Zašto se ćuti o uspehu modela Audi e-tron?

Sada smo u prilici da, posle nekoliko meseci prodaje, bacimo oko na rezultate koje postiže luksuzni električni krosover iz Nemačke Audi e-tron. Iako je već u prvom mesecu baterijski novitet morao biti pozvan nazad u servis, zbog problema sa zaptivanjem baterije, može se konstatovati da je uvodni mesec ujedno bio i najplodniji za ovaj SUV.

Tražnja za Audijevim e-tronom je bila odlična, a to je dalo krila čelnicima premijum marke da u javnost izađu sa prognozama u stilu „Rusiju gazim – Ameriku opkoljavam“ i najavama o povećanju obima proizvodnje. Ipak, ubrzo su krenule Audijeve muke na jednom od najznačajnijih tržišta za nemački krosover iz BEV segmenta.

Amerikanci radije biraju Teslin Model X

Sama odluka rukovodstva kompanije Audi prema kojoj je premijera upriličena na Teslinom terenu, odnosno u Kaliforniji, predstavljala je drsko bačenu rukavicu u lice američkom proizvođaču elektromobila.

Ipak, i ovde se dogodilo isto. Nakon veoma ohrabrujućeg početka prodaje, posebno u prvom punom mesecu od starta komercijalizacije, prodajne brojke za e-tron su se kretale samo u jednom smeru. Popularnost krosovera na američkom tržištu je padala. I tako već poslednja četiri meseca.

Audi e-tron je tokom septembra Amerikancima isporučio 434 primeraka, što je manje od polovine četvorotočkaša istog modela, koji su prodati na tom tržištu u najlepšem mesecu u godini. Cifra je posebno poražavajuća kada se stavi u kontekst plasmana 1.650 primeraka Modela X, koliko ih je plasirano u istom mesecu na istoj teritoriji.

Ko je kriv za ovaj trend, Audi e-tron, Amerikanci ili zla sudbina?

Bore se definitivno stvaraju na čelima članova upravnog odobra Audija u trenucima kada posmatraju grafikone uporedne prodaje e-trona, kako po mesecima tako i u odnosu na pomenutu konkurenciju. Oni možda već i znaju šta je dovelo do ovakvog razvoja situacije.

Audi slovi za proizvođača koji posebnu pažnju poklanja kvalitetu upotrebljenih materijala kao i završnoj obradi. To su upravo oblasti do kojih je prosečnom američkom kupcu stalo kao do Balatonskog jezera u Mađarskoj.

S druge strane, po pitanjima mreže stanica za dopunu baterija i same autonomije, e-tron ne može ni da priđe Modelu X. Amerikancima koji su tradicionalno osetljivi na cenu, ne znači dovoljno ni to što je nemački krosover za oko 10.000 američkih dolara pristupačniji od Teslinog takmaca.

Dakle, karijatide uspeha Tesle se ogledaju u 523 kilometra dometa s jednim punjenjem baterije koji karakteriše Model X, što je za 59% više od autonomije e-trona (328 kilometara). Pride je baterija bezmalo identičnnog kapaciteta u oba vozila (100 kW/h kod Tesle i 95 kWh u Audiju).

Tu kao što rekosmo treba dodati i ozbiljnu mrežu brzih Teslinih superpunjača, kojih ima značajno više od onih koje koristi Audi (Electrify America). Još nešto veoma važno. Dok Model X možete dopunjavati električnom energijom „besplatno“ do mile volje, dotle je Audi ponudio samo 1.000 kW/h „besplatne“ energije, što je dovoljno za malo više od deset punih dopuna.

Reč besplatno je stavljena pod navodnike, jer na ovom svetu ništa nije besplatno, barem ne u očima računovođa, koji s pravom tvrde da energija nije besplatna niti kod jednog modela, već je njena cena integralni deo maloprodajne cene vozila. Isti princip važi kod kupoprodaje bilo koje druge robe gde prodavac kaže, zapravo laže, da kupac uz kupljeni proizvod dobija i, navodno besplatne gume, izlete i slično.

Da je sitauacija u Evropi slična, možemo propratiti na primeru španskog tržišta gde je tokom septembra prodato svega 7 primeraka e-trona, dok je istovremeno isporučeno 19 Modela X. Uprkos približnoj prodaji na godišnjem nivou, trendovi e-trona su izrazito negativni iako se radi o novom modelu, nasuprot vremešnom američkom baterijskom krosoveru.

Dakle, u februaru se 9 Španaca obradovalo e-tronu, u martu njih 62, u aprilu ukupno 14 dok je u maju isporučeno svega 6 primeraka.

Najavljen debi jefitinijih serija trebalo bi da doprinese boljoj prodaji.

Zaključak

Nama ostaje da se zamislimo i pokušamo da odgonetnemo koji će epilog situacije biti, ukoliko stvari s ostalim baterijskim modelima krenu da se razvijaju po šablonu prvog električnog krosovera marke Audi.

Dizelgejt nije došao glave Volkswagenu, barem ne direktno. Ali, ova zakasnela posledica dizel skandala, to jest forsirani prelazak na proizvodnju električnih automobila, koje skoro niko neće da kupi, definitivno bi mogli da uruše nemoralnu nemačku imperiju, što možda ne bi ni bilo loše, generalno posmatrano iz ugla čovečanstva i globalne automobilske industrije.

AutoRepublika

(6778)