Električni automobili će biti priuštiviji od tradicionalnih do 2022.

Pad cena litijum-jonskih baterija je glavni razlog zbog kog se u istom smeru kreće i cena elektromobila, približavajući se na taj način prodajnoj vrednosti konvencionalnih četvorotočkaša. Pojeftinjenje ostalih komponenti električnih vozila, poput šasije, pogonskog sklopa ili karoserije, dodatno će doprineti smanjenju jaza između cena automobila koje pokreće motor sa unutrašnjim sagorevanjem i onih koje pogoni elektromotor.

Dan izjednačavanja cena vozila iz ova dva segmenta je sve bliži, a kada se to konačno dogodi, to će biti ključni momenat za ekspanziju tržišta elektromobila, s obzirom da se očekuje globalna eksplozija tražnje u tom segmentu. Prema nalazima analize koju je pripremio BloombergNEF, sve je intenzivniji tempo približavanja cena tradicionalnih i električnih automobila.

U 2017. je bilo aktuelno predviđanje da će se momenat izjednačavanja cena četvorotočkaša iz dve kategorije dogoditi tokom 2026. Međutim, prošle godine je prognoza učinjena više optimisitičkom, dok se prema zaključcima najsvežije analize, prelomni trenutak očekuje već 2022. godine.

Odgovor na pitanje šta je to što je ubrzalo proces ujednačenja cena je prilično jednostavan i logičan. Pa, usled tehnološkog progresa, došlo je do pojjeftinjenja baterijskih pakovanja koja se odražavaju na ukupnu cenu elektromobila faktorom od čak 50%, o čemu smo detaljnije pisali prethodne godine.

Po mišljenju eksperata, izrečenom tokom 2015. godine, baterije su predstavljale 57% vrednosti elektromobila, dok je ove godine taj prosek pao na svega 33%. Do 2025., u ceni električnog vozila, baterija će učestvovati sa svega 20%, dok su predviđanja da će trošak reprezentovan kroz vrednosti motora, invertora i kontrolne elektronike električnog automobila biti snižen za 25 do 30%, do 2030. godine.

Slično tome, trošak šasije i karoserije elektromobila će biti tek blago niži, uz istovremeni rast vrednosti ovih važnih stavki kod vozila sa SUS motorom, što je uslovljeno imperativom primene sve laganijih materijala, prevashodno zbog propisa o štetnim emisijama koji postaju sve restriktivniji.

S druge strane, pad cena električnog pogonskog sklopa se dodatno podgreva putem primene efekata ekonomije obima, pa otuda dodatna doza optimizma među analitičarima.

Sve gore navedene činjenice i na njima utemeljena predviđanja, neminovno vode ka primeni električnih pogonskih sklopova kod raznovrsnih tipova vozila, uključujući građevinske i ostale mašine za specijalne namena, a poslednji primer stiže iz marke Komatsu koja je predstavila čisto električni ekskavator na nedavno održanom sajmu u gradu Bauma.

Električni pogonski sklopovi lagano osvajaju i segment pomorskog transporta. Švedski operater Stena Line planira instalaciju baterijskih pakovanja u jedan od trajekata koji povezuje Švedsku i Dansku. Baterija kapaciteta od 1 MWh će biti dovoljna da obezbedi energiju za opšte potrebe na plovilu dok je u luci, dok je pakovanje od 50 MWh zaduženo da omogući kretanje trajekta između dve luke (50 nautičkih milja, odnosno 92 kilometara). Pored toga, tu je i treće pakovanje baterija, kapaciteta 20 MWh, namenjeno manevrima u samoj luci.

„Kako veličina i cena baterija bude padala, tako će postajati sve ozbiljnija alternativa tradicionalnim konceptima mobilnosti, pre svega zbog ekološke podobnosti,“ kaže Niklas Martenson, izvršni direktor švedske kompanije Stena Line.

Pomaka ima i u sektoru avijacije. Primer predstavlja kanadski pružalac usluga avionskog transporta, Harbor Air, koji upravlja flotom od 42 letilice na 12 kratkih ruta u Britanskoj Kolumbiji, a koji će celu flotu aviona prevesti u „električne vode“.

„Naš konačni cilj je da potpuno elektrifikujemo celokupnu flotu aviona kojom upravljamo,“ nedavno je izjavio osnivač i izvršni direktor kompanije Greg MekDugal.

AutoRepublika

(947)