Još uvek se vozite na zimskim gumama? – Hitno na zamenu

Dolaze lepši dani, a samim tim je krajnje vreme da zimske gume zamenimo letnjim. Hajde najpre da vidimo koje su osnovne razlike između različitih tipova pneumatika.

Letnje gume poseduju smešu koja je razvijena za višu prosečnu spoljnu temperaturu. One pružaju odlično prijanjanje i obezbeđuju potrebnu upravljivost kako na suvom, tako i vlažnom kolovozu tokom prolećnih i letnjih meseci.

Zimske gume, s druge strane, najbolje performanse pružaju na površinama pokrivenim snegom i ledom, kao i vlažnim putevima u hladnim uslovima.

Takozvane „all season“ gume kombinuju karakteristike letnjih i zimskih pneumatika, ali naravno, ne mogu po performansama da se mere s njima, tako da leti ne pružaju ni blizu karakteristike koje pružaju letnje gume, niti zimi mogu da se porede sa zimskim gumama.

Letnje gume zimi?

Letnji pneumatici imaju u smeši manje prirodne gume u odnosu na zimske, tako da nisu tako meki. Zapravo, njihova čvrstina doprinosi boljem prijanjanju pri  relativno višim temperaturama. Međutim, kada temperatura vazduha padne ispod 7 stepeni Celzijusa, „tvrdoća“ letnjih guma može da predstavlja problem. Što je hladnije, letnje gume postaju ukrućenije, što za posledicu može da ima skraćenje radnog veka i pojavljivanje pukotina.

Letnje gume takođe imaju drugačiju šaru gazne površine, koja je plića u odnosu na zimske. Ovo ih čini sjajnim za sprovođenje viška vode na kolovozu, ali sa snegom je potpuno druga priča. Elastični blokovi i lamele na zimskim gumama izbacuju sneg iz gazne površine, dok se na letnjim on lepi zbog odsustva fleksibilnih površina, što rezultira opasnim nedostatkom trakcije.

Prednosti letnjih guma dolaze do izražaja pri temperaturama vazduha iznad 7 stepeni Celzijusa, kada zimski pneumatici postaju manje efikasni. Letnja varijanta, kada je toplije, pruža mnogo kraći zaustavni trag prilikom kočenja. Gazna površina je šira, što znači da je kontakt s asfaltom efikasniji, što poboljšava upravljivost i stabilnost prilikom vožnje kroz oštre krivine.

Takođe, zbog manjeg otpora, letnje gume obezbeđuju i nižu potrošnju goriva.

Zašto ne treba koristiti zimske gume leti?

Mnogi vozači, da bi „uštedeli“, koriste zimske gume tokom cele godine. Naravno, to je više nego pogrešno. Na prvom mestu, zimski pneumatici će se pri visokim temperaturama mnogo brže trošiti. Pored toga, neće pružati neophodnu upravljivost i prijanjanje.

Zimske gume su, kao što smo spomenuli, napravljene od mekše, fleksibilnije smeše, koja je dizajnirana tako da najbolje performanse pruži u zimskim uslovima. Većina „all-season“ guma poseduje nešto tvrđu smešu, koja može da izdrži visoke letnje temperature, ali naravno, one ne mogu da se mere sa zimskim pneumaticima kada je reč o vožnji po putevima prekrivenim snegom ili ledom.

Visoka temperatura je istinski „neprijatelj“ zimskih guma, koje, sem što će se trošiti mnogo brže, imaju tendenciju da u neodgovarajućim uslovima degradiraju neravnomerno, što dodatno može da ugrozi bezbednost.

Oni koji koriste zimske pneumatike tokom cele godine neće uštedeti, već naprotiv, takva vožnja će ih koštati skuplje iz gore navedenih razloga. Najbolja solucija je imati dva kompleta guma i redovno ih menjati kada dođe vreme za to.

Vožnja na zimskim pneumaticima tokom leta donosi još jedan povišeni trošak, a to je gorivo. Pri visokim temperaturama, zimske gume imaju visok otpor pri kotrljanju, što rezultira dodatnim (nepotrebnim) gubitkom novca.

Suština eksploatacije je da se dobije najviša vrednost iz uloženog, u ovom slučaju guma. Da bi se iz njih izvukao što duži mogući vek, one treba da se koriste za ono za šta su predviđene.

Sem na planu ekonomije, negativni aspekti korišćenja zimskih guma leti se pokazuju i na planu bezbednosti. Upravljivost i vozne osobine znatno opadaju kako temperatura postaje viša. Sigurno je da ne želite da su vam tokom iznenadnog manevra gume meke i „sunđeraste“, što za posledicu ima sporiji odziv, gubitak preciznosti vođenja i stabilnosti vozila. Nikako ne treba zaboraviti ni povećanu buku prouzrokovanu kotrljanjem točkova.

Kočni trag je takođe veliki problem, jer je on sa zimskim gumama mnogo duži, bez obzira da li se radi o suvom ili vlažnom kolovozu. Očekujte duži prosečni zaustavni put od 5 do 10 metara pri brzini od 100 km/h. Ova razlika može da bude pitanje života ili smrti!

Uskoro, približiće se nova zimska sezona a vi ćete je dočekati s istrošenim gumama. Pneumatici, koji su dizajnirani za hladno vreme, degradiraće nejednako u ramenom pojasu, a šara će biti znatno plića nego što što bi trebalo. Posledice su sasvim evidentne: zimske gume s oštećenim lamelama ne obezbeđuju neophodno prijanjanje na snežnim i ledenim površinama. Takođe, izbacivanje snega neće biti dovoljno efikasno. Sve to doprinosi smanjenim bezbednosnim atributima, a to je upravo ono što ne želite.

Rezime

Dakle, s dva kompleta odgovarajućih guma, letnjih i zimskih, značajno ćete uštedeti, a u isto vreme ćete se voziti znatno bezbednije i opuštenije. Na kraju krajeva, vožnja će predstavljati mnogo veće zadovoljstvo.

Pneumatik nije samo vazduhom napunjeni gumeni prsten oko točka. Reč je o složenoj kreaciji koja je dizajnirana da se izbori s brojnim izazovima.

Letnje gume su napravljene od smeše koja pruža najbolje prijanjanje i upravljivost u toplijem delu godine. Letnji pneumatici imaju redukovan otpor prilikom kotrljanja, efikasniji su i tiši.

„Šara“ na gaznom delu ovih guma je „aerodinamičnija“ u odnosu na zimske, predviđena za što bolje ostvarivanje kontakta s voznom površinom. To za posledicu ima superiorno prijanjanje i kočenje tokom letnjih meseci.

Zato, pravac vulkanizer!

Pavle Barta

(4780)