela Andaluzije, odnosno Granade. Grad poznat po bogatim izvorima vode i vrtovima, kao i Alhambri. Na arapskom jeziku Kelat al-hambra (Crveni Grad), je u stvari palata poslednjih muslimanskih vladara, sagrađena uglavnom u 13. i 14. veku. Kompleks neopisive lepote, predstavlja slom islamskog kraljevstva, tako da su ga i hrišćani poštedeli, kada su krajem 15. veka definitivno preovladali.

Alhambra

Mesto koje ne možete zaobići ukoliko ste u prolazu, pod uslovom da ste davno pre toga rezervisali i kupili ulaznice. Obavezno treba posetiti i grad Malagu, na samoj obali mora, koja uspešno spaja tragove feničanske, rimske, arapske i hrišćanske epohe, sa duhom moderne Španije. Poznata je i kao Pikasovo rodno mesto, gde se nalaze njegova kuća i muzej. Danas je drugi po veličini grad u Andaluziji, nakon Sevilje.  Sve ovo smo u prethodnim godinama više puta posetili, dok smo region sasvim slučajno otkrili pre tačno četvrt veka.

Malaga

Malo zahvaljujući i nama, pojedini prijatelji pokupovaše pre nekoliko godina kuće, što bi rekli “za tepsiju baklava” (cena oko 1.000 evra po m2). Situacija je danas nešto drugačija, kriza nekretnina je prošla, tako da su i cene znatno više. Priliku nisam iskoristio, jer, iako sam se zaljubio u region, moje srce je ostalo negde pored Dunava… Bilo kako bilo, na izmaku živaca i snage, forsiram naš C5 Aircross, ne bi li što pre stigli do jednog prelepog “belog sela”, poznatog pod imenom Ohen. Na putevima Španije maksimalna brzina ograničena je na 120 km/h, međutim na to niko ne haje! Policiju i nekakve mobilne radare ne videh, dok su fiksni dobro obeleženi pored puta i na GPS-u. Osim toga, cena goriva je znatno niža nego u Francuskoj, umesto 1,5 evra, koliko u proseku košta litra jeftinijeg dizela (na auto-putu ide i do 1,7 evra), ovde se kreće od 1,1 do 1,3 evra, tako da sam sebi dozvolio luksuz da ne obraćam pažnju na potrošnju.

Ohen

U ovakvim okolnostima penje se i do 8 litara, no kako je C5 Aircross odlično izolovan (u našoj verziji bočna stakla su lisnata, kao i vetrobransko), ne oklevam da ga poguram u prohibicijske brzine. Negde u predveče drugog dana, istovarismo najzad stvari i smestismo se u jednu malu, ali “slatku” kućicu u centru sela, sa zidovima debelim najmanje pola metra. Gusto stisnute, ovakve kuće imaju prirodnu zaštitu od sunca, barem u prizemlju klima uređaj potpuno je nepotreban. Ove godine smo je iznajmili, po ceni od 60 evra na dan, odnosno 15 evra po osobi! Prava sitnica u poređenju sa Marbeljom, udaljenoj samo 8 kilometara, koja je tipičan primer visokog turizma.

 

Marbelja

Imućni ljudi iz celog sveta ovde imaju permanentnu “izložbu” najluksuznijih jahti (preciznije rečeno u luci pored, nazvanoj Porto Banus, dok je Marbelja čuvena po prekrasnom starom gradu), od kojih pojedine dostižu stotinak metara! Prava parada luksuza i kiča, s prodavnicama najluksuznijh svetskih marki. Ljubiteljima automobila, ukoliko se tako mogu nazvati bolidi čija se cena penje i na milion evra, ovde su pune oči. Na samo par stotina metara nađoh se tako “oči u oči” s primercima koje je teško pronaći i na najvećim sajmovima automobila. Naravno da moj Citroen ovde prolazi posve nezapaženo, iako je za svo vreme putovanja bio unikat (nisam sreo nijedan primerak na putevima).

Porto Banus

Posve nebitno, neuporedivo važnije od atraktivnosti je njegova polivalentnost. Jer Andaluzija je poznata kao brdovita, da ne kažem planinska oblast, sa bezbroj zemljanih puteva. Odlična prilika da se isproba C5 Aircross, koji, iako nema integralni pogon, sa 23 centimetra odstojanja od tla i elektronskom “štakom” Grip Control, deluje sposoban upustiti se u avanturu. I jeste, obiđosmo tako nekoliko ekskluzivnih hacijendi u visokim i zabačenim brdima, od kojih je jedna vlasnistvo čuvenog španskog pevača Hulija Iglesijasa. Mi matori ga se još uvek rado sećamo, kao i njegovog sina (Enrike, isto tako pevač), dok će mlađi čitaoci morati potražiti informacije o njemu, gde drugde do na Googleu…

Dakle C5 Aircros odlično upija rupe i rupetine, jednim delom zahvaljujući specifičnim amortizerima, nazvanim “Progressive Hydraulic Cushions”. Podsećanja radi, poseduju dva hidraulična zaustavljača, čime ogibljenje radi u dva odvojena koraka, pri sabijanju, odnosno opružanju. Pri malim neravninama, pomenuti hidraulični zaustavljači miruju, ostavljajući amortizere da rade svoj posao. Međutim, pri većim vertikalnim pomeranjima karoserije, dodatna hidraulika dozvoljava duže hodove ogibljenja. Najveća razlika u odnosu na konvencionalno ogibljenje je u tome što se klasičan amortizer sabija i delimično odbija, dok Citroenov u oba slučaja apsorbuje energiju i eliminiše odbijanje od neravnina.

Vozikamo se tako po strmim i prašnjavim putevima, gde po prvi put upotrebih elektronski sistem “hill descent”, koji pri velikoj nizbrdici održava maksimalnu brzinu od 10 km/h. Uz standardne gume za asfalt, spomenuti Grip Control gubi na efikasnosti, što samo dokazuje da se bez dobrih terenskih guma, odnosno integralnog pogona, asfalt ne napušta  bespotrebno. Usput rečeno 4×4 pogon najavljen je za 2020. godinu, ali u vidu električnog motora koji će pokretati zadnje točkove (hibrid). S druge strane, masivne plastične zaštite na bokovima sprečavaju oštećenje karoserije, jedino sam se brinuo hoće li mi kamenje, oštro kao nož, iseći gume.

Lokalne ekskurzije

Nakon ovakvih i sličnih prašnjavih avantura, te nedelju dana odmora, ponovo posećujemo nezaobilazne destinacije. Na 60 kilometara od Marbelje, krivudavi planinski put vodi nas do gradića Ronde. Na 1.300 metara nadmorske visine, okačene su kuće na samim liticama, dubine više stotina metara. Osim toga, u Rondi je inaugurisana prva zvanična arena za borbu sa bikovima, koju i dan danas možete posetiti.

Ronda

Meni lično interesantniji je sam put, koji praktikuju profesionalni biciklisti, kao i amateri motociklisti i automobilisti. Želim da kažem kako je idealan za testiranja dinamičkih kvaliteta vozila, s nebrojenim lakat krivinama, širokim i sigurnim. Bez dece, koja svoju sreću nađoše na nekoj od brojnih “pool party” (privatni bazeni s muzikom, rezervisani za one koji mogu da plate više stotina evra za ležaljku ili buteljku šampanjca), Madame Rajković i ja isprobasmo šta zna i ume ovaj Citroen.

Ruku na srce, ovo nije njegova omiljena sredina, visoko težište i značajna masa, utiču na snažno naginjanje karoserije, bez da je opšta sigurnost dovedena u pitanje. Istrpih ipak i po desetak minuta pritiska nekoliko znatno talentovanijih sportskih berlina “za vratom”, po cenu cviljenja guma i tumbanja svega što je ostalo nepričvršćeno u vozilu. Mekano ogibljenje evidentno je bolje adaptirano za auto-puteve i spomenute zemljane, u svakom slučaju više puta spomenuti 3008 na ovom polju je talentovaniji.

U ovakvim okolnostima pređoh i na manuelno menjanje brzina, ručicama pored upravljača, iako se automatskom menjaču ništa ne može zameriti. Pri velikom spustu dovoljno je “pametan” da, kada se podigne stopalo sa gasa, ne prebaci u viši prenos, te tako koči motorom.

Nakon tri dobre sedmice u regionu, poželeli smo još više proširiti rejon delovanja, zbog čega napuštamo Mediteran. Prolazimo pored Gibraltara, koji je priča za sebe, pošto ima neprocenjivu vojno-stratešku ulogu. Iako se Španija decenijama zalaže da povrati ovu teritoriju, i dalje je pod kontrolom Engleske, a za ulazak u grad vam treba pasoš.

Jednom “napolju”, odnosno izvan Mediterana, izloženi smo snažnim udarima vetra, što opravdava postavljanje ogromnih vetrenjača za proizvodnju električne energije. Na njih se ne juriša kao nekada Don Kihot, glavni lik iz romana Migela de Servantesa… Ovde gotovo da ni nema bilo kakve turističke infrastrukture, pored kilometarskih peščanih plaža uglavnom su kampovi. Sve ovo privlači mlade iz cele Evrope, jer je zahvaljujući snažnom vetru moguće “surfovati” tokom čitave godine.

Nakon boravka u šarmantnom gradiću Tarifa, odakle se jasno vide obale Maroka (brzim brodovima na drugu stranu se prelazi za manje od pola sata), praktično završavamo posetu Andaluziji. Planirani povratak preko Portugala i posetu Lisabonu morali smo otkazati, jer u punoj sezoni nismo pronašli hotel prilagođen našem budžetu. Za četiri osobe neophodne su dve sobe, a kako su devojke potrošile sve do poslednje “kinte” za izlaske, sve je postalo previše komplikovano…

Tarifa

Znatno viši nivo

Za utehu, pozvani smo da u povratku provedem par dana u gostima kod našeg francuskog prijatelja Fabrisa, čija se retko luksuzna vila u okolini grada Bijarica, pazite sada, u sezoni iznajmjuje za 20 do 25 hiljada evra sedmično! Problem, upravo u to vreme odvijao se samit G7, i to baš u dotičnom mestu, na krajnjem jugozapadu Francuske. Zatvori gospodin Makron jedan od najprometnijih granični prelaza između Francuske i Španije upravo u vreme kada se pola Afrike i Evrope vraćalo kući sa odmora. Naravno da je ovo izazvalo nezapamćene  gužve i kašnjenja, te u želji da ih nekako izbegnem, prelazimo Pirineje stotinak kilometar dalje. I to preko planinskog vrha, putićem gde se čak i dva magarca teško mimoilaze, o automobilima da ni ne govorimo.

 

Prvo ide kilometrima snažan uspon, nakon čega sledi spust, koji savlađujem uglavnom u drugoj, ukoliko ne i u prvoj brzini. Predeli su prelepi, kao i sam granični prelaz, gde nam društvo prave navedeni magarci i nekakva specijalna rasa ponija, navikla na hranu putnika. Komična scena, ulazimo u Francusku zajedno s njima, jer ne odustaju da nas prate, nakon što su dobili par kocki šećera i jabuke. Naravno da nema nikakve granice ni carinika, samo tabla s oznakom Francuska i dozvoljenim brzinama.

A na desetak metara pre Francuske, poveća brvnara s pićem i cigaretama, dvostruko jeftinijim nego u zemlji Gala (između 4-5 evra, dok je cena prosečne paklice cigareta u FR 8,5 evra). Nekako se ipak “dokotrljasmo” do mog prijatelja, uz nebrojene kontrole i ubeđivanja s policijom i žandarmerijim da me propuste. Čak 13.000 njenih pripadnika “okupiralo” je region, sve kako bi se visoki državnici i “prve dame”, na čelu sa pomalo uvenulom Brižit Makron, osećali bezbedno. Izem ti takvu “demokratiju”…

Bijaric

Reći da ostatak odmora u ovom regionu nema nikakve veze s jugom Španije, verovatno je suvišno. Kao prvo, umesto 2 evra za čašu vina ili piva, ovde sve plaćamo 2-3 puta skuplje, dok su klima i plaže radikalno drugačiji. Plima i oseka utiču na more, koje svaki dan “pobegne” više stotina metara, dok ogromni talasi i jake struje često onemogućuju kupanje. Jednom davno, zamalo se ne udavih na jednoj od takvih plaža, zbog čega brižno pazim na “decu”. Ako ćemo iskreno, više me brinu njihovi kupaći kostimi u obliku tanke vrpce između nogu i pohlepni pogledi koje im upućuju muški predatori… Upravo zbog velikih talasa, struja i vetra, nacionalni sport ovde je “surfovanje”, i staro i mlado penje se na daske. U gradiću Osegor, gde smo zapravo i odseli, svake godine održava se Svetsko prvensto u “jahanju” na talasima. Obala je poznata i po uglavnom uništenim nemačkim bunkerima iz Drugog svetskog rata, kada je oseka, impresivno je zaviriti u njihovu unutrašnjost.

Na muci se poznaju junaci

No i tome dođe kraj, iako znam da se kući nikako ne treba vraćati vikendom, zbog izvesnih porodičnih obaveza prekrših ovo sveto pravilo! Za kaznu, umesto u ranim večernjim časovima, stigosmo u naš skromni dom u ranim jutarnjim! Ma prava katastrofa, zbog čega premoren puštam naš Aircross da nas više-manje samostalno odveze kući. Naime, veoma dobar i sofisticiran sistem održava zadatu brzinu, odnosno koči i ubrzava u zavisnosti od uslova vožnje.

Kako mi je za poslednjih stotinak kilometara auto-puta do Pariza trebalo više od tri sata vožnje, imao sam priliku uveriti se da se sigurno i samostalno zaustavlja, odnosno polazi ukoliko u mestu ne ostane duže od 5-6 sekundi. U noćnoj vožnji, neprocenjiva je pomoć odličnih LED svetala, koja automatski prelaze s kratkih na duga i obrnuto. Tu negde put se zgadio i društvu pozadi, koje za svo vreme putovanja nije imalo većih zamerki. Zapravo jeste, zasmetao im je samo jedan USB priključak za punjenje mobilnog telefona, iako u dnu centralne konzole postoji sistem za beskontaktno punjenje. Da, ali onda ga se moraju odreći na par sati, što je prosto nezamislivo koliko im je srastao za šaku…

Usput samo informacija da su prošle godine zemlje članice EU potpisale ugovor kojim se ukida “roaming”, tako da su pozivi i internet praktično besplatni. Na sedišta pozadi se nisu požalile, tim bolje po njih jer bih ih “udavio” pričom o tome kako smo sestra i ja nekada putovali na zadnjoj klupi “fiće”. A i kako bi se žalile kada su sva tri nezavisna, s podešavajućim nagibom naslona, iako se po pitanju udobnosti evidentno ne mogu nadmetati s prednjim. “‘Ladno” je u sredinu moglo stati još jedno “čeljade”, da sedište nismo napunili prtljagom. Inače, pod je potpuno ravan, bez tradicionalnog tunela, ali je prostor za kolena osetno inferiorniji nego kod referentnih SUV-a u segmentu (Honda CR-V, VW Tiguan, Hyundai Tucson…)

I na kraju šta nam drugo preostaje do svođenje računa. Za mesec dana, na koliko mi je bio ustupljen ovaj talentovani Citroen, prevalili smo nekih 5.500 kilometara, i potrošili oko 400 litara dizela. Ukupni zabeleženi prosek iznosi 7,2 litra, s minimalnih 5 litara i maksimalnih 9-9,5 litara (gradska vožnja). Potrošili smo i oko 10 litara famozne tečnosti AdBlue, što mi deluje nekako preterano…

No uslovi u kojima je vožen bili su teški, veoma teški, velike brzine na auto-putevima, plus planinski predeli i nepodnošljive vrućine, uzeli su svoj danak. Izuzmemo li “ožiljak”na boku, prouzrokovan na parkingu (neko je iz vozila pored bezobzirno otvorio vrata, da, da, ne dešava se samo u Srbiji), Lesi se vratio kući bez i jedne ogrebotine. Gume nas nisu izdale, još manje motor ili neki od vitalnih organa. Ukoliko vas nakon fotografija i svega napisanog zaintrigira ovaj Citroen, znajte da je početna cena u Srbiji nekih 20.000 evra, dok za voženi, uz aktuelni popust, treba svega 31.090 evra. Znatno je jeftinije nego u Francuskoj (preko 20%), te ukoliko uzmemo u obzir sve pokazane kvalitete, nalazim da je odnos uloženo/dobijeno odličan. Lično, prirastao mi je za srce, do te mere da sam poželeo zadržati ga još par godina…

A mi? Vratismo se pocrneli, puni utisaka i vitamina D, ali praznih džepova. Iako smo uštedeli na mnogim stavkama (avionske karte, rent-a-car, smeštaj u Francuskoj…), ovakvo putovanje ipak košta “kamaru” para. Samo za iznajmljivanje kuće, gorivo, putarine i par noći u hotelu, računajte na najmanje 2.000 – 2.500 evra. Iako se ne libim “paradajz” turizma, koji je uzgred rečeno odličan, pravi domaći (paradajz), još manje piknika na plaži s prijateljima, poseta restoranima, barovima, muzejima i znamenitostima, prosto se podrazumeva. Uprkos tome, bezrezervno vam preporučujem ovo koliko toliko dostupno parče raja, te ukoliko vam se ikada ukaže prilika za putovanje u Andaluziju, verujte mi na reč, nećete zažaliti.

Tekst i fotografije: Perica Rajković

Uredio: Pavle Barta

Citroen C5 Aircross 2.0 BlueHDi/180 Chine

Karoserija, dimenzije, masa

Tip: SUV/krosover
Vrata/Sedišta: 5/5
Spoljne dimenzije – dužina, širina, visina: 4.500 x 1.969 x 1.589 mm
Međuosovinsko rastojanje: 2.730 mm
Zapremina prtljažnika: 580 – 1.630 dm3
Masa praznog vozila: 1.540 kg

Motor

Broj cilindara/tip motora: R4/ turbodizel
Zapremina: 1.997 cm³
Snaga: 130 kW/178 ks pri 3.750 o/min
Maks. obrtni moment: 400 Nm pri 2.000 o/min

Pogon

Tip: Na prednje točkove
Menjač: A/8

Šasija i kočnice

Ogibljenje napred/nazad: MacPherson/polukruta osovina
Kočnice napred/nazad: Ventilirajući diskovi/diskovi
Pneumatici napred/nazad: 235/55 R18

Performanse

Ubrzanje 0-100 km/h: 8,6 s
Maks. brzina: 211 km/h

Potrošnja i emisija

Gorivo: Dizel
Zapremina rezervoara: 53 l
Prosečna potrošnja – proizvođač/test: 7,2-4,9 l/100 km
Emisija CO2: 124 g/km

Cena

Cena u Srbiji 31.090

Dobre strane:

Originalan i dopadljiv dizajn, vrhunska udobnost, unutrašnji prostor i modularnost, oprema, motor i menjač u svakom pogledu, cena.

Loše strane:

Bez integralnog pogona, instrument tabla bez pravog obrtomera, prosečan prostor za kolena putnika pozadi, peta vrata se ne podižu dovoljno visoko.
Pod lupom
Dizajn
Eksterijer: 8 Ukupno 8
Enterijer: 8
Kvalitet izrade
Karoserija: 8 Ukupno 8
Kabina: 8
Praktičnost
Karoserija: 9 Ukupno 9
Kabina: 9
Komfor
Napred: 9 Ukupno 8,5
Pozadi: 8
Vozne osobine
Upravljivost: 7 Ukupno 7,5
Performanse: 8
Šasija
Ogibljenje: 9 Ukupno 8,5
Kočnice: 8
Motor
Performanse: 8 Ukupno 8
Potrošnja: 8
Menjač
Preciznost: 9 Ukupno 9
Efikasnost:9
Cena
Prihvatljivost: 8
Ocena: 8,28

(4882)

Komentari objavljeni na portalu "Auto Republika" ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst. Redakcija "Auto Republike" zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.

Ostavite komentar

avatar
Ercegovac
Gost

Свака част на путопису као да сам био тамо, пустио сам због доживљаја и адекватну музику да употпуни осијећај.

https://youtu.be/PUbs3mA8LuQ

Свака част још једном.

Japanautofan
Gost

Odlican tekst Peki.
Cestitke i sa moje strane.
Uzivanje bilo za citati.
Fotografije takodje sjajne.

moron
Gost

Svaka čast! Bravo!
Za mene, pobednička je fotografija sa magarcima 🙂 Bez magarca ni ovog teksta ne bi bilo….

Peki
Gost
Moron, kao dete slali me u selo Muzicane, na Kosovu i Metohiji. Naucih tamo da se druzim sa stokom, u svakom smislu te reci (to mi je posluzilo i u zivotu), igram sa prasicima, kozama, kerovima i mackama, te trcim za pilicima i patkama. Od tada pa do danas ne prodem pored neke njive gde su krave i konji a da se ne zaustavim, pomazim ih i dam im nesto da pojedu ukoliko imam. Isto je i sa komsiskim kucnim ljubimcima, uostalom kroz nas skromni dom svasta je prodefilovalo iz “zivotinjskog carstva”. Inace magarci su moja slabost, pre par dana… Pročitaj više »
moron
Gost

Ispali ste jako simpatični na onoj zajedničkoj slici. “Mago” i ti 🙂
A video sam i onu “magareću” fotografiju na testu Dustera.

Don
Gost

Onaj na slici više mi na konja neg na magarca lici.

Zvezdan Božinović
Admin

Nestvarno lep članak. Davno ne pročitah nešto da me toliko dotaklo “putno inspirativno” a uz to je i opuštajuće. Nepopravljivo mi se sviđa Citroen, dok je sa cenom od 31.000 evra ponuda fenomenalna. Uporedite to sa “ekvivalentnim” Korejcima, i pandanima iz Evrope i Japana i videćete na šta mislim. Avaj, nemam volje da pazarim od domaćeg uvoznika iz milion razloga. Sreća je da im cena pada brže nego Vučiću 🙂
Perice, ne kukaj za novac, onakvoj deci, zadnji dinar bih pružio 🙂 da se našalimo malo. Sveukupno, super ste se proveli, nema šta.

moron
Gost

“Putopis” je zaista genijalan …

igi
Gost

Putopisna reportaža za uživanje 🙂 Citroen je bio sporedni glumac, koji doduše zaslužuje nagradu, ali pisac/fotograf je za Oskara 🙂 Svaka čast Peki, dabogda se ponovilo!

Mustang
Gost

Je suis amoureux
ma chérie

Peki
Gost

Jel’ to neki francuski Mustang :-))

s mile
Gost

svakako prelep putopis, C5 je odlično završio posao, Peki je majstorski napisao sve, a devojke su začinile fotke…. ( tek na kraju teksta sam shvatio Zašto se ne odvajaju od mob tela u inostranstvu…. ), fotke zgrada, kuća i plaže…. prelepo je…

nedostaje mi samo mali opis hrane, i neke fotke za pravi Putopis…. cenim da se uživalo u hrani uz čašicu vina…

Peki, treba vas slati više puta godišnje na ovakve odmore, i mi se odmorimo dok čitamo…

Peki
Gost
Da da, u pravu si, izuzmemo li pricu o sunkama i maslinovom ulju, slabo sam se dotakao hrane. No znas i sam, tkz “tapas” se najvise jedu u Spaniji, nesto kao kod na meze. Puno raznih malih jela, ponekad tek zalogaj-dva, sve zavisi od regiona. Drugacije smo jeli na severu, dok su na jugu tapas uglavnom bazirani na plodovima mora i navedenoj sunki. Dosta se jede i riba, kao i cuvena “pajla”, nesto kao nas dzuvec, s tim da se koriste drugaciji zacini. Znas ono pirinac u plitkoj tepsiji, ako je “sirotinjska” pajla onda je sa piletinom, a kada se… Pročitaj više »
S mile
Gost

Bas da vidim ko se zali na duzinu…. kvalitet je neosporan….

Japanautofan
Gost

Peki, idemo da švercujemo šunke tamo .
Eto biznisa 😆🤗

Peki
Gost

Druze, pre vise godina donese mi moj pokojni kum Jovanovic sunku iz Srbije, ma bolju jeo nisami! Rece ta mi od tasta (nije njega zaklao i osusio ahahahaha), vala tih 7-8 kg direktno je preslo na mene. Znam ja da su nase sunke prva liga, posebno kada neko zna da uradi kako treba. No znatno su slanije i jace se osecaju na dim od spanskih, no na kraju sve je stvar ukusa. Spanci zapravo preteruju, radi se o ekluzivi zato i jesu tako skupe.

Rade
Gost

Peki, ima li nekih regulativa kada je dimljenje u pitanju? Emisija čađi, tralala oksida… 😀

Peki
Gost

Ne znam zaista, ali ti mogu reci da su tek neznatno dimljene, suse se pre svega na promaji. Uopste ne mirisu kao nase sunke.

Zoca
Gost

BX koji sam imao pre cetvrt veka je imao futuristickiju instrument-tablu.Sad je kokpit sve samo ne Citroenovski.Sticem utisak da Pezo grabi sve sebi.

Dikh tu kava
Gost

Sjajno. Autor je zaslužio svaki dinar, paru, evrocent za tekst. Bez dileme ozbiljna reportaža. Srebrni Cvajbriken Ferari ipak ukrao šou..

Zvezdan Božinović
Admin

Jedini dinar koji dobije, dobije ga od AutoRepublike, a red bi bilo da se istakne savezna vlada u Španiji, Turistička organizacija Andaluzije, proizvođači bronzanih prasića – sekcija za polutke tj but, pa možda čak i Citroen ako proizvođač automobila uopšte ima neke veze sa Pekijevim radom:) Najdeficitarnija kategorija u automobilskoj industriji današnjice nije ni litijum, ni kobalt ni ekspertiza. To je obraz, brate.

Japanautofan
Gost

Pa kad’ dovedete Ronalda i Messija (Bartu i Pekija) lako je biti najbolji 😉😎
Ne smem vise da vas hvalim,uobrazicete se 😂😂😂

Dikh tu kava
Gost

Ciljano je propušteno da se “honorar” stavi pod navodnike, i pticama na grani je jasno da od ovoga leba nema, osim za novinare kalibra Terze u fudbalu, DJV u “nezavisnom” novinarstvu, itd. Što samo govori da je i taj obraz precenjena kategorija, bez implikacije da ga neko ima ili nema.. 😉
Ja sam verovatno moron (dida, bez “Copyright Infringement”, “if any”..), ali iz celog putopisa pamtim najviše onu šuMku, nekako mi u senku baca sve ostalo. Gladne oči, šta ću..

Zvezdan Božinović
Admin

Ali isto čoveče, centralni utisak se ipak tiče mesa 🙂 Pata Negro

s mile
Gost

što bi nekom prilikom rekao moj burazer, Dal je ovaj pasulj dobar, il sam ja gladan…. 😉

Peki
Gost
Da, honorar se moze staviti pod znake navoda gledano iz ugla gde ja zivim. Jer ovde je nivo zivota znatno visi, par stotina evra zaista ne znace mnogo. No znas i sam, u Srbiji, posebno na jugu, to je realno jedna prosecna plata. U takvim okolnostima bilo bi neskromno, da ne kazem “nemoralno”, ocekivati i traziti vise. Kao sto sam malocas odgovorio Zvezdanu, kada se nesto voli to nema cenu… Sto se “suMki” tice, i meni zeludac luci kiselinu cim pocnem da mislim i pisem o njima… Nestvarna je kolicina tih sunki u prodavnicama i restoranima, moracu da saznam koliko… Pročitaj više »
Dikh tu kava
Gost

Али ону слику из “шункарнице” ладно ћу да искористим за неки аватар, ако ме морон не буде тужио.. Само на основу боје рекао бих да вреди сваку пару. Иначе сам жени рекао – следећа дестинација Андалузија. Ионако ми је већ дужи период амбиција да се довезем одавде до Атлантика, па ђа Ирска, ђа Шпанија / Португалија.. А, да, и Ц5 није лош.. 😁

Don
Gost

Vegetarijanac po stare dane je najbolje što možeš postati, nema gihta, masnoća, tlaka…….

Peki
Gost

Patron, sta ima lepse kada uz zadovoljstvo koji mi pruzaju automobili kapne i koja kinta 🙂
Jeste, posao je to, rezervisati vozilo, naci vremena i otici po njega, islikati ga, kuckati tekstove, vratiti i sacuvati! No kada se nesto voli to nema cenu, ja se ne zalim. To ti je kao onaj vic o malom Crnogorcu koji nije progovorio ni rjeci do 7-8 godine, da bi na kraju zatrazio malo soli. Rece: “nijesam imao zamerki”!

Zvezdan Božinović
Admin

Ma znam ja da ti nemaš zamerki 🙂 ali pitaj kako je nama, ne sa tobom, nego sa ovim što se (u najboljem slučaju) prave ludi hahahah

Peki
Gost

Patron ako zagusti, a nadam se da nece, odricem se “honorara” kao Tesla, radi opste dobrobiti! Moze?

DOn
Gost
Bravo Rajkovicu! znam koliko je tesko uzivati na odmoru i praviti slike koje su ti, usput budi receno, odlicno ispale. Zalim sto si sve morao sam odvesti, steta sto nemas jos nekog da ti pomogne, puno to znaci. Ja sam u 6 dana prevalio 2500 km, presavsi Njemacku, Svicarsku i Italiju (i nazad, ali drugom rutom). Odavno sam ti sugerisao da napravis svoju internet stranicu sa putopisima ali i testovima auta (makar i onim kratkim koje prijedjes dok testiras auta), sa video materijalom, malo dron ubaci u igru, malo slike. Kcerke nek prevedu i na Francuski / engleski, video o… Pročitaj više »
Peki
Gost
Mudo zboris moj Done, ali sada sam veran ovom sajtu, sto bi rekli da ne trazim preko leba pogacu… Znas mi matori robujemo navikama, gde cu pod stare dane da se bakcem sa svojom internet stranicom, posao je to… Hvala za komplimente, da Gospoda Rajkovic se i dalje smeje i zasluzuje medelju za sve ove godine provedene s mojom malenkoscu! Sto se tice putovanja, najzad sam shvatio da sam mazohista, bas volim da se klackam 4-5 dana u kolima. Salim se, naravno da koristim avion kada skoknem na kratko do Srbije ili negde drugde, u maju smo supruga i ja… Pročitaj više »
Don
Gost
Cijenim ja vjernost , no možeš paralelno otvorit svoj youtube kanal, kad radiš slike radi i videa pa zaradi kako spada, šteta da takav talenata ne iskoristis, a napraviš materijala. Evo, sad čitam vijest da neka srpkinja bulji u magarca i za to maznula 100 000$ od Vlade Srbije … Mator ne mator, možeš uvijek otići na recimo 10 dana u 5 zvijezda all inclusive I onda 20 dana u apartmanu koji je kao hotel sa 4 zvijezde samo moraš jesti po restoranima, kao što reče cijena karte je bagatela samo se treba unaprijed planirati . Odmorices se u Turskoj… Pročitaj više »
Don
Gost

Uostalom kako onaj dzejms pravi videa (bude i ovdje link na njih) , možeš i ti a generacija ste 🙂 a čovjek ima milione pa kad se on ne buni…kupi neku GoPro kinesku kameru sa svom montažnom opremom i furaj sve u 4k.

Peki
Gost

Ozbiljno cu razmisliti o svemu sto si napisao…, cim odem u penziju (ako je dozivima)! Ma znam da si u pravu, govore mi to i neki prijatelji iz NS, ali da bi “zaokruzio pricu”, odnosno zaradio penziju, moram da aktivno radim jos par godina. Lakse reci nego izvesti, metuzalemi nikome vise ne trebaju, ni poslodavcima, ni zenam ni deci :-((
U svakom slucaju hvala ti sto mislis na mene.

Peki
Gost

Cek cek, kako to bulji u magarca i zaradila 100.000 dolara??? Pa ja buljim besplatno u magarce vec pola veka…

Yankee
Gost

Da li na svim autoputevima u Evropi moras da placas da ih koristis? Jel postoji neka cifra koliko ispadne po predjenom km?

Zvezdan Božinović
Admin

Nemačka ne naplaćuje putarine. Od granice sa Hrvatskom na ulazu iz Srbije, tj Autoput BG Zagreb, onaj deo kroz Hrvatsku košta 17,74 evra, pa ti izračunaj koliko je to. Kod nas je možda dvostruko niža cena i ne znam ima li gde skuplje putarine 🙂

DOn
Gost

U italiji ti se naplacuje kao i kod nas, dodjes na rampu i platis. U Svicarskoj je vinjeta, godina kosta oko 39eura.

Peki
Gost
Yankee to sa naplatom auto puteva je realtivna stvar, nema neke posebne logike. POjedine drzave imaju godisnje vinjete, kako za svoje gradane, tako za one u prolazu, koje vaze samo za prolaz ili do mesec dana. Druge naplacaju putarinu, ali to nema mnogo veze sa kilometrazom vec koliko je doticni auto-put “popularan”. U Grancuskoj su recimo privatizaovani, budale iz ne znam koje vlade ih ustupile na 100 godina, pa umesto da svake godine idu milijarde evra u budzet, odlaze u privatne ruke. Dakle za distancu od recimo par stotina kilometara moze se platiti “samo” desetak evra, ili tri puta vise… Pročitaj više »
DOn
Gost
O svapskim autoputevima bi trebalo pisati nasiroko. Ne znam zasto su popularni, kad je sve manje dionica sa neogranicenom brzinom kretanja, sve vise radova na cestama koji traju vijekovima, losa rjesenja za ukrstanje auto puteva i dosta guzve usljed ne znanja svapskih vozaca, pravi bezobrazluk pa idemo redom. 1.radovi na cestama : Ako ste nasjeli na propagandu o organiziranosti i racionalnosti Nijemaca, sami ste krivi. Tim ljudima treba zakonom zabraniti da se bave saobracajem. Kao sto je davno pustinjska lisica ustanovio da svaku naciju moze koristiti za ono sto su predodredjeni, pa je talijane koristio za katanaco tj za odbranu,… Pročitaj više »
moron
Gost

A šta je bilo sa Perom? Je li uzeo “jazavičara” iz priče “Jazavičar za Peru” ?

Peki
Gost

Vauuu kakvu memoriju imas Moron! Cak sam i ja zaboravio na taj test, ukoliko se ne varam radi se o Daciji Lodgu ili Dokker? Ne, nije kupio nista novo, i dalje muku muci sa punoletnom Astrom 1.7 D koja ima vise od 400.000 km i Renaultom Espase IV, na kome ni sam ne zna sta sve nije promenio… Kriza za male privrednike!
Inace to je isti taj Pera koga sam spomenuo u tekstu i koji se ziv i zadovoljan vratio iz Egipta. Kaze primio je pre 15-20 godina vakcinu protiv Kalasnjikova, pa je postao imun na metke… :-))

Don
Gost

Pa rajkovicu crni ticu, čujem (čitam sad vijest) da je vlada Srbije dala nekoj p…I, prozvali je umjetnicom, 100 000 dolara da bulji u magarca!!!! A ti ih na šarm svercas u francusku ! Fakat nemaš sreće.

Zvezdan Božinović
Admin

Peki, zaboravih da pitam. Ko, majke ti, putuje bez prtljaga na letovanje ili slično, a umesto toga nosi Gold Visa karticu? Prvi put čujem za takvu ideju i mislim da je beskrajno nepraktična, samo mi fali da još i na odmoru mlatim po prodavnicama garderobe, tržnim centrima i slično 🙂

Peki
Gost
OK, moze i par cistih gaca i cetkica za zube, mada ces ovu svakako dobiti u iole boljem hotelu :-)) Cuj ja bih bas voleo da se “mlatim” po prodavnicama i promenim garderobu. Verovatno si u pravu, nije bas zgodno putovati praznih ruku, ali meni se zgadilo da pakujem svoje i familijarne stvari. Jos ko’ klinac, dok sam radio u TV Novi Sad, stalnom smo se lomatali po “terenu”, 10 godina sam sam sebe spremao i peglao, da bih to nastavio i u Francuskoj! Kod nas ti je pravilo u kuci, svako se brine o svojim stvarima, samo sto na… Pročitaj više »
Sub-Zero
Gost

Peki odlican tekst, naslov nije bas odgovarajuci, deluje kao test za C5 a ustvari je mnogo vise…
Automobil tu i tamo, Marbela lepa, devojke prelepe…

Lazar
Gost

Peki , ko da sam bio !

PS
jel si već kupio ili kupuješ puške ?

Peki
Gost

Ma nabavio sam sva ubojita sredstva svojevremno, ali ne vredi…Znas, pokusao sam da vaspitavam moju decu onako kako su mene vaspitavali, uz veliku dozu savremenih shvatanja i tolerancije, ali sam zaboravio da se sve promenilo, taj svet vise ne postoji. OK, daleko od toga da su devojke problematicne, ali tatu vise ne “zarezuju”, ne mogu ih sacuvati ni zastititi… Takva tura dosla i sa tim se mora pomiriti.

Ercegovac
Gost

Г. Рајковићу, сад примјетих најмлађи сте на слици са шункама.
Или је до шунки или се неко заиграо са уљепшавањем.
🙂

Peki
Gost

Sunka evidentno podmaduje , ali uticaja ima i foto aparat na telefonu, kada se uradi “selfi” nedostaje piksela, zbog cega su mi bore “ispeglane” (nema detalja) :-))

Nikola
Gost

Jedva sam se uzdržao da prestanem sa čitanjem već kod onoga “Hrvatska – ne hvala”…

Zvezdan Božinović
Admin

Dragi Nikola, kada to može da kaže Oliver Dragojević, zašto to (verovatno) isto ne bi mogao i Perica Rajković.

Peki
Gost
Nikola svako ima svoje razloge zasto nece da ide u odredenu drzavu, pa i ja. Ako hoces detaljnije mogu ti reci da sam roden i da sa ziveo u Sisku svojih prvih 10 godina. Nakon toga, kao momak, pa sve do 30 god isao sam od severa pa da juga Hrvatske, da ti ne nabrajam. U Dubrovniku sam i upoznao sadasnju suprugu koja je rodena i zivela u FR. No posle se desilo sta se desilo, i Hrvatska nije vise moja domovina. Uzgred, sestra mi je bila udata za oficira JNA hrvatske nacionalnosti, koji je odmah po pocetku rata odleteo… Pročitaj više »
Don
Gost
Hajde, hajde Pero, sta to ima veze sa tobom i tvojim odmorom? Kada bi našao povoljan apartman, ono čisto platis režije jer ljudi ne cijene kad dzaba dobiju nesto na jednom od otoka, recimo Krk, Hvar, Brač, da ne bi došao? Ako ništa a ono da vidiš je li se sta promijenilo? Makar jednom, premda bih ja razumio da ak čovjek ide u jednu zemlju 30 godina, dojadi, ali nije iz tih pobuda. Znači, problem je u tebi, u glavi, pa ćemo zato ostati uskraćeni za putopis iz Hrvatske. E jebga, Rajkovicu….hoćemo li mu ovo oprostiti?Hem skoknes u drugu domovinu… Pročitaj više »
Peki
Gost
Hej druze Don, pa bio sam ja vise puta u HR od kako nismo vise u zajednickoj drzavi, nije to problem. Bio bi glup i neiskren kada bi rekao da Dubrovnik nije velicanstven i unikatan, mada su se moje oci odavno navike na lepe stvari. Rado bih se opet prosetao Stradunom, ili skoknuo do Hvara, gde sam proveo momacke dane, kao i do Rovinja i Poreca. Samo da me niko ne pita ko sam i sta sam, sta tu radim i zasto sam porucio supu i hleb a a ne juhicu i kruh! Znas, kada zivis u gradu, odnosno zemlji,… Pročitaj više »
Yankee
Gost

“Znas, kada zivis u gradu, odnosno zemlji, gde su gradanske slobode svetinja i gde je populacija izmesana da ne moze biti izmesanija, nemas vise volje da bakses sa takvim glupostima”

Bravo kolega za ovo. Neki shvataju zasto ja volim zivot u Americi i ne zelim da imam mnogo toga sa Balkanom – odlicno opisano u ovoj recenici.

Rade
Gost

Još kad nekom crncu kažeš my nigga… prosto mu tepaš. 🙂

Ercegovac
Gost

Добио си и од мене минус и то из два разлога .
Први: правилно би било
” једва сам се уздржао да НЕ престанам са читањем…

А други је због “нападне” туристичке промоције.

J4ZZER
Gost
Nikola, ipak je ovo Balkan, tako da su retki poput dijamanata, ljudi koji misle i delaju van kutije, da ne kazem, van krda i tora. Vecina ljudi razmislja u fazonu, mi lavovi i oni misevi, ako su oni nas mi cemo njih jos jace… I svi bi da ciste tudje dvoriste, a svoje niko da pogleda… I svi su skloni generalizacijama… A nacija je takva budalastina od price, covek u desetom kolenu koje moze da bude 200 do 300 godina pre ima 1024 pretka i sad krenu price…Mi Srbi cistokrvni, oni Hrvati iskonski, mi Bosnjaci jos od Kralja Tvrtka itd… Pročitaj više »
Zvezdan Božinović
Admin

Bravo Džezer care Moj komentar je bio u cilju odbrane slobode izbora. Na identičan način sam zastupao i Olivera Dragojevića. Verujem da nema bliskijih naroda od nas ovde okolo. Umalo da dodam da smo mi Srbi ipak ohoho narod, hahah, ali bojim se da većina neće shvatit foru 🙂

Ercegovac
Gost

Г. Рајковићу недајте да Вас Звездан заступа каокао шро је заступао и Оливера…
Видите шта би са њим! 😉

Vlada
Gost

Bliznakinje su top 🙂

DOn
Gost

ajde Peki da te kutarisem problema sa mladim damama, samo ih uputi da istraze malo telegoniju, sve ce im se samo kasti 🙂 U nauci je poznato da ostaje u glavi ono sto se samo istrazi, dakle ak si sam das truda a da ne ti neko popuje…znaci, tvoje je samo da nadjes nacina kako da ih motiviras da istraze tu oblast nauke, recimo da lupis kako bi se htio baviti uzgojem pasa (ili golubova) al te jedan poznanik sa interneta upozorio na telegoniju. Ubacio si im bubu u uho, a nek one istraze malo to…mozda onda i razmisle.