Za razmišljanje…
U petak predveče, sticajem raznih okolnosti (krivicom drugog vozača, ali delom i sopstvenom, pri čemu mislim na moju lošu reakciju) doživeh mali „karambol“ u Crnoj Gori, između Đurđevića Tare i Mojkovca. Sleteh malo sa puta, udarih najpre u jedan, pa u drugi kamen. Srećom, niko povredjen.
„Izvalih“ prednji desni točak. Izmedju ostalog. Zanemarujući polupane razne plastike ( branik, šuspleh, potkrilo, maglenku, posudu tečnosti za pranje svetala i vetrobrana … ), polomio sam aluminijumsku felnu i pocepao gumu, iskrivio desno „rame“, kraj spone, produžetak kraja spone, a prvi kamen je pokidao sajlu ručne, oštetio zadnji desni silen blok …
„Okrenuh“ odmah tefonom jednog prijatelja u Kolašin. Veoma brzo je došao udobarn prevoz po moju porodicu i prtljag, a uskoro i šlep služba po nepokretan automobil i mene.
Karambol mi se u startu činio kao totalni krah planiranog mini odmora. Bilo mi je veoma krivo zbog porodice (zanemarujući njihov stres pri samom udesu).
Očekivao sam da se sa odmora neplanirano vratimo ranije, autobusom (ili da ja redovnom linijom odmah odem po naše drugo vozilo u Beograd), da će opravka Peugeota u Kolašinu (ako ga uopšte tu budem popravljao i ako uopšte bude delova) dugo da traje, da ću morati da se vraćam da ga preuzmem…
I da će, naravno, u toj priči svi da mi izvuku magareće uši, u finansijskom smislu. Ko god stigne, „kako je i red“ (shodno narodnoj: „Zaskoči svinju dok je u blatu“ ). Tek, Peugeot je uveče došlepan u Kolašin, a „šlepadžija“ samo kratko (iskusno) reče „Videćemo, Veliki petak je …“.
Bilo kako bilo, posle manje od 24 sata, u subotu uveče, pozvali su me da preuzmem opravljena kola … Za nevericu kojom brzinom su oni odmah ujutro „odradili diagnostiku“, poručili delove iz Podgorice i Bijelog Polja, koji su brzom poštom stigli po podne, posle čega su se oni bacili na posao, sve ugradili …
Cela ta „operacija“ ( all-inclusive) je koštala daleko manje od očekivanog, manje od noćenja za 4 osobe u hotelu Bianca resort & Spa …
Dakle, „šlepanje“ 40 km, prevoz porodice drugim vozilom, delovi sa zamenom (desno rame, desni kraj spone, desni nastavak kraja spone, desna sajla ručne, zadnji desni silen blok), krpljenje plastičnih delova u meri da sve to bude funkcionalno, centriranje trapa … uz moju „čast“ njima od 50 evra (rekoše da je to u nivou dve majstorske dnevnice i da nikako ne dajem više, da ne pravim loš presedan ), sve to zajedno je manje od jednog noćenja za 4 osobe u Bijanki.
Još ti ostane para za par tura zaista odličnih kolača (3 evra/komad) … i pića ( limunada je na primer 3,5 evra)
Umesto da me „zakolju“, „za..bu“, kako to (valjda) i dolikuje u tim situacijama (i kako to obično biva u pričama o šlep-hajducima), ispadoše dobri Hrišćani … Vratiše mi automobil i ja „odradih“ gotovo sve planirane rute. I živ i zdrav se vratih tim istim Peugeotom 308 SW iz 2009. godine, preksinoć sa porodicom u Beograd.
Za nevericu….
Baš da preporučim nekome da se „slupa“ u okolini Kolašina, toliko lud nisam, iako degenerik jesam. Ali, ako mu se to zlo ipak desi, poželeo bih da doživi „šlep tretman“ koji sam ja doživeo kod Kujovića …
Kome god sam to posle pričao u Kolašinu, ljudi su bili u neverici, komentar je u bio ( otprilike ) „Ako zenemaraimo da je najveća sreća da nisi sleteo u Taru, već na drugu stranu puta, nemaš pojma koliko si bio srećan sa šlep službom i serviserom, jer saobraćajki je ovde dosta, a ljudima u nesreći se ne prašta …“
To je suština. Ima li (i koliko često) tako dobrih ljudi? I zašto one druge (naizgled?) češće srečemo. Častio sam (domaćinski) i šlepadžiju i njegovog majstora, koji je (ničim izazvan) ostao kasno posle radnog vremena u subotu da mi to završi … Nema tih para kojima bih platio njihovu dobrotu. I brzinu.
Što reče „šlepadžija“: „Sreća pa barem imaš rezervni točak punih dimenzija, a ne onaj kit …“
AutoRepublika
(2638)
@ moron (lični zaključak)
obično oderu onog jadnika koji se slupa… a ovo je za svaku preporuku…i čašćenje…. samo da se ne uništi porodični odmor…. samo… mislim da nema razloga za skrivanje cene popravke… može se to reći….. čisto informativno….
Slažem se. 282. „All inclusive“ in MNE. „Sve je dobro što se parama može sanirati“ ( ili „Da bude glava, biće i kapa“ ), tako da je cena u osnovi nebitna. „Moja priča“ je više bila posvećena dilemi „Dobri ljudi, izuzetak ili pravilo?“ Meni se „potrefilo“ ovako, a siguran sam da se mnogima „potrefilo“ i drugačije … A i „ono“: Ja sam „sleteo“ desno, a neki su „sleteli“ levo … I „otišli“. Na neki način, skoro da mi je drago što mi se sve to desilo. Tek da se čovek povremeno „seti“ koliko je zapravo veoma srećan što je živ… Pročitaj više »
Svaki „izlet“ u prirodu koji prodje bez povreda je povod za slavlje. Automobil se popravi lako. Zdravi bili.
moron
Dobro je,zivi i zdravi ste,to je u cijeloj prici najbitnije.
A ovo dalje sto se desavalo je stvarno za respect i postovanje.Svaka cast „slepadziji“ i majstoru.Ispali su ljudine.
Da, „život i zdravlje“ su „broj jedan“. To mi je išlo i kroz glavu dok sam po pristizanju kod „šlepadžije“, ispred njegove „jazbine“, gledao druga kola, na drugom njegovom šlep kamionu, „stučena do neprepoznatljivosti“ ( u kom vozilu su navodno pri udesu bili majka (vozač) sa troje dece, neki Bugari ). „Glava je samo jedna“, tako da pomislih i da ne treba da „se.em“ zbog tako u osnovi sitne neprijatnosti, koju smo doživeli moja porodica i ja. Uostalom, ionako nam je cilj bio Kolašin (kao baza za praznične pešačke ture po Bjelasici ). I sitgli smo. I to „na točkovima“.… Pročitaj više »
Šta da kažem. Sad izgleda da nije strašno, da nema strukturnih oštećenja školjke i vitalnih sklopova auta, da je se većina oštećenja sanirala, i da ostaje još nešto sitnica…. Dobro je što nije bilo potrebe za limarsko – farbarskim poslovima, tako da se ovo računa u malu havariju. Kad se desilo bilo je verovatno neprijatno a neizvesnost, strah i nervoza su sastavni deo u ovakvim situacijama….
U budućosti želim više sreće, i lepe vožnje….
Hvala, hvala … Nije loše povremeno imati ovakvo, u osnovi, benigno iskustvo. Dobro dodje „za razmišljanje“, a i malo povrati (odavno izgubljenu) veru u ljude.
Кујовићи су часна фамилија.
Није што су нам род ?
Него, јел’ шлеп служба Шуковић одрадила транспорт ?
Transport vozila je odradio Auto šlep „Kujović“, kao „Miško Kujović“. Prevoz putnika je odradila njegova kćerka Zorana. Moja supruga je bila fascinirana kako devojka vozi ( „brzo, a sigurno“ ). I ja sam imao prilike da se u to na kratko uverim. Pravi „Fandjo“. Prijatna osoba. Čuo sam posle u Kolašinu da je vozila i auto trke. Za opravku je bio zadužen „majstor Zoki“ ( prezime mu ne znam ), a od par meštana sam čuo dosta pozitivnog o njemu (malo mesto i svi se znaju).
Jeknic. Zoran Jeknic ti je bio majstor. Dobar majstor, jos bolji covjek.
Slažem se. I dobar čovek i dobar majstor.
Daće Bog da opet svratim u te krajeve. Prelepi su.
Hvala za podeljeno iskustvo i praktično preporuku, mada se iskreno nadam da nikome ovi majstori i šlep služba neće zatrebati. Ima i dalje dobrih i poštenih ljudi, u svim sferama i to mnogo više nego što nam se to čini, pošto nam oni drugi (bezobrazno i glasno) mnogo više upadaju u oči.
Evo, da na spisak „dobrih ljudi“ stavim i čoveka kome ni ime ne znam, a koji me je danas veoma lepo i bukvalno „preko reda“ primio u Škodinom servisu firme „D.A.J.M.I.“ u Sutorini i problem mi ekspresno i gotovo gratis rešio, umesto da me je „zavlačio“, „preklao“ i magareće uši“ mi dobro izvukao, pri čemu su okolnosti „problema“ imale veoma dobar „razvojni potencijal“.
Ali je „čovek“ bio „čovek“.
Lepo je znati da „dobri ljudi“ i nisu baš tolika retkost …
Ili je sve to samo stvar sreće … Djavo će ga znati.