Početna Life Biznis Analiza: BMW i Daimler u defanzivi, loše vesti i za Mađarsku
Analiza: BMW i Daimler u defanzivi, loše vesti i za Mađarsku
0

Analiza: BMW i Daimler u defanzivi, loše vesti i za Mađarsku

189
0

Sve teže breme je na leđima velikih globalnih proizvođača automobila. Tržište je ove godine u očiglednom padu, u toku je tranzicija ka elektromobilnosti što je u finansijskom smislu veoma zahtevan trend, a prisutni su i drugi otežavajući faktori. Iz tih razloga, BMW i Daimler preispituju obim, tempo i dinamiku planiranih investicija, a prve žrtve pesimističkih prognoza organa uprave dva giganta, mogle bi da budu investicije u Mađarskoj.

Lokalni političari u mađarskom gradiću Debrecenu nisu mogli da veruju kakva ih je sreća snašla tokom prošlog leta, kada je BMW obećao gradskim vlastima ovog univerzitetskog mesta da će da izgradi fabriku, odnosno da će realizovati mega-investiciju vrednu milijardu evra. U tom trenutku, perspektive su izgledale bajno, kako za sam grad, tako i za celu državu.

“Odluka da se izgradi nova fabrika je utemeljena na odličnim perspektivama globalnog rasta BMW grupe,” rekao je tada izvršni direktor Harald Kriger, najavljujući godišnji proizvodni kapacitet od 150.000 vozila namenjenih evropskim kupcima.

Odlaganje, preispitivanje…

Očekivalo se da kamen temeljac za novu fabriku u Debrecenu bude postavljen do kraja godine, ali kako sada stvari stoje, to nije izvesno. Nakon dva upozorenja o nižoj od očekivane profitne stope, kao i zabrinjavajućeg opšteg trenda pada prodaje, rukovodstvo kompanije iznova procenjuje najavljena ulaganja.

Prema saznanjima do kojih je došao nemački list Handelsblatt, u okviru BMW-a se vodi intenzivna diskusija u pogledu odluke o izgradnji fabrike u Mađarskoj. Direktor funkcije proizvodnje, Oliver Zipse se i dalje nada da će pod njegovu nadležnost doći još jedna fabrika gde troškovi radne snage, kao i ostali opšti troškovi proizvodne lokacije nisu na visokom nivou.

S druge strane, finansijski direktor bavarske grupacije, Nikolas Peter uporno naglašava napetu finansijsku poziciju kompanije kao i opasnost od predimenzioniranja proizvodnih kapaciteta.

Strahovi Petera nisu bez osnova. U uslovima smanjene tražnje, koji se upravo odigravaju od jeseni 2018. godine, troškovi prete da se otrgnu kontroli. “Svaki aspekt poslovanja preispitujemo. Nema više tabua,” izjavio je Kriger tokom prošle nedelje.

BMW razmatra i još uvek analizira efekte budućih poteza ali je rivalski Mercedes otišao korak dalje. Proširenje proizvodnih kapaciteta ultra moderne fabrike u mađarskom Kečkemetu je već stopirano od strane upravnog odbora Daimlera. U odluci ovog organa uprave se navodi da se početak izgradnje odlaže za najmanje godinu dana, otkrivaju izvori bliski nemačkoj kompaniji.

Zvanično niti jedna od pomenutih kompanija ne želi da komentariše najavljene manevre obustave realizacije ulaganja u Mađarskoj. Ali, jasno je da prisustvujemo definisanju nove prelomne tačke u razvoju tržišta na evropskom i američkom kontinentu. Posle više od decenije rasta prodajnih brojki, prisustvujemo manifestacijama karakterističnim za zasićena tržišta.

Zvuci uzbune koji dopiru sa tržišta sve do sala za sastanke i sednice upravnih i ostalih rukovodećih odbora kompanija, više nisu ignorisani od strane profesionalaca. Dok BMW nekako i uspeva da održi prodajne brojke stabilnim u ovoj godini, to nikako ne polazi za rukom Mercedesu i Audiju, i to uprkos jakoj modelnoj ofanzivi koja je koštala kompanije milijarde i milijarde evra.

Tokom aprila, prodaja Mercedesa je pala za 4,5% dok je Audi kalirao sa isproukama za skoro 13%. Prodajni planovi koji se tiču ove godine, već su debelo revidirani kod oba proizvođača.

Obe investicije od po milijardu evra

Sve je bilo planirano da se dogodi drugačije. Nemački premijum triling je predviđao munjeviti rast prodaje. Posebno je primamljivom delovala mađarska priča koja je uključivala dobru infrastrukturu i niske troškove zarada radnika. Pionirsku ulogu u ovom domenu je preuzeo Audi.

Luksuzna marka iz sastava VW grupe je pokrenula proizvodnju u Đeru još krajem devedesetih godina, olakšavajući na taj način pritisak na cene kompaktnih automobila sa prstenovima na rešetki hladnjaka. Tokom 2012. godine, Mercedes se priključio otvarajući pogone u Kečkemetu koji su poslužili kao mesto za sklapanje tada nove A klase. Pre nepunu godinu, Švabe su položile kamen temaljac za drugu fabriku na istoj lokaciji, ili je možda bolje reći proširenje kapaciteta prvog kompleksa.

O novim pogonima možete detaljnije da pročitate u ovom članku, a to vam zaista i preporučujemo, ali je suština da je primenjen koncept potpuno fleksibilne proizvodne linije, odnosno lokacije na kojoj je moguće organizovati proizvodnju elektromobila kao i konvencionalnih četvorotočkaša (sa pogonom na prednje ili zadnje točkove).

Sada je sve to izmešteno u ne tako blisku budućnost, a Švabe žele da održe ciljanu profitnu stopu. Daimler je već ostavrio za dve milijarde evra lošiji rezultat od planiranog, a profitna stopa u segmentu putničkih automobila je već pala sa 9 na 6 procenata. Sada se štedi na svakom koraku.

“Preispitujemo naše poslovanje na svim nivoima trudeći se da unapredimo našu strategiju, portfolio, procese, usluge,” navodi član uprave Daimlera, Vilfred Port u jednom od intervjua. Iako ovaj direktor za kadrovska pitanja ne isključuje opšti trend smanjenja broja angažovanih radnika, on naglašava i nuždu prijema novih.

Daimlerovi izdaci za istraživanje i razvoj su eksplodirali od 8 milijardi evra iz 2014. godine, na 14 milijardi evropskih novčanica u prošloj godini. Sada se i ovde pristupa restriktivno. Troškovi vezani za elektromobilnost i tehnologiju autonomne vožnje ostaju rekordno visoko, ali su investicije poput Kečkemeta, sada na “stend baju”. Gradnja novih postrojenja u uslovima oseke tražnje zaista je kontraproduktivan potez.

Slična priča i kod BMW-a- Sve investicije su pod režimom preispitivanja, Do 2022., plan je da bavarska kompanija uštedi 12 milijardi evra, a nakon što je primljeno novih 4.000 radnika tokom prošle godine, broj zaposlenih ove godine ne bi trebao da se dodatno ugoji. Pre nekoliko dana je BMW obelodanio da je po prvi put u prethodnoj deceniji ostvari gubitak, nastao kao posledica evidentiranja potencijalnih obaveza i pratećih rashoda, u iznosu od 1,4 milijarde evra, a po osnovu nedozvoljenog udruživanja.

Ali, čak da do kazne i dođe, poslovna dobit je na nivou od 5,6% što je dobrano ispod željenih najmanje 8%. BMW investira ogromne iznose u tehnologiju autonomne vožnje, a tu su i odlivi po osnovu gradnje fabrike u Meksiku, kao i proširenja proizvodnih kapaciteta u Kini, što i jeste opravdano, imajući u vidu rast tražnje za proizvodima nemačke marke na tom tržištu.

Nažalost, to se više ne može reći za Evropu, posebno ne za južnjački deo kontinenta gde su prodajni rezultati sve lošiji. Povrh svega, pretnja uvođenjem carina na izvoz na američko tržište, sve je realnija.

Iako Daimler i BMW veruju da će američka vlada ponovo odložiti uvođenje carina od 25% na još neko vreme, to zaista nije sigurno. Stoga, BMW već razmatra uvećanje kontigenta primeraka serije 3 namenjenog izvozu na američko tržište. Nemačke fabrike trenutno mogu da proizvedu više vozila nego što su potrebe tržišta, pa bi dodatno puštanje u rad mađarskih postrojenja, samo dodatno pogoršalo situaciju.

Cela automobilska industrija je trenutno u fazi kreiranja molitvi upućenih Svevišnjem kako bi darovao uspešniji drugi deo godine, pa tako i čelnici nemačkih marki očekuju bolje dane, dok Continental iznosi nadu da će doći do „preporoda tražnje“. Ipak, eksperti imaju nešto drugačija predviđanja, odnosno vidno su uzdržaniji.

“Ostajemo skeptični i ne vidimo previše razloga za optimizam. Ne uspevamo da sagledamo koja bi to konkretno tržišta mogla da ojačaju. Naprotiv, oblaci postaju sve gušći, posebno imajući u vidu neizbežne carine i propise u pogledu emisije izduvnih gasova. U takvim okolnostima, čelnici iz Štutgarta i Minhena, imali bi pametnije načine da potroše svoje novce, od ulaganja u Mađarsku,” naveo je analitičar iz kuće Evercore ISI.

AutoRepublika

(189)

Komentari objavljeni na portalu "Auto Republika" ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst. Redakcija "Auto Republike" zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.

Ostavite komentar

avatar