Početna Testovi Peugeot Traveller – VIP transport
Peugeot Traveller – VIP transport
11

Peugeot Traveller – VIP transport

547
11

Od kako je 2014. godine prestala proizvodnja Peugeota 807, proizvođač nema u ponudi nijedan porodični monovolumen. “Rupa” se želi popuniti modelom Traveller, koji je u koncepcijskom smislu veoma sličan jednom VW Multivanu i Mercedes-Benzu V klase.

Uff luksuz, kakav je to od lukuz, reći će neko, pa Traveller nije ništa drugo do putnička izvedba dostavnog vozila, poznatom pod imenom Expert! Tačno, upravo kao i u naslovu, navedeni nemački konkurenti, odnosno manji Rifter, toliko blizak svom duhovnom bratu Partneru. No takva je tendencija, proizvođači pokušavaju da uštede sredstva neophodna za razvoj, što je posve izvodljivo, jer su svi navedeni postavljeni na modernim i pre svega polivalentnim plaformama, sposobnim da se adaptiraju različitim segmentima. Znači, u zavisnosti od namene, ovo “kamionče” može savršeno da posluži vodoinstalaterima ili građevincima, kao i brojnoj familiji, odnosno za profesionalni transport putnika.

A kada se radi o voženom Traveller Business VIP, reč je o najluksuznijoj izvedbi, za bogate biznismene i ministre. Za neupućene, Traveller nije “jedinac” razvijen je zajedničkim ulaganjima grupacije PSA i Toyote, kao što je to bio slučaj s mini trojkom C1, 108 i Aygo. Poseduje dakle još dva brata blizanca, Citroen Spacetourer i Toyotu Proace Verso, isto tako postavljene na savremenoj EMP2 platformi (pronalazimo je i kod Citroena Grand Picasso, C5 Aircross, Peugeota 3008/5008…).

 

Citroen Spacetourer

Svi su ponuđeni u tri dužine: kratki XS ima skromnih 4,6 metra, srednji M 4,95 metara, a najduži XL čitavih 5,3 metra. Najkraći je ponuđen s 5 sedišta, odnosno, kada se radi o luksuznoj verziji, sa 4 nezavisne fotelje pozadi. Druga dva u serijskoj opremi imaju 8, odnosno 9 sedišta, kada je pored vozača klupa za dve osobe. Visina je uvek ista i ograničena na 1,9 metara, kako bi se mogao bez problema parkirati u podzemnim garažama.

Toyota Proace Verso

Inače, sva tri modela proizvode se na severu Francuske, u fabrici Sevel Nord, specijalizovanoj za proizvodnju lakih transportnih vozila (Jumpy, Expert…), odnosno nekadašnjih minivanova Citroen C8, Peugeot 807 i Fiat Ulysse. Spolja gledano, svaki proizvođač personalizovao je svoje čedo po vlastitom ukusu. Lično, nalazim da je Traveller za nijansu atraktivniji od Citroena Space Tourer, dok je lice Proace Verso verna kopija ostalih Toyota. Iz profila svi su identični, četvrtasti s velikim bočnim zatamnjenima staklima, koja se ne mogu otvoriti. Viši završni nivoi poseduju klizna vrata s obe strane, dok je kod osnovne samo sa desne. Zadnji deo je potpuno vertikalno isečen, s ogromnim vratima koja zahtevaju barem jedan metar prostora kako bi se otvorila. Iz tog razloga predviđeno je da se može otvoriti samo zadnje staklo (doplata za jeftinije završne nivoe), kako bi se na brzinu ubacili manji predmeti.

Kotrljajući salon

“Hej komšija, opet si počeo da radiš kao UBER šofer”, reče šaljivo moj mesar Michel, uvek spreman da prokomentariše test vozila koja često parkiram ispred njegove radnje, jer u Gradu svetlosti vozila ovakvog tipa odavno su se odomaćila kao simbol transporta za manje grupe, pre svega zahvaljujući navedenoj američkoj kompaniji, zaslužnoj za demokratizaciju privatnog prevoza.

Naravno da ih poseduju i taksisti, posebno ukoliko se poruči vozilo za više od 4 putnika. No kao veliki “fan” automobila, Michel je ipak pomerio svoju debelu stražnjicu kako bi se izbliza uverio o čemu se radi. Ironičan u startu, bukvalno je zinuo od iznenađenja, ugledavši luksuzni kožni salon, koji se ukazao po otvaranju bočnih kliznih vrata, podrazumeva se s električnom asistencijom (daljinska komanda na kontakt ključu).

Kao po običaju, proizvođači često ustupaju novinarima najluksuznije verzije kako bi ih impresionirali, tako da je i meni zapao najviši završni nivo Business VIP. Podrazumeva samo četiri kožne fotelje, koje se po želji mogu okrenuti jedna naspram druge. Njihova udobnost je za svaku pohvalu, osim toga, smeštene su na šinama i podešavaju se u svim pravcima (sigurnosni pojasevi su integrisani u naslon). Između njih uglavljen je elegantan preklapajući sto, za rad ili degustiranje šampanjca…

Krov je podeljen na dva velika uzdužna prozora (ne otvaraju se), između kojih su otvori i komande za ventilaciju. Voženi Traveller Business VIP bio je dakle u standardnoj dužini od 4,95 metara, što znači da za 4 putnika pozadi prostora ima u izobilju. Odmah mi na pamet pade jedan naš internet drugar, kako sam voli da kaže “neproporcionalnih”, ali izdašnih dimenzija, koji bi se u ovom luksuznom kombiju osećao prijatnije nego u bilo kojem vanu ili SUV-u.

Kao retko kada, sa zadovoljstvom sam ustupio upravljač jednom prijatelju, ne bi li se s gospođom Rajković rasbaškario na zadnjim sedištima, naravno uz buteljku šampanjca! Primerno udoban na auto-putu, naš Traveller nije mogao sakriti svoje kombijevske gene po lošim drugorazrednim, da ne kažem seoskim putevima. Bez obzira na svo iskustvo i reputaciju Peugeota, kao i “mesnate” fotelje, ogibljenje previše “suvo” prenosi udare na kičmeni stub (razmaženih) putnika.

U ovakvoj konfiguraciji, podređenoj isključivo njima, za prtljag ne ostaje previše prostora. Peugeot navodi nekih 640 litara, no i to zavisi od pozicije sedišta, smeštenih na šinama. Pre nego što sam se otisnuo na  “pučinu” s ovde predstavljenim primerkom, bio sam u prilici provozati i najdužu karoseriju od 5,3 metra i 8 sedišta (2+3+3), gde prostora za kolena i kofere, zaista ne nedostaje (povećano međuosovinsko rastojanje sa 2.925 na 3.275 milimetra). Naravno da ovde enerijer nema ni blizu toliko šarma kao kod vožene verzije (ista se kod Citroena naziva Business Lounge), no ova je pre svega predviđena za transport znatno manje značajnih “trupa”.

Dve stepenice i u sedlo

U principu vozilo ovakvoga tipa podređeno je pre svega putnicima, no kako profesionalni vozači u njemu provode po deset i više sati dnevno, neophodno im je obezbediti dobre uslove za rad. I jesu, nakon što se popne na svoje radno mesto (dve stepenice), ovaj lako pronalazi željenu poziciju, bez obzira što je upravljač horizontalnije postavljen nego u jednoj limuzini. Podešava se po dve ose, kao i sedište, koje je u našoj priči s električnim komandama, grejačima i masažom. Naslon za desni lakat je integrisan u sedište, dok se levi lakat oslanja na širok obod prozora, gde su ustalom smeštene komande za podizače prozora.

Veliki i pregledni klasični instrumenti prijaju oku, no tu je i numerički “head up” displej, na kome se mogu očitati precizni podaci vezani za brzinu kretanja, ograničenje brzine, GPS… Ručica automatskog, kao i manuelnog menjača, postavljena je na donjem delu centralne konzole, no kada se radi o “profesionalcima” prvonavedeni se apsolutno podrazumeva. Tada je u obliku točkića, ne preterano atraktivnog izgleda. S istim sam se imao priliku sresti i ranije za upravljačem novog Citroena Berlingo i Peugeot Riftera, te iako sam se navikao na njega, nalazim da ovakvo reenje nije najpraktičnije. U svakom slučaju tu su i ručice pored upravljača, s kojima se uvek može korigovati izbor prenosa, iako za tim zaista nema potrebe, jer EAT8, koji je početkom ove godine zamenio šestostepeni EAT6, funkcioniše savršeno: osim što su nežni, prenosi su uvek pravovremeni.

Što se tiče kvaliteta izrade i upotrebljenog materijala, može se reći da su na nivou očekivanja, barem kada se radi o voženom primerku. Iznenađuje jedino tvrda plastika na centralnoj konzoli, tek da se zna s kim imamo posla… Ako bi ga trebalo porediti sa konkurentima, rekao bih da je znatno kvalitetniji od jednog Renault Traffica, recimo na nivou VW Multivana, ali i dalje ubedljivo ispod famoznog Mercedesa V klase. Oba sam ne tako davno vozio, ne testiranja radi, već kao  privatni šofer. U životnom vrtlogu i na to je došao red pod stare dane, nažalost od dopisničkoga rada ne mogu se poplaćati računi niti napuniti frižider…

Šta je tu je, nego da nastavimo sa praktičnim aspektom. Vozač može odložiti mobilni telefon u udubljenje pored ručice menjača, ili u omanju policu pri gornjem delu vrata. Na njima postoji još jedna ogromna pri dnu, no da bi se dohvatila flaša vode ili nešto drugo, treba imati ruke dugačke kao orangutan. Sva sreća, udubljenje pri gornjem delu komandne table predviđeno je za flašice do 0,5 litara. Zgodni su za svakodnevnu upotrebu i zatvoreni boksovi ispred suvozača, zajedno s još jednim ispod vetrobranskog stakla. Između dva prednja sedišta je neupotrebljen prostor širine četrdesetak santimetara, koji omogućuje odlaganje poveće torbe. Štaviše, suvozač se može lako i provući u vožnji, odnosno zameniti sedišta sa putnicima pozadi.

Dugoprugaš

Par sedmica pre preuzimanja vozila, znao sam da mi je za test vožnju rezervisana najsnažnija verzija pokretana dobro poznatim 2.0 BlueHDi/180, obavezno u sprezi s EAT8 menjačem. Tim bolje, jer prošle godine bio sam u prilici upoznati se s Citroenom Spacetourer 2.0 BlueHDi/150 (crne boje na fotografijama), u paru s ručnim šestostepenim menjačem. Tako sam se mogao uveriti da je i 150 ks “puna kapa”, no uz jedno ovakvo vozilo i težinu od bezmalo dve tone (s vozačem i punim rezervoarom), nije naodmet još tridesetak “konja” i 30 Nm (400 umesto 370 Nm). Pored toga, dobro se sećam da mi je tvrdo kvačilo kod Citroena previše zamaralo levo stopalo.

Na putu ka Normandiji, gde smo proveli vikend kod prijatelja, pokazao se i primerno diskretnim. U PSA kažu kako putničke izvedbe imaju znatno bolju akustičnu izolaciju, što uz snažan egregat obezbeđuje udobnu i pre svega sigurnu vožnju na duge staze. Vozač može da računa na svu najnoviju tehnologiju za pomoć u vožnji, kao što je aktivni regulator brzine, sposoban da održava distancu s vozilom ispred. Lako i sigurno pogurali smo ga do 160 km/h (maksimalna iznosi 185 km/h), uz više nego dobra ubrzanja iz mesta (8,8 sekundi do 100 km/h). Vozna dinamika je dobra, no ovde ne treba očekivati agilnost jednog vana ili modernog SUV-a, tipa Grand Picasso ili Peugeot 5008.

Uostalom, ni putnici neće biti oduševljeni ukoliko u krivine ulazite kao Sebastien Loeb, mekano ogibljenje i snažno ljuljanje karoserije, brzo izaziva “morsku bolest”. S druge strane, prazan i pri nižim brzinama Traveller nervozno odskoči ukoliko se prebrzo pređe preko “ležećih policajaca”.

Voženi Peuget nije bio je opremljen sistemom Grip Control i specifičnim gumama M+S, kao što je to bio slučaj s Citroenom Spacetourer. Vožnja po gradu je relativno jednostavna, uzdignuta pozicija omogućuje dobru vidljivost, a tu su i sva moguća pomagala, kao što su senzori za parkiranje napred i pozadi, kamera, sistem “Active Safety Brake” (u slučaju opasnosti samostalno koči vozilo do brzine od 30 km/h)…

Jedino mi je zasmetala nedovoljno snažna asistencija na upravljaču, koji je prilično težak prilikom parkiranja. Drugo, sa bezmalo 5 metara dužine treba se i izboriti, odnosno pronaći dovoljno veliki prostor za parkiranje u gradu tipa Pariz. Uz to, 13. septembar bio je “crni” petak za većinu Parižana, usled generalnog štrajka vozača buseva, metroa i prigradske železnice. Teško zamisliv haos uz stotine kilometara potpuno zakrčenih gradskih i prigradskih puteva, gde vozilo ovakvog tipa nije u svom elementu.

U datim okolnostima, bez obzira na svestranu pomoć odličnog Stop&Start sistema, potrošnja se popela i na 12 litara. Znatno je niža na otvorenom putu gde sam ostvario prosek od nepunih 7 litara, da bi ukupna zabeležena iznosila 8,7 litara. Ukoliko vam se čini previsokom, znajte da može biti i manja, izborom osnovnog 1.5 BlueHDi, od 100 i 120 ks (130 ks kod ostali modela kuće). Ostaje nam još cena, koja, u zavisnosti od agregata i završnog nivoa, varira između 25.500 evra i 38.900 evra (poslednja se odnosi na ovde predstavljeni). Nije malo, no ukoliko je za utehu poseduje retko bogatu i luksuznu opremu, na nivou najluskuznijih limuzina. Osim toga, Traveller je znatno jeftiniji kod nas nego u Francuskoj, gde za testirani model treba tačno 52.000 evra!

Tekst i fotografije: Perica Rajković

Uredio: Pavle Barta

Peugeot Traveller Business VIP 2.0 BlueHDi/180 EAT8

Karoserija, dimenzije, masa

Tip: Minivan
Vrata/Sedišta: 5/6
Spoljne dimenzije – dužina, širina, visina: 4.920 x 1920 x 1.890 mm
Međuosovinsko rastojanje: 3.270 mm
Zapremina prtljažnika: 640-900 l ( za standardnu verziju s 8 sedišta)
Masa praznog vozila: 1.865  kg

Motor

Broj cilindara/tip motora: R4/ turbodizel
Zapremina: 1.997 cm³
Snaga: 130 kW/177 ks pri 3.750 o/min
Maks. obrtni moment: 400 Nm pri 2.000 o/min

Pogon

Tip: Na prednje točkove
Menjač: A/8

Šasija i kočnice

Ogibljenje napred/nazad: MacPherson/polukruta osovina
Kočnice napred/nazad: Ventilirajući diskovi/doboši
Pneumatici napred/nazad: 215/60 R17

Performanse

Ubrzanje 0-100 km/h: 8,8 s
Maks. brzina: 185 km/h

Potrošnja i emisija

Gorivo: Dizel
Zapremina rezervoara: 58 l
Prosečna potrošnja – proizvođač/test: 6,0-8,7 l/100 km l/100 km
Emisija CO2: 144 g/km

Cena

Od 25.500 do 38.900 evra

Dobre strane:

Opšta udobnost, unutrašnji prostor, agregat i performanse, automatski EAT8, tri dužine karoserije, nivo sofisticirane opreme.

Loše strane:

Cena, kvalitet i izgled pojedine plastike, bočni prozori se ne otvaraju, prtljažnik u kombinaciji 4+2 sedišta.
Pod lupom
Dizajn
Eksterijer: 7 Ukupno 7
Enterijer: 7
Kvalitet izrade
Karoserija: 7 Ukupno 7,5
Kabina: 8
Praktičnost
Karoserija: 7 Ukupno 7,5
Kabina: 8
Komfor
Napred: 7 Ukupno 7
Pozadi: 7
Vozne osobine
Upravljivost: 7 Ukupno 7
Performanse: 7
Šasija
Ogibljenje: 6,5 Ukupno 7
Kočnice: 7,5
Motor
Performanse: 8 Ukupno 7,5
Potrošnja: 7
Menjač
Preciznost: 9 Ukupno 9
Efikasnost:9
Cena
Prihvatljivost: 7,5
Ocena: 7,44

(547)

Komentari objavljeni na portalu "Auto Republika" ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst. Redakcija "Auto Republike" zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.

Ostavite komentar

avatar
moron
Gost
Ah, pa “nije mutav” naš gospodin Rajković … Uzeo je Business VIP verziju, sa 6 sedišta, pa još “HDI 180” ( 177 ks ) … Zavidim. Ja lično mislim da ovo vozilo uopšte nije skupo ( to je negde raspon cena i pežoa 508) u svetlu komfora i opreme. Uostalom, “dugačka” ( od 5,31m ), top verzija ( Business VIP ), sa HDI 180 AT8, sa znakom pežoa košta 38.900. Ali, ako na nos tih istih kola stavite značku Toyote, tada će taj “pežo” ( tj. Toyota) da košta 45.600 evra (i biće to onda jedina “evropska” Toyota koja će… Pročitaj više »
Balkanboj
Gost

S obzirom na težinu i oblik kioska performanse su jako dobre. Potrošnja očekivana. Čak mi je i cena primerena s obzirom da je kožni enterijer. Plus ima normalne instrumente. Ne mogu sa slika da razlučim jesu li farovi xenon ili halogeni projektori (halogeni bi bili ispod nivoa vip limuzine). A što se dimenzija tiče sve je stvar navike, jedino malo za parkiranje treba naći mesta.
Mada, mogli su da odrade samo zadnju suspenziju sa vazdušnim jastucima, self levelling, bio bi top.

moron
Gost

Baznjak ( Active ) ima halogenke, a Allure i Business VIP serijski imaju ksenone.

Balkanboj
Gost

Kad može Merc u E klasu da fura halogene, oprostiću Pežoli takav propust.

don
Gost

K…ceva rabota, stavis 4 putnika i mjesta za prtljagu – nema!
Btw, Pekiju je promakao OPEL. Znaci, ima ova toyota jos 3 brata blizanca.
Da nisam prije 10 godina, za PAriz vozio VW Multivana, rekao bih da ovakvo vozilo nema smisla, ali sam njime bio ugodno iznenadjen.

moron
Gost

Don, znaš i sam, Peki je ovde testitao L2 verziju, od oko 4,92 metara. Ona kao šestosed možda ima deficit gepeka u odnosu na ono što bi čovek očekivao. Ali, postoji L3 verzija ( 5,34 m). I sa 6 sedišta imaš gepek kao san. Kao što i u L2 možeš uzeti Allure sa 5, ali i sa 8 sedišta. A sa 5 sedišta ima ogroman gepek. Prosto, biraš šta hoćeš. Za mene, Allure čak ima neke prednosti u opremi. Stvar ukusa.

don
Gost

ma da je i diplomirani inzinjer, mali je! 🙂

Peki
Gost

Da, u pravu si Don, bivsa Safira sada je samo jedan od 4 brata blizanca. KOmpletno sam je smetnuo sa uma, no bas cu da je trazim na test voznju, verujem da je stigla u park press.

Balkanboj
Gost

Pogledah sad podatke neke, Zafira tourer i Zafira Life su dva potpuno različita automobila, gde je ovaj poslednji bleda senka tourera i originalne Zafire. Šteta za Opel i Zafiru tourer. Imali su oni sličan ven u saradnji sa Renoom, Vivaro tourer.

moron
Gost

Da, te dve Zafire blage veze nemaju. Nebo i zemlja. Zloupotreba imena. Kao i imena Verso kod Toyote.

Don
Gost

Sjedio sam u njoj, a isto s…drugo pakovanje, čak nije imala lijeva zadnja vrata, dapače imala je samo zadnja desna klizna vrata i na taj način putnici ulaze pozadi. Plastika je teška, tvrda, sumorna atmosfera a cijena preko 32000e,. S tim da je oprema mizerna pa ni vrata nemaju…